Ханс Петер Дурст (; Дортмунд, 24. мај 1958) бивши је њемачки такмичар са инвалидитетом који се такмичио у бициклизму, возећи трицикл у класификацији Т2, за особе са поремећајем равнотеже и координације. Освојио је двије златне и једну сребрну медаљу на Параолимпијским играма, девет златних, двије сребрне и једну бронзану на Свјетском првенству на друму, као и двије златне и једну сребрну на Европском првенству на друму.
Три пута је проглашен за спортисту године у Дортмунду, у конкуренцији физички здравих такмичара.
Каријера
Године 1994. доживио је саобраћајну несрећу приликом које је повриједио мозак и изгубио је осјећај за равнотежу. Током опоравка возио је рехабилитациони трицикл, а 1997. први пут је возио стандардни трицикл, који је почео да вози у у јавности, истакавши да је у почетку оклијевао и да му је било непријатно. Године 1999. учествовао је на бициклистичкој тури Харстранг, која је била дуга 156 -{km}-, а коју је завршио касно и на циљу га је чекала само супруга. Изјавио је да је осјећао да је нешто постигао и да је тај догађај био прекретница. Године 2007. током хуманитарног догађаја Тур де Хофнунг, запазио га је Херман Фрај, који је касније постао његов ментор и тренер, а брзо је ушао у први тим селекције Њемачке. Године 2011. освојио је златну медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар, 20 секунди испред Дејвида Стоуна, након чега је у друмској трци освојио бронзану медаљу, завршивши двије секунде иза Ђорђа Фаронија, а у спринту за друго мјесто изгубио је од Дејвида Вондрачека.
На Параолимпијским играма 2012. освојио је сребрну медаљу у вожњи на хронометар, који је завршио 20 секунди иза Керола Кука. Године 2013. освојио је златну медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар, десет секунди испред Стоуна, а затим је у друмској трци освојио сребрну медаљу, завршивши 13 секунди иза Стоуна. Године 2014. освојио је златну медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар по трећи пут, минут и по испред Рајана Бојла, а затим је освојио златну медаљу у друмској вожњи по први пут, побиједивши у спринту Стоуна и Фаронија. Године 2015. освојио је златну медаљу у вожњи на хронометар, минут и 20 секунди испред Фаронија, а затим је освојио златну медаљу и у друмској вожњи, гдје је побиједио у спринту испред Нестора Ајале након што су се одвојили од осталих возача.
На Параолимпијским играма 2016. у вожњи на хронометар сједиште му је спало послије 500 метара, возио је без њега до циља и побиједио је минут и по испред Бојла, чиме је освојио прву златну медаљу на играма. У друмској трци је побиједио три секунде испред Стоуна, чиме је освојио другу златну медаљу. Трицикл који је користио на играма коштао је 18.000 евра и био је тежак 11,8 -{km}-, што је било мало изнад дозвољеног минимума. Године 2017. освојио је златну медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар, 16 секунди испред Бојла, а затим је освојио златну медаљу и у друмској вожњи, гдје је побиједио двије секунде испред Стивена Хилса. Током 2018. са 60 година био је најстарији регистровани бициклиста у оквиру Свјетске бициклистичке уније. Због лошег здравственог стања је пропустио Свјетско првенство 2018. и већи дио сезоне 2019. а након што се вратио такмичењу, на Свјетском првенству 2019. у вожњи на хронометар је побиједио 15 секунди испред Стјуарта Џонса, чиме је освојио златну медаљу на хронометру пети пут, након чега је друмску трку завршио на другом мјесту, пет секунди иза Бојла и освојио је сребрну медаљу.
Параолимпијске игре 2020. које су одржане 2021. одлучио је да пропусти због пандемије ковида 19, утицаја Параолимпијских игара на стопу заразе ковидом 19 у Јапану, као и због солидарности са јапанским народом, од којег већина није жељела да се Игре одрже. Током 2021. је возио Европско првенство, гдје је на хронометру побиједио два минута испред Фридриха Фрејтага и освојио је златну медаљу, а затим је на друмској трци побиједио шест минута испред Фрејтага. Године 2022. освојио је бронзану медаљу на Европском првенству у вожњи на хронометар, који је завршио на трећем мјесту, минут иза Максимилијана Џегера. У јуну 2022. завршио је каријеру, са 64 године.
Приватни живот
Живи у Дортмунду, а са супругом Улрике има двоје дјеце.
Признања
Добио је награду за спортисту године у Дортмунду 2011. и 2012. а затим је добио награду по трећи пут 2016.
Референце
Литература
Спољашње везе
Званично сајт Профил на сајту Међународног параолимпијског комитета Профил на сајту -{teamdeutschland-paralympics.de}-
Категорија:Рођени 1958. Категорија:Немачки бициклисти Категорија:Бициклисти на Летњим параолимпијским играма 2012. Категорија:Немачки параолимпијци на Летњим параолимпијским играма 2012. Категорија:Освајачи медаља на Летњим параолимпијским играма 2012. Категорија:Бициклисти на Летњим параолимпијским играма 2016. Категорија:Немачки параолимпијци на Летњим параолимпијским играма 2016. Категорија:Освајачи медаља на Летњим параолимпијским играма 2016. Категорија:Освајачи златних параолимпијских медаља за Немачку Категорија:Освајачи сребрних параолимпијских медаља за Немачку Категорија:Освајачи параолимпијских медаља у бициклизму Категорија:Параолимпијски победници у бициклизму Категорија:Светски шампиони у парабициклизму Категорија:Европски шампиони у парабициклизму Категорија:Спортисти из Дортмунда