Чатасег

Чатасег () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Солнок јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Његови непосредни суседи су Хуњадфалва на северу, Кетелек на североистоку, Нађкери на истоку, Обала (део насеља Терексентмиклош) на југу и Бешењсег на западу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Историја Као насељено место помиње се 1872. године под именом Чатасег тања Csataszög tanya, а 1883. године као Чатасег Csataszeg у географском лексикону Фриђеша Пештија из периода 1864–1865. године. Насеље је назив вероватно добило по потоку Чата-ер (Csata-ér). Име упућује на завој или угао земљишта који је тај некадашњи поток окруживао. Заиста, обала потока Чата-ер на којој су подигнуте куће раније је била позната као Csataház-part (или Nagy Csata-ház-part). Та група кућа постала је језгро насеља Чатасег (Csataszög) 1910. године, када је под тим именом заведено као најнасељеније издвојено насељено место у оквиру Нађкериа (Nagykörű).

Током Другог светског рата на овом подручју вођене су значајне борбе. Совјетске трупе су ослободиле насеље 7. новембра 1944. године.

Село је први пут поднело захтев за осамостаљивање 1951. године, али тада није добило дозволу за издвајање из састава Нађкерија.

На референдуму одржаном 1993. године, становници су изгласали издвајање (веома тесном већином). Од 11. децембра 1994. године насеље има статус самосталне општине.Кратка историја насеља

Демографија Године 2001, 100% становништва насеља се изјаснило као Мађари. Према подацима са пописа из 2001. године, приближно 65% становништва су римокатолици, 3% припада Реформисаној цркви, а око 2% су лутерани. Око 30% не припада ниједној цркви или верској заједници, односно није дало одговор.Скуп података о националности пописа из 2001. године.

Према попису из 2011. године, 89,5% становника изјаснило се као Мађари, 11,5% као Роми, 2% као Немци, а 0,7% као Румуни (9,2% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед вишеструких идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Године 2011. верска структура је била следећа: римокатолици 35,6%, реформисани 9,2%, лутерани 0,7%, гркокатолици 0,3% и лица без верске припадности 34,2% (19,7% се није изјаснило о припадности).

Године 2022. 94,6% становништва се изјаснило као Мађари, 2% као Роми, 0,7% као Немци, 0,7% као Румуни, по 0,3% као Словаци, Грци и Срби, а 2% као припадници других етничких група (4,7% се није изјаснило о етничкој припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Што се тиче вероисповести, 33% су били римокатолици, 4% реформисти, 1% лутерани, 2,4% припадници других католичких заједница, а 29% се није изјаснило као припадници ниједне верске заједнице (30,6% није дало одговор).

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Мапа Чатасега (архива)

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок

Чатасег

Źródło i licencja