мини|Девојке у маћошкој народној ношњи, 1935 мини|Деца у маћошкој народној ношњи, 1932 Маћофелд () се налази у северном делу Велике равнице, на граници жупаније Боршод-Абауј-Земплен. Израз Маћо „Matyó” односи се на становништво три насеља, Мезекевешд (Mezőkövesd), Тард (Tard) и Сентиштван (Szentistván), смештених 40 km западно од Мишколца, на месту где се сусрећу региону планинског ланца Бик (Bükk-vidék) и Велика мађарска низија. Међутим, ова три насеља се међусобно разликују по традиционалној ношњи и везу. Међу њима, трговиште Мезекевешд (које од 1973. године има статус града) одувек је било водећа заједница која је диктирала трендове осталима.

Порекло Маћоа У својој студији „О Маћоима” (A matyókról), Иштван Ђерфи, у складу са већином теорија о пореклу, порекло Маћоа (Matyó) везује за куманске етничке групе, баш као што то чини и у случају Палоца: „Што се тиче порекла народа Маћо, Иштванфи заступа став да су они огранак палочког становништва настањеног на северним падинама планине Матра и западним падинама планине Бик. Што се тиче Палоца, они се углавном сматрају потомцима Кумана који су се придружили Мађарима током освајања, групе коју Анонимус смешта на јужне падине планина Бик и Матра. Нема разлога да се сумња у веродостојност Анонимуса. Ако се цитирају његови извори, да су се Кумани који су стигли са Мађарима, а који се обично поистовећују са Палоцима, прво населили на јужним падинама Матре и Бика, а тек касније прешли на северну страну тих планина [...] Стога, плодне јужне падине планина Матра и Бик се сматрају постојбином Кумана које описује Анонимус. Народ је одатле прешао на супротну, мање плодну страну, која је некада била прекривена шумама, а Маћои из Мезекевешда (који се сматрају остатком куманског народа који помиње Анонимус) нису се одвојили од северних Палоца, напротив, они и даље насељавају земљу на коју су се првобитно доселили, док су се њихова палочка браћа заправо одвојила од тог јужног подручја како би стигла до својих садашњих територија. [...] Лајош Бартуц је проучавао Маћое са антрополошког становишта. Према њему, посебан тип Маћоа...” ...не постоји. Са антрополошког становишта, народ познат као Маћо настао је мешањем типова, баш као и савремено мађарско становништво било ког другог региона у земљи. Једина разлика је у томе што се код Маћоа ово мешање одвијало у знатно мањој мери и укључивало мањи број различитих типова. Још једна кључна одлика која ову групу чини посебно занимљивом са антрополошког становишта јесте присуство одређених монголоидних карактеристика. Наиме, често се уочавају, нарочито код жена, мада и код мушкараца, изузетно широке и равне јагодице, широк корен носа дубоко усађен у лице, широке ноздрве, ситне очи (често са такозваним „монголским набојем”), жућкасто-смеђа боја очију и коже, као и низак раст.Györffy István — A matyókról, Szeged, 1928.

Назив Palóc представља позајмљеницу словенске речи palovec (са значењем „Куман”), међутим, он је вероватно првобитно означавао куманске групе које су се населиле међу Мађарима у малим заједницама пре масовне сеобе Кумана у 13. веку.

Савремена генетска истраживања такође потврђују заједничко порекло ове две етничке групе, закључујући да се Маћои и Палоци, иако се сматрају посебним етничким групама, могу дефинисати као генетски јединствена популација, која носи различите називе искључиво због верских разлика (sulinet.hu weboldalon).

Порекло имена Маћо Мађарски краљ Матија је граду Мезекевешд доделио статус трговишта, а 1472. године, на дан Светог Ладислава, и лично га је посетио. У част те титуле и краља Матије, многе породице су својим прворођеним синовима давале име Матија, тако је из те праксе настао назив „Маћо” (Matyó).

Међутим, према мишљењу етнографа, укључујући Кароља Херкелија, тај израз је вероватно настао као погрдан надимак, првобитно се односио на католичке становнике Мезекевешда како би се они, у верском и културном погледу, разликовали од околног реформисаног становништва, мада је та погрдна конотација касније заборављена.

Историја истраживања Истраживачи су проучавали начин живота, културу, народну уметност и традиционалне ношње народа Маћо још од деведесетих година 19. века. Иштван Ђерфи (Győrffy István), први универзитетски професор мађарске етнографије, од двадесетих година 20. века па надаље редовно је истраживао начин живота, одевање и вез заједнице Маћо у Мезекевешду. Након његове преране смрти, Едит Фел (Fél Edit), и сама изузетна истраживачица културе народа Маћо, припремила је за штампу књигу „Народна ношња Маћо” (Matyó népviselet). Марта Фугеди (Fügedi Márta), анализирала је развој веза народа Маћо од краја 19. века до данас у свом делу „Мит и стварност: народна уметност Маћо” (Mítosz és valóság: a matyó népművészet, Мишколц, 1997). Она је истраживала како ова заједница чува традицију ношње и веза, истовремено одговарајући на комерцијалне захтеве.

Историјски развој и еволуција веза из Мезекевешда представљају изврстан пример општег тока развоја мађарског народног веза. Могу се разликовати „стари” стил, „нови сељачки стил” из 19. века и „најновији стил” из прве половине 20. века.

Маћо вез је уврштен на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства у децембру 2012. године.

Литература

Dietz Vilma: Mezőkövesdi hímzésminták. Magyar Népművészet 18. Budapest, 1953 Fél Edit-Hofer Tamás: A matyó hímzés alakulása és a magyar népművészet stíluskorszakai. Herman Ottó Múzeum Évkönyve XIII-XLV (1975) 433-453 Miskolc Fügedi Mária: Mítosz és valóság: a matyó népművészet. in: Fügedi Mária (szerk.) Borsod-Abaúj-Zemplén megye népművészete. Miskolc,. 1997 Győrffy István: Matyó szűrhímzések. Magyar Népművészet Kincsesháza, Budapest, 1928 Győrffy István: Matyó népviselet. Sajtó alá rendezte és szerkesztette Fél Edit, Budapest, 1956 Győrffy István: A matyókról. Szeged, 1929 Istvánffy Gyula: A borsodi matyó nép élete. Ethnographia VII. (1896) Budapest Kútvölgyi Mihály-Viszóczky Ilona-Viga Gyula: Matyóföld rózsái. 2006, Budapest Varga Marianna: A mezőkövesdi matyó hímzés. Mezőkövesd, 2003 Varga Marianna-Kertész Istvánné: Matyó Népművészeti és Háziipari Szövetkezet 1951-1981. Bp, 1981 Varga Marianna-Viszóczky Ilona: Egyedi népviselet babák. Herman Ottó Múzeum Évkönyve XLIX. Miskolc, 2010. 539-550.

Референце

Спољашње везе Mezőkövesd, a Matyóföld szíve, mezokovesd.hu Matyó Múzeum, hermuz.hu Matyók a Babamúzeumban, babamuzeum.mool.hu Matyó Néptáncegyüttes, folkinfo.hu Matyó hagyományőrzés, borsod.olh.hu Matyó népviselet, mek.oszk.hu Matyó népviselet, members.chello.hu Matyó népviselet, babamuzeum.mool.hu Matyóföld térképezettségének vizsgálata, lazarus.elte.hu

Категорија:Географија Мађарске Категорија:Историја Мађарске Категорија:Региони Мађарске Категорија:Култура Мађарске