мини|276п|Седам светских чуда старог света (слева надесно, сврха надоле): Великa пирамидa у Гизи, Висећи вртови из Вавилона, Артемидин храм, Статуа Зевса у Олимпији, Маузолеј у Халикарнасу, Колос са Родоса и Фарос у Александрији као што је насликао холандски сликар из 16. века.
Седам светских чуда старог света је скуп архитектонских дела које су стари Грци, нарочито у хеленистичкој епохи, сматрали врхунцем људске креативности и генијалности. Међутим, од ових седам чуда још само комплекс великих пирамида у Гизи и дан данас постоји. Артемидин храм (550. п. н. е.) у Ефесу, Турска. Великa пирамидa у Гизи у Египту. Висећи вртови из Вавилона, чији је творац Набукодоносор II, око 8. векa п. н. е. Колос са Родоса, скулптура Хелиоса (292. п. н. е. — 280. п. н. е.). Маузолеј у Халикарнасу, у данашњем Бодруму, Турска. Статуа Зевса у Олимпији (око 457. п. н. е.). Фарос у Александрији, светионик направљен 270. п. н. е. на острву Фарос близу Александрије.
Историја мини|лево|250п|Локација седам светских чуда Најстарије помињање листе светских чуда потиче од историчара Херодота (око 450. п. н. е.). Први пут свих седам чуда су заједно поменута у епиграму феничанског писца Антипатроса из Сидона (2. век п. н. е.), који је описао путопис по источном Медитерану свога времена. Грци су овај списак назвали: -{Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς]}- – „Седам атракција насељене Земље које треба обавезно видети“. Седам чуда је вероватно одабрано зато што је овај број за старе Грке имао симболику магичног броја. Опис седам светских чуда се налази у трактату из 6. века нове ере „О седам светских чуда“ (-{De septem mundi miraculis}-).
Освајање већег дела западног света од стране Александра Великог у 4. веку пре нове ере омогућило је хеленистичким путницима приступ цивилизацијама Египћана, Персијанаца и Вавилонаца. Импресионирани и опчињени знаменитостима и чудима разних земаља, ови путници су почели да набрајају оно што су видели да би их запамтили.
Уместо „чуда“, стари Грци су говорили о „theamata“ (θεάματα), што значи „знаменитости“, другим речима „ствари које треба видети“ (Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς] ). Касније је коришћена реч за „чудо“ („thaumata“ θαύματα, „чуда“). Стога је листа требало да буде пандан туристичког водича за древни свет.
Прву референцу на листу од седам таквих споменика дао је Диодор Сицилијски. Епиграмиста Антипатар са Сидона, који је живео око или пре 100. године пре нове ере, дао је листу од седам „чуда“, укључујући шест од садашње листе (заменивши зидове Вавилона Александријским светиоником):
thumb|Велика пирамида у Гизи, једино од седам светских чуда које још увек стоји. Други антички писац, који се, можда сумњиво, представљао као Филон Византијски, написао је кратак извештај под насловом Седам знаменитости света. Преживели рукопис је некомплетан, недостају му последње странице. Ипак, из текста преамбуле може се закључити да списак од седам знаменитости тачно одговара Антипатровом (у преамбули се помиње локација Халикарнаса, али недостају странице које описују седмо чудо, вероватно Маузолеј).
Обим
Листа је покривала само медитеранске и блискоисточне регионе, који су тада чинили познати свет Грка. Примарни извештаји хеленистичких писаца такође су снажно утицали на места укључена у листу чуда. Пет од седам записа прослављају грчка достигнућа у грађевинарству, са изузетком пирамида у Гизи и висећих вртова Вавилона.
Чуда
+ Седам светских чуда античког света Назив Датум изградње Градитељи Датум уништења Узрок уништења Савремена локација Велика пирамида у Гизи 2584–2561. п. н. е. ЕгипћаниЈош увек постоје, већина фасаде је нестала Некропола Гизе, Египат Висећи вртови Вавилона(постојање нерешено)There is some conjecture as to whether the Hanging Gardens actually existed, or were purely legendary (see Finkel, Irving (1988) “The Hanging Gardens of Babylon,” In The Seven Wonders of the Ancient World, Edited by Peter Clayton and Martin Price, Routledge, New York, pp. 38 ff. ). око 600. п. н. е. (евидентно) Вавилонци или Асирци Након 1. века Непознато Хила или Нинива, Ирак Статуа Зевса у Олимпији 466–456. п. н. е. (храм)435. п. н. е. (статуа) Грци<br/ >(Фидија) 5–6 век Растављен и поново састављен у Цариграду; касније уништен пожаром Олимпија, Грчка Артемидин храм у Ефесу пне; и поново 323. п. н. е. Грци, Лидијци 262. године (по Готима) Паљевина од стране Херострата, пљачка У близини Селчука, Турска Маузолеј у Халикарнасу 351. п. н. е. Грци, Персијанци, Каријци(Сатиросчани и Пифејци) 12–15 века Земљотрес Бодрум, Турска Колос са Родоса 292–280. п. н. е. Грци(Харес из Линдоса) 226. п. н. е. Уништен земљотресом Родос, Грчка Светионик у Александрији око 280. п. н. е. Грци, Птолемејски Египћани 1303–1480 Уништен земљотресом Александрија, Египат
Утицај Уметност и архитектура right|thumb|250п|На овој слици Мартена ван Хемскерка, Седам светских чуда античког света приказано је као позадина за отмицу Јелене од стране Париса. Музеј уметности Волтерс.
Седам чуда на Антипатровој листи добило је похвале за своје значајне карактеристике, у распону од суперлатива највишег или највећег од њихових типова, до умећа којим су изведена. Њихова архитектонска и уметничка обележја су имитирана у целом хеленистичком свету и шире.
Грчки утицај у римској култури и оживљавање грчко-римских уметничких стилова током ренесансе заокупили су машту европских уметника и путника. Направљене су слике и скулптуре које алудирају на Антипатрову листу, док је значајан број авантуриста путовао на стварна места да би лично видели чуда. Легенде су кружиле да би додатно употпуниле суперлативе чуда.
Види још Седам светских чуда новог света Седам српских чуда Чуда света
Референце
Литература
Спољашње везе
"Seven Ancient Wonders of the World" on The History Channel website. Also includes links to medieval, modern and natural wonders. Parkin, Tim, Researching Ancient Wonders: A Research Guide, from the University of Canterbury, New Zealand. – a collection of books and Internet resources with information on seven ancient wonders. "Eternal wonder of humanity's first great achievements", by Jonathan Glancey in The Guardian, 10 March 2007 77 Wonders of the World in 360° A list of world wonders linking the ancient 7 Wonders of the World and the World Heritage List by UNESCO
*