Јежеви (лат. -{Erineaceidae}-) су породица сисара која садржи две потпородице праве јежеве (лат. -{Erinaceinae}-), који имају бодље и гимнуре — чекињаве јежеве (лат. -{Galericinae}-), који имају чекиње уместо бодљи. Оне се даље деле на неколико савремених родова са 24 врсте.
Према традиционалној класификацији јежеви су сврставани у ред бубоједа (лат. Insectivora), међутим након што је утврђено да је тај ред полифилетски.Hutterer, R. (2005). "Family Erinaceidae". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" (3rd ed.). Јежеви су премештени у монотипични ред -{Erinaceomorpha}-, према неким ауторима породица је део реда -{Eulipotyphla}-, који чини заједно са породицама из реда -{Soricomorpha}-.
Опис Заједничка карактеристика свих јежева је да им је тело покривено бодљама, које су заправо длаке које су кроз еволуцију промениле свој облик и функцију. Изнутра су шупље, а нема их на трбуху, екстремитетима и лицу. У опасности се склупчавају, при чему крију те незаштићене делове тела. Сви јежеви имају мало, здепасто тело, дугачку њушку и мале уши. Екстремитети су им кратки. На њима имају по пет прстију. Имају ситне очи и релативно слабо виде, али им је њух веома осетљив, те се на њега највише ослањају у потрази за храном. Сви су углавном ноћне животиње. Све врсте јежева су првенствено становници тла, међутим постоје ретки изузеци који се пењу по дрвећу и жбуњу у потрази за храном. Већина јежева може и да плива. Ова породица бубоједних сисара је распрострањена свуда у свету, сем већег дела Јужне Америке, а нема их у Аустралији и Новом Зеланду, ни на Антарктику. У погледу исхране могли би се дефинисати као сваштоједи, али преферирају инсекте, глисте, црве и сличне животиње које су нешто храњивије, али једу и биљну храну. Насељавају шуме и поља са жбуњем, степе и пустиње.
Еволуција
Еринацеиди су релативно примитивна група плаценталних сисара, који су се мало променили од времена својих раних предака у еоцену. Такозвани џиновски јеж (заправо гимнури) -{Deinogalerix}-, из миоцена са острва Гаргано (дела садашње Италије), био је величине великог кунића и могао је да једе кичмењачки плен или лешеве, а не инсекте.
Систематика Донедавно је ова породица сврставана у ред -{Erinaceomorpha}-, али је он спојен са парафилетским редом -{Soricomorpha}-, чиме је створен ред -{Eulipotyphla}-. Показало се да је ред -{Eulipotyphla}- монофилетски.Robin MD Beck; Olaf RP Bininda-Emonds; Marcel Cardillo; Fu-Guo Robert Liu; Andy Purvis (2006). „A higher level MRP supertree of placental mammals”. Ред -{Soricomorpha}- био је парафилетски, јер је породица ровчица (лат. -{Soricidae}-) у ближем сродству са породицом јежева (лат. -{Erineaceidae}-) него са другим породицама које су сврставане у ред -{Soricomorpha}-.Roca, A.L.; G.K. Bar-Gal; E. Eizirik; K.M. Helgen; R. Maria; M.S. Springer; S.J. O'Brien & W.J. Murphy (2004). „Mesozoic origin for West Indian insectivores”. Породица јежева (лат. -{Erineaceidae}-) данас обухвата 24 врсте, које су груписане у 10 родова и 2 потпородице:
Подврсте
-{Atelerix algirus algirus (Lereboullet, 1842)}- -{Atelerix algirus girbanensis Vesmanis, 1980}- -{Atelerix algirus vagans Thomas, 1901}- -{Atelerix frontalis angolae (Thomas, 1918)}- -{Atelerix frontalis frontalis (A. Smith, 1831)}- -{Echinosorex gymnura alba (Giebel, 1863)}- -{Echinosorex gymnura gymnura (Raffles, 1822)}- -{Erinaceus concolor concolor Martin, 1838}- -{Erinaceus concolor rhodius Festa, 1914}- -{Erinaceus concolor transcaucasicus Satunin, 1905}- -{Erinaceus roumanicus bolkayi V. Martino, 1930}- -{Erinaceus roumanicus drozdovskii V. and E. Martino, 1933}- -{Erinaceus roumanicus nesiotes Bate, 1906}- -{Erinaceus roumanicus pallidus Stroganov, 1957}- -{Erinaceus roumanicus roumanicus Barrett-Hamilton, 1900}- -{Hemiechinus auritus aegyptius (É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1803)}- -{Hemiechinus auritus albulus (Stoliczka, 1872)}- -{Hemiechinus auritus auritus (Gmelin, 1770)}- -{Hemiechinus auritus libycus (Ehrenberg, 1833)}- -{Hemiechinus auritus megalotis (Blyth, 1845)}- -{Hylomys suillus dorsalis Thomas, 1888}- -{Hylomys suillus maxi Sody, 1933}- -{Hylomys suillus microtinus Thomas, 1925}- -{Hylomys suillus pegunensis Blyth, 1859}- -{Hylomys suillus siamensis Kloss, 1916}- -{Hylomys suillus suillus Müller, 1840}- -{Hylomys suillus tionis Chasen, 1940}- -{Paraechinus aethiopicus aethiopicus (Ehrenberg, 1832)}- -{Paraechinus aethiopicus albatus Thomas, 1922}- -{Paraechinus aethiopicus deserti (Loche, 1858)}- -{Paraechinus aethiopicus ludlowi Thomas, 1919}- -{Paraechinus aethiopicus pectoralis (Heuglin, 1861)}- -{Paraechinus hypomelas blanfordi (Anderson, 1878)}- -{Paraechinus hypomelas eversmanni Ognev, 1927}- -{Paraechinus hypomelas hypomelas (Brandt, 1836)}- -{Paraechinus hypomelas sabaeus Thomas, 1922}- -{Paraechinus hypomelas seniculus Thomas, 1922}-
Галерија слика
Референце
Литература
Hutterer, R.. . In: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference . .
Спољашње везе
Бионет школа