У грчкој митологији, Ахил или Ахилеј () био је херој Тројанског рата и сматран је највећим од свих грчких ратника. Као централни лик Хомерове Илијаде, био је син Нереиде Тетиде и Пелеја, краља Фтије и познатог Аргонаута. Ахил је одрастао у Фтији са својим пријатељем из детињства Патроклом, а образовао га је кентаур Хирон. У Илијади, представљен је као заповедник митског племена Мирмидонаца.
Ахилов најзначајнији подвиг током Тројанског рата било је убиство тројанског принца Хектора изван зидина Троје. Иако смрт Ахила није описана у Илијади, други извори се слажу да га је пред крај Тројанског рата убио Парис, погодивши га стрелом. Касније легенде (почевши од Стацијевог недовршеног епа Ахилеида, написаног у 1. веку н.е.) наводе да је Ахил био нерањив по целом телу осим једне пете. Према том миту, када га је мајка Тетида као бебу уронила у реку Стикс, држала га је за једну пету, која је остала нетакнута водом, и тако постала његов једини рањиви део тела.
Алудирајући на ове легенде, израз Ахилова пета почео је да означава тачку слабости која може довести до пропасти, посебно код некога или нечега са иначе снажном конституцијом. Ахилова тетива је названа по њему следећи исту легенду.
Етимологија Плочице на Линеару Б потврђују лично име Ахилеј у облицима a-ki-re-u и a-ki-re-we, Приступљено 5. 5. 2017. при чему је други облик датив првог. Име је постало популарније и чешће убрзо након 7. века п. н. е., даје 476 погодака за Ἀχιλ-. Најранији су: Коринт 7. век п. н. е., Делфи 530. п. н. е., Атика и Елида 5. век п. н. е. а претворено је и у женски облик (Achilleía), потврђен у Атици у 4. веку п. н. е. (IG II² 1617) и, у облику Achillia, на стели у Халикарнасу као име жене гладијатора која се бори против „Амазонке”.
Ахилово име се може анализирати као комбинација (), 'бол, туга, јад, жалост',Схолија уз Илијаду, 1.1. и (), 'народ, војници, нација', што резултира пра-обликом *Akhí-lāu̯os, 'онај који наноси бол народу' или 'онај чији народ има бол'. Туга или невоља народа је тема која се више пута покреће у Илијади (и често од стране самог Ахила). Ахилова улога као хероја туге или бола чини ироничну супротност конвенционалном погледу на њега као хероја ('славе', обично у рату). Штавише, је Грегори Нејџ, пратећи Леонарда Палмера, протумачио као 'корпус војника', смотру. Са овим извођењем, име добија двоструко значење у песми: када херој функционише исправно, његови људи доносе бол непријатељу, али када греши, његови људи добијају ратну тугу. Песма делом говори о погрешном усмеравању беса од стране вођства.
Неки истраживачи сматрају да је име позајмљеница, вероватно из прегрчког језика. Ахилово порекло од Нереиде Тетиде и сличност његовог имена са именима речних божанстава као што су Ахерон и Ахелој довели су до спекулација о томе да је он старо водено божанство.Упореди подржавајући став: – Критичку тачку гледишта заузима Роберт Бекес је предложио прегрчко порекло имена, засновано између осталог на коегзистенцији -λλ- и -λ- у епском језику, што може указивати на палатализовану фонему /ly/ у оригиналном језику.ff.
Друга имена Међу називима под којима је Ахил опште познат су следећи: Пирисој, „спашен из ватре”, његово прво име, које изгледа фаворизује традицију у којој је његова смртна делова спалила његова мајка Тетида Еакид, по његовом деди Еаку Емоније, од Емоније, земље која је касније добила име Тесалија Аспет, „непоновљив” или „огроман”, његово име у Епиру Ларисај, од Ларисе (такође зване Кремасте), града Ахаје Фтиотиде у Тесалији Лигирон, његово првобитно име Нереј, по његовој мајци Тетиди, једној од Нереида Пелид, по његовом оцу, Пелеју Фтије, по његовом месту рођења, Фтији Подарк, „брзоноги”, од крила Арке () која су била причвршћена за његове ноге (, )Птолемеј Хефестион, Нова историја, Књига 6 (сажетак из Фотија, Myriobiblon 190, прев. Pearse):
„Каже се ... да га је [Ахила] Песник [тј. Хомер] назвао Подарк (Брзоноги), јер је, како се каже, Тетида новорођеном детету дала крила Арке и Подарк значи да су његове ноге имале крила Арке. А Арке је била ћерка Тауманта и њена сестра је била Ирида; обе су имале крила, али је током борбе богова против Титана Арке излетела из логора богова и придружила се Титанима. После победе Зевс јој је уклонио крила пре него што ју је бацио у Тартар и, када је дошао на венчање Пелеја и Тетиде, донео је ова крила као поклон за Тетиду.”
Рођење и ране године мини|лево|upright=1.2|Тетида урања малог Ахила у реку Стикс, Петер Паул Рубенс (; Музеј Бојманс–Ван Беунинген, Ротердам)
Ахил је био син Тетиде—Нереиде и ћерке Старца мора—и Пелеја, краља Мирмидонаца. Зевс и Посејдон су били ривали за Тетидину руку све док Прометеј („онај који мисли унапред”) није упозорио Зевса на пророчанство (које је првобитно изрекла Темида, богиња божанског закона) да ће Тетида родити сина већег од његовог оца. Из тог разлога, два бога су повукла своје удварање и удали је за Пелеја.Есхил, Оковани Прометеј 755–768; Пиндар, Немејске оде 5.34–37, Истамске оде 8.26–47; Псеудо-Аполодор, Библиотека 3.13.5; Poeticon astronomicon 2.15.
Постоји прича која нуди алтернативну верзију ових догађаја: У Аргонаутици (4.760) Зевсова сестра и жена Хера алудира на Тетидин чедни отпор Зевсовом набацивању, истичући да је Тетида била толико лојална Хериној брачној вези да је хладно одбила оца богова. Тетиду, иако кћерку морског бога Нереја, такође је одгајила Хера, што додатно објашњава њен отпор Зевсу. Зевс је био бесан и одредио је да се она никада неће удати за бесмртника.Псеудо-Аполодор, Библиотека 3.13.5.
мини|Ахилово образовање, Ежен Делакроа, пастел на папиру, (Гети центар, Лос Анђелес)
Према Ахилеиди, коју је написао Стације у 1. веку н.е., и према несачуваним претходним изворима, када се Ахил родио, Тетида је покушала да га учини бесмртним урањањем у реку Стикс; међутим, остао је рањив на делу тела за који га је држала: његовој левој петиStatius, Achilleid 1.269; Hyginus, Fabulae 107. . Није јасно да ли је ова верзија догађаја била позната раније. У другој верзији ове приче, Тетида је дечака помазала амброзијом и ставила га на ватру како би спалила смртне делове његовог тела. Прекинуо ју је Пелеј, па је она у бесу напустила и оца и сина.Аполоније са Родоса, Аргонаутика 4.869–879.
мини|Ахилово образовање (), Џејмс Бари (Yale Center for British Art)
Ниједан извор пре Стација не помиње ову општу нерањивост. Напротив, у Илијади, Хомер помиње да је Ахил био рањен: у Књизи 21 пеонски херој Астеропеј, син Пелагонов, изазвао је Ахила код реке Скамандар. Био је амбидекстер и бацио је копље из сваке руке; једно је окрзнуло Ахилов лакат, „пуштајући млаз крви”. У неколико фрагментарних песама Епског циклуса које описују херојеву смрт (тј. Киприја, Мала Илијада Лесхеса из Пире, Етиопида и Разорање Троје Арктина из Милета), нема трага било каквом помињању његове опште нерањивости или његове чувене слабости на пети. На каснијим сликама на вазама које приказују Ахилову смрт, стрела (или у многим случајевима стреле) погађа његов торзо.
Пелеј је поверио Ахила Хирону, који је живео на планини Пелион и био познат као најправеднији од кентаура, да га одгаја.Хесиод, Каталог жена, fr. 204.87–89 MW; Илијада 11.830–832. У неким извештајима, Ахилово првобитно име било је „Лигирон”, а касније му је његов учитељ Хирон дао име Ахил.Apollodorus, Library, Book III 3.13.6 Према Хомеру, Ахил је одрастао у Фтији са својим другом из детињства Патроклом. Хомер даље пише да је Ахил научио Патрокла ономе што је њега самог научио Хирон, укључујући медицинске вештине.Хомер, Илијада Књига XI 822-836 Тетида је предсказала да је судбина њеног сина или да стекне славу и умре млад, или да живи дуг, али незанимљив живот у тами. Ахил је изабрао прво и одлучио да учествује у Тројанском рату.Илијада 9.410ff.
мини|Хирон учи Ахила како да свира лиру, римска фреска из Херкуланума, 1. век н.е.
Према Фотију, шеста књига Нове историје Птолемеја Хефестиона извештава да је Тетида спалила на тајном месту децу коју је имала са Пелејем. Када је имала Ахила, Пелеј је приметио, истргнуо га из пламена са само једном опеченом ногом и поверио га кентауру Хирону. Касније је Хирон ексхумирао тело Дамиса, који је био најбржи од свих гиганата, уклонио глежањ и уградио га у Ахилову опечену ногу.Photius, Bibliotheca, cod. 190: "Thetis burned in a secret place the children she had by Peleus; six were born; when she had Achilles, Peleus noticed and tore him from the flames with only a burnt foot and confided him to Chiron. The latter exhumed the body of the giant Damysos who was buried at Pallene—Damysos was the fastest of all the giants—removed the 'astragale' and incorporated it into Achilles's foot using 'ingredients'. This 'astragale' fell when Achilles was pursued by Apollo and it was thus that Achilles, fallen, was killed. It is said, on the other hand, that he was called Podarkes by the Poet, because, it is said, Thetis gave the newborn child the wings of Arce and Podarkes means that his feet had the wings of Arce."
Физички опис У Хомеровој Илијади, Ахил је приказан као висок и наочит, са снагом и изгледом којима није било равних међу грчким ратницима. Хомер га описује као некога ко има дугу косу или гриву ().Хомер, Илијада, 23.141 (на грчком) Заједно са неким другим ликовима, његова коса је описана речју xanthḗ (),Myres, John Linton (1967). . што је значило 'жуто' и користило се за светлу косу, укључујући плаву, смеђу, жућкасто-смеђу и кестењасту. Каснији латински извештај, вероватно из 5. века н.е., лажно приписан Даресу Фригијцу описује Ахила као некога ко има „... велика прса, фина уста и снажно обликоване руке и ноге. Глава му је била покривена дугом таласастом косом боје кестена (capillo myrteo, боја коре мирте или смирне). Иако благ у понашању, био је веома жесток у борби. Његово лице показивало је радост човека богато обдареног.”Дарес Фригијац, History of the Fall of Troy 13
Скривање на Скиросу
мини|Римски мозаик из Посејдонове виле у Зеугми (сада у Музеју мозаика Зеугма) који приказује Ахила прерушеног у жену и Одисеја који га варком наводи да се открије
Неки постхомерски извориЕурипид, Skyrioi, сачувано само у фрагментарном облику; Филострат Млађи, Imagines i; Схолијаста уз Хомерову Илијаду, 9.326; Овидије, Метаморфозе 13.162–180; Овидије, Tristia 2.409–412 (помиње римску трагедију на ову тему); Псеудо-Аполодор, Библиотека 3.13.8; Стације, Ахилеида 1.689–880, 2.167ff. тврде да је Тетида (или, у неким верзијама, Пелеј), како би сачувала Ахила од рата, сакрила младића обученог као принцезу или бар као девојку на двору Ликомеда, краља Скироса.
Тамо је Ахил, прописно прерушен, живео међу Ликомедовим кћерима, можда под именом „Пира” (црвенокоса девојка), Керкисера или Аиса („брза”). Са Ликомедовом кћерком Дејдамијом, са којом је започео везу, Ахил је тамо добио два сина, Неоптелема (такође званог Пир, по могућем алијасу његовог оца) и Онира. Према овој причи, Одисеј је сазнао од пророка Калхаса да Ахајци неће моћи да освоје Троју без Ахилове помоћи. Одисеј је отишао на Скирос у обличју торбара који продаје женску одећу и накит и ставио штит и копље међу своју робу. Када је Ахил одмах узео копље, Одисеј је прозрео његову маску и убедио га да се придружи грчком походу. У другој верзији приче, Одисеј је договорио да се огласи труба за узбуну док је био са Ликомедовим женама. Док су жене бежале у паници, Ахил се спремао да брани двор, чиме је одао свој идентитет.
У Тројанском рату
мини|upright=1.3|Мермерна представа Ахила на двору краља Ликомеда,
Према Илијади, Ахил је стигао у Троју са 50 бродова, од којих је сваки носио 50 Мирмидонаца. Именовао је пет вођа (сваки вођа је командовао са 500 Мирмидонаца): Менестија, Еудора, Писандра, Феникса и Алкимедона.Илијада 16.168–197.
Телеф