Тисашаш () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Кунсентмартон јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Пуста поред села мини|лево|200п|Напуштена железничка станица Насеље се налази на Великој равници у региону Тисазуг, на левој обали реке Тисе, 19 километара северно од Чонграда, у јужном делу жупаније Јас-Нађкун-Солнок.Топографске информације
Суседна места су му Тисауг (Tiszaug) на северу, Тисакирт (Tiszakürt) на североистоку, Чепа (Csépa) на истоку, Чонград (Csongrád) на југу и Тисаалпар (Tiszaalpár) на западу (на супротној обали реке).Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Етимологија имена Многи верују да је назив потекао од назива за орла (sas), али је заправо настао од речи за врсту шаша (sás) која је окруживала насеље. „Tiszasás” је услед правописне грешке постало „Tiszasas”.
Историја Најранији докази о људским активностима на подручју Тисашаша потичу из периода неолита, при чему се археолошка налазишта попут Тисашаш-Рева (Tiszasas-Rév) везују за заједнице средњег неолита на Великој мађарској низији, одражавајући друштва која су се бавила пољопривредом и израдом керамике дуж реке Тисе.Археолошка налазишта, Тисашаш
Први писани помен овог места датира из 1348. године, иако археолошки налази указују на то да је овде постојало значајно насеље још у доба династије Арпад.Сеоска кућа са верандом у Тисашашу, стара 250 година, има посебан шарм. Током векова, Тисашаш (Tiszasas) је био у власништву истакнутих личности као што су Пал Кинижи (Kinizsi Pál) и Ференц Зај (Zay Ferenc), капетан тврђаве Солнок. Једнобродна реформистичка црква изграђена је 1789. године у стилу касног барока. Атмосферу села одликују стара, добро очувана сеоска имања са тремовима, од којих су многа остала нетакнута.
Верски развој се изразитије појавио у раном модерном добу, са успостављањем протестантских институција које одражавају утицај Реформације у долини реке Тисе. Реформатска црква у Тиси, изграђена 1789. године у каснобарокном стилу, служила је као централно средиште заједнице и симболизовала је трајно калвинистичко присуство у региону након периода верске толеранције под владавином Хабзбурга.Историјат реформатске цркве
Почетком 20. века, Тисасаш је пролазио кроз друштвене тензије изазване сиромаштвом у руралним срединама, што је најупечатљивије показано озлоглашеним случајевима тровања арсеном у региону Тисазуг између 1911. и 1929. године. Тада су жене из више села, са центром у Нађреву, укључујући и Тисасаш, усмртиле преко 40 особа, углавном супруга и рођака, користећи отров за пацове, подстакнуте породичним насиљем, споровима око наследства и економским тешкоћама..
Сликовита река Тиса и њено плавно подручје, који вијугају на свега неколико километара од села, део су Заштићеног предела средњег тока Тисе и представљају веома популарно место за риболов. Поред тога, захваљујући јединственој пешчаној плажи, село постаје све популарнија дестинација за купање и рекреацију.информације о језеру Тиса
У насељу постоје основна школа и вртић. Обе установе су успоставиле партнерство за заједничко одржавање са школама и вртићима у местима Черкеселе (Cserkeszőlő) и Селевењ (Szelevény), што је резултирало оснивањем Општег културног центра „Шандор Петефи” (који обухвата Черкеселе, Селевењ, Тисашаш и Тисаинока).
Демографија Године 2001. готово 100% становништва насеља изјаснило се као Мађари.Подаци о етничкој припадности са пописа из 2001. године
Према попису из 2011. године, 86,9% становника изјаснило се као Мађари, а 0,8% као Немци (13% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура је била следећа: римокатолици 28,2%, реформисани 29,4%, лутерани 0,2% и лица без верске припадности 21,5% (19,9% се није изјаснило).
Године 2022. 92,6% становништва изјаснило се као Мађари, 0,4% као Роми, 0,4% као Немци, 0,4% као Румуни, 0,2% као Словенци, по 0,1% као Хрвати и Бугари, а 1,4% као припадници других националности (7,1% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Према вероисповести, 18,2% су били реформисани, 16,3% римокатолици, 0,4% гркокатолици, 0,9% припадници других хришћанских заједница, 0,7% припадници других католичких заједница, а 18,6% лица без верске припадности (44,9% није дало одговор).
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок