Anseranatinae је потпородица птица са јединим родом Anseranas, из породице Anseranatidae и са једином живом репрезентативном врстом свракаста гуска (Anseranas semipalmata). Ова уобичајена птица водених станишта налази се у северној Аустралији и јужној Новој Гвинеји. Пошто је врста склона лутању, посебно када зимује, понекад се бележи ван свог основног подручја. Врста је некада била широко распрострањена и у Јужној Аустралији, али је одатле нестала углавном због исушивања мочвара где су се птице некада гнездиле. Због њиховог значаја за Абориџине као сезонског извора хране, као предмета рекреативног лова, и као туристичке атракције, њихово експанзивно и стабилно присуство у северној Аустралији је осигурано заштитним управљањем.

Таксономија Потпородицу Anseranatinae формално је описао енглески адвокат, зоолог и орнитолог Филип Склејтер 1880. године у „List of the certainly known species of Anatidae, with Notes on such as have been Introduced into the Zoological Gardens of Europe, and Remarks on their Distribution“.

Anseranas потиче од комбинације речи „Anser“ гуска и „Anas“ патка. Специфични епитет semipalmata потиче од латинских речи „semi“ „пола“ и „palmatus“ „палма“.

Систематика и еволуција Ова врста је смештена у ред Anseriformes, са карактеристичном структуром кљуна, али се сматра различитом од осталих врста у овом таксону. Сродне и постојеће породице, Anhimidae и Anatidae, садрже све остале таксоне. Свракаста гуска је укључена у род Anseranas и породицу Anseranatidae, које су сада монотипски таксон.

Кладистичка студија морфологије птица водених станишта открила је да је свракаста гуска била рани и препознатљиви изданак, који се разликовао од Anhimidae, а пре свих осталих патака, гусака и лабудова.

Ова породица је прилично стара, живи фосил, очигледно се раздвојила пре изумирања у периоду креде и палеогена - рођак Vegavis живео је пре око 68-67 милиона година. Ипак, фосилни запис је ограничен. Загонетни род Anatalavis, Хорнерстаун, касна креда или рани палеоцен, Њу Џерзи, САД - Лондонска глина, рани еоцен , Волтон-он-де-Нејз, Енглеска, понекад се сматра најстаријим познатим. Друге палеогенске птице које се понекад сматрају свракастим гускама су родови Geranopsis из касног еоцена формације Хордвел до раног олигоцена у Енглеској и Anserpica из касног олигоцена, Били - Креши у Француској.

Најранији познати члан групе у Аустралији је Eoanseranas, представљен фосилима пронађеним у касноолигоценском кречњаку Карл Крик у Квинсленду. Додатни фосили из Северне Америке и Европе указују на то да се породица проширила широм света током касног палеогенског периода. Аустралијска распрострањеност живе врсте добро се поклапа са претпостављеним гондванским пореклом Anseriformes, али фосили северне хемисфере су загонетни. Можда су свракасте гуске биле једна од доминантних група палеогенских птица водених станишта, само да би касније углавном изумрле.

Опис Свракасте гуске из рода Anseranas су препознатљиве птице са својим црно-белим перјем и жућкастим ногама. Мужјаци су 75-90 цм дугачки, 1.838-3.195 грама тешки, распон крила 130-180 цм. Женка 70-80 цм, 1.405–2.770 грама, распон крила 125-165 цм. Избочина на глави је променљиве величине, мање су код женки. Горњи део репа и већи део горњег дела крила су беле боје. Млади су сивљи и пегавији. Ноге су само делимично прекривене кожицама око стопала, а свракаста гуска се храни биљном материјом у води, као и на копну. За разлику од правих гусака, њихово митарење је постепено, тако да нема периода без лета. Њихов глас је гласно трубљење.

Распрострањеност и станиште Ова врста је бројна у свом ареалу, иако је то значајно смањено у поређењу са ареалом у време европског насељавања. Ареал се некада простирао све до Куронга и мочвара југоистока Јужне Аустралије и Западне Викторије.

Свракаста гуска се налази у разним отвореним мочварним подручјима као што су поплавне равнице и мочваре, где се храни и плива.

Гнежђење Свракасте гуске из рода Anseranas су прилично седентарне, осим неких кретања током сушне сезоне. Оне се гнезде у колонијама и друштвене су ван сезоне парења када могу формирати велика и бучна јата од чак неколико хиљада јединки. Свракасте гуске се гнезде на земљи или на дрвећу где могу бити пет метара или више изнад земље. Њихово типично гнездо је између 5-14 јаја. Неки мужјаци се паре са две женке, које све одгајају младунце, за разлику од неких других полигамних птица.Whitehead, P. J., M. Storrs, M. McKaige, R. Kennett, and M. Douglas. Ово може бити корисно када је предаторство младих велико, јер птићи које одгајају тројке имају веће шансе да преживе.

Исхрана Храни се углавном вегетацијом као што су суве влати траве, семе траве, луковице рогоза и дивљи пиринач.

Статус Свракаста гуска била је наведена од стране Међународне уније за заштиту природе IUCN као скоро угрожени таксон на саветодавној листи угрожене кичмењачке фауне у Викторији из 2007. године. На листи угрожене фауне Закона о гаранцији флоре и фауне из децембра 2007. године, такође је наведена. Од почетка 2008. године, Акциона изјава за опоравак и будуће управљање овом врстом није била припремљена. Последњим анализама Међународне уније за заштиту природе IUCN дефинсана је као најмање угрожени таксон.

Што се тиче Аустралије у целини, није угрожена и има контролисану сезону лова када је бројност велика. Међутим, већина јужних популација је истребљена средином 20. века прекомерним ловом и уништавањем станишта . Врста је била предмет пројеката поновног увођења, као што је лагуна Бул између Пеноле и Наракурта. Популације у севернијим областима поново су достигле ниво где је ловци могу редовно ловити.

Са појавом климатских промена и чешћим поплавама морском водом у садашњим пространим поплавним подручјима са слатком водом, научници CSIRO-а тврде да би популације свракастих гусака могле бити угрожене.

На језику Абориџина Кунвинџкуи из западног Арнхемленда познају ову птицу као „manimunak“. Постала је важна храна формирањем мочвара пре око 1.500 година и приказана је у цртежима на стенама из овог периода. Фигуре Mими се често приказују како држе лепезе од гушчијег пера. У Јолу Матхи птица је позната као „gurrumaṯtji“, или око Рамингининга као „gumang“.

На језику Вадавуррунг, свракаста гуска је позната као „Ngangok“.

Галерија

Референце

Литература

Carboneras, C. (1992) Family Anatidae (Ducks, Geese and Swans), Lynx Edicions, Barcelona. ISBN 84-87334-09-1 . Christopher Helm, London. ISBN 0-7470-2201-1 . National Photographic Index of Australian Wildlife, Australian Museum/Angus and Robertson, Sydney.

Спољашње везе

Свракаста гуска Anseranas semipalmata eBird Свракаста гуска Anseranas semipalmata Birds of the World Свракаста гуска Anseranas semipalmata The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Свракаста гуска Anseranas semipalmata Avibase Свракаста гуска Anseranas semipalmata The IUCN Red list Свракаста гуска Anseranas semipalmata The BirdLife DataZone Свракаста гуска Anseranas semipalmata All about birds Свракаста гуска Anseranas semipalmata Oiseaux Свракаста гуска Anseranas semipalmata Flickr Свракаста гуска Anseranas semipalmata Xeno-canto

Категорија:Потпородице птица Категорија:Anseranatidae Категорија:Гуске Категорија:Таксони које је описао Филип Склејтер