Тисашиљ

Тисашиљ () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Солнок јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Непосредни суседи су му Пељ на северу (који припада жупанији Хевеш), Тисароф на истоку (на супротној обали Тисе), Кетелек на југоистоку, Бешењсег на југозападу, Јасладањ на западу и Јаскишер на северозападу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Историја Насеље се први пут помиње 1311. године у регистру црквеног десетка под именима Sw, Swl и Swlh. У том периоду, почетком 14. века, село и његова околина припадали су племићу из жупаније Ноград по имену Гергељ Фогараши (Fogarasi Gergely), који пошто није имао мушког наследника, своје поседе у месту Шиљ (Süly) завештао је својим двема кћеркама, Ержебет и Амалији. Године 1325. село је, заједно са Тисарофом (Tiszaroff), прешло у посед Андраша Комполтија (из рода Аба), његовог сина Петера и унука Иштвана, за суму од 1.250 златних форинти. Од тада па све до почетка 16. века, Тисашиљљ је остао у рукама породице Комполти.Кратка историја насеља

Готичко проширење светилишта цркве у Тисашиљу изведено је између 1480. и 1490. године. Датум завршетка радова уклесан је на кључни камен црквеног свода. Село је 23. марта 1510. године прешло у посед Кристофа Орсага (Országh Kristóf), рођака породице Комполти. Његов старији брат, гроф Ференц Орсаг, погинуо је у Мохачкој бици.

Године 1552, након пада тврђаве Солнок (Szolnok), војска паше Ахмеда III опустошила је Тисашиљ и околна мања села, што је довело до драстичног смањења броја становника. Заједно са Тисарофом, место је припојено Хатванском санџаку. |Максимилијан II, цар Светог римског царства и краљ Мађарске, уз дозволу Османлија, 1569. године припојио је Тисашиљ и Роф (Roff) поседима Широк (Sirok) и Оросланке (Oroszlánkő), који су припадали Ференцу Тереку из Ењинга (Török Ferenc). Између 1602. и 1611. године број становника насеља је порастао. Године 1642. Тисашиљ и Роф постали су власништво породице Бешењеи (Bessenyei). Године 1653. Тисашиљ и Роф прешли су у посед породице Гоца. Број становника Шиља наставио је да расте, достигавши 312. Од 1680. године, Јанош Алмаши и његова грофовска породица управљали су овим селима у својству заменика жупана (alispán) и као османски вазали. Године 1693. Тисашуљ је прешао у руке породице Дорогфи. Гроф Јанош Алмаши, из породице Алмаши из Хевеша, купио је 1698. године поседе на територији Тисашиља.

У периоду између 1703. и 1706. године Срби из области Муриш, а касније и царске трупе Рабутина, пустоше и разарају Тисашиљ и околна села. У периоду између 1708. и 1711. године Тисашиљ и Роф бивају поново насељени.

Током Првог светског рата шездесет шест сељана је изгубило своје животе. Дана 22. марта 1919, дан након проглашења Мађарске Совјетске Републике, у Тисашиљу је основана сеоска дирекција. Сви поседа која прелазе 100 холда на територији Тисашиља су национализована. Парна пилана у Тисашиљу је 1922–1923, проширена са четири парне тестере, потом је основана Парна пилана у Тисашиљу (Tiszasülyi Gőzfűrész Rt.), коју је основао Арпад Гросман, за прераду борове грађе која се превозила низ Тису из Карпата. Породица Гросман је остала власници компаније до 1944. године.

У мају 2001. године реновирана је римокатоличка црква. Замењен је кров на главном броду и торњу, а унутрашњост је прекречена.

Демографија Године 2001. 95% становништва насеља изјаснило се као Мађари, а 5% као Роми.Скуп података о националности пописа из 2001. године.

Према попису из 2011. године, 86,2% становника изјаснило се као Мађари, 1,8% као Бугари, а 5,9% као Роми (13,8% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед вишеструке припадности). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура била је следећа: римокатолици 37,4%, реформисти 4,3%, гркокатолици 0,4%, лутерани 0,3% и лица без верске припадности 39% (17,9% се није изјаснило).

Године 2022. 93,1% становништва изјаснило се као Мађари, 3% као Роми, 0,2% као Украјинци, 0,2% као Немци, а 0,6% као припадници других, нелокалних националности (6,8% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед вишеструке припадности). Према вероисповести, 31,3% су били римокатолици, 4,2% реформисти, 0,4% гркокатолици, 0,1% лутерани, 0,1% православци, 0,4% припадници других хришћанских заједница, 1,4% припадници других католичких заједница, а 27,7% лица без верске припадности (34,4% није дало одговор).

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок

Тисашиљ

Źródło i licencja