Феминистичка педагогија је педагошки оквир заснован на феминистичкој теорији. Она обухвата скуп епистемолошких теорија, стратегија наставе, приступа садржају, пракси у учионици и односа између наставника и ученика. Феминистичка педагогија, заједно са другим врстама прогресивне и критичке педагогије, сматра знање друштвено конструисаним.
Историја Феминистичка педагогија еволуирала је у складу са растом женских студија унутар академских институција. Повећана свест о сексизму који се јавља на универзитетским кампусима и потреба за промоцијом професионализма у одређеним сегментима женског покрета резултирала је институционализацијом програма женских студија. Институционализација програма женских студија олакшала је оспоравање постојећих наука и дисциплина, што се огледа у методама наставе у учионици. „Област женских студија драматично се проширила од када су први курсеви понуђени 1970. године. Критике доминантних парадигми и компензациони истраживачки напори који су карактерисали њене ране фазе изазвали су експлозију научних радова који су значајно проширили наставни план и програм основних студија женских студија, омогућили развој наставе на постдипломским студијама и подстакли напоре да се еволуирајуће научни радови о женама интегришу у наставни план и програм. Током еволуције области, процеси наставе на курсевима женских студија добили су значајну научну пажњу, што је резултирало значајним корпусом теорије која покушава да дефинише елементе феминистичке наставе“.
Циљ феминистичке педагогије је успостављање или уклањање стандарда у учионици на начин који ослобађа ученике и њихов процес учења. Рецимо, то подразумева учионицу која је ослобађајућа и у којој не постоје никакве бинарне поделе. Феминистичка педагогија природно ствара нови метод подучавања, у којем се вештине и знања не ограничавају само на учионицу, већ обухватају друштво у целини. У учионицама у којима се примењује феминистичка педагогија, разноврсна искуства присутних користе се као прилика за унапређење учења: животна искуства постају лекције, знање се деконструише, а род, раса и класа се посматрају као међусобно повезани чиниоци. Феминистичка педагогија се бави неравнотежом моћи присутном у многим западним образовним установама и тежи ка децентрализацији те моћи. У већини традиционалних образовних окружења, доминантна структура моћи поставља предаваче у надређени положај у односу на студенте. Феминистичка педагогија одбацује ову уобичајену динамику у учионици, настојећи да подстакне стварање демократскијих простора који почивају на схватању да су и наставници и студенти субјекти, а не објекти. Студенти и ученици се подстичу да одбаце уобичајене обрасце пасивности и да, уместо тога, преузму контролу над сопственим процесом учења.
Темељи феминистичке педагогије почивају на критичким теоријама учења и подучавања, као што је Педагогија потлачених Паула Фреиреа. Феминистичка педагогија представља ангажовани процес, вођен конкретним циљевима у настави, током којег учесници уче да поштују међусобне разлике, остварују заједничке циљеве и помажу једни другима у постизању личних циљева. Овај процес подстиче партиципативно учење, уважавање личног искуства, разумевање друштвених питања и активизам, као и развој критичког мишљења и отворености духа. Она указује на практичне примене феминистичке теорије, истовремено истичући важност друштвених промена, нарочито у оквиру институционалних хијерархија у академској заједници. Феминистичка педагогија се најчешће примењује у оквиру студија о женама, чији је циљ да студенте трансформишу из објеката у субјекте истраживања. Ипак, њена примена није ограничена искључиво на курсеве из области студија о женама.
Критичка педагогија заступа идеју да знање није статично и јединствено, већ да произилази из отвореног процеса преговарања и интеракције између наставника и ученика. Феминистичка педагогија, као огранак критичке педагогије, додатно истиче да род игра кључну улогу у настави, утичући не само на то „шта се предаје, већ и како се предаје”. Као и сви облици критичке педагогије, феминистичка педагогија тежи да „помогне ученицима да развију свест о слободи, препознају ауторитарне тенденције и повежу знање са моћи и способношћу за предузимање конструктивног деловања”. Феминистичка педагогија се повезује са многим облицима критичке педагогије, укључујући оне који се баве питањима расе и етничке припадности, класе, постколонијализма и глобализације.
Референце
Категорија:Феминизам Категорија:Педагогија