Џозеф Робинет Бајден Млађи (; Скрантон, 20. новембар 1942) амерички је политичар, који је обављао функцију 46. председника САД од 2021. до 2025. године. Такође је и бивши 47. потпредседник САД у администрацији Барака Обаме. Члан је Демократске странке. Био је професор права на више америчких универзитета и од 1973. до 2009. сенатор државе Делавер.
Бајден је рођен у Скрантону у Пенсилванији 1942. и живео је тамо десет година пре него што се преселио у Делавер. Постао је правник 1969. и изабран је у окружни савет округа Њу Касл 1970. Први пут је изабран у Сенат 1972, и постао је шести најмлађи сенатор у историји Сједињених Држава. Поново је биран у Сенат шест пута, и био је четврти сенатор по старешинству у тренутку када је дао оставку да би преузео позицију потпредседника 2009. Био је дугогодишњи члан и бивши председавајући Комитета за спољне односе. Противио се Заливском рату 1991, али се залагао за интервенцију Сједињених Држава и НАТО током Рата у Босни 1994. и 1995. Гласао је за резолуцију која је одобрила Рат у Ираку 2002, али се противио повећању броја америчких трупа у Ираку 2007. Такође је служио и као председавајући Судског комитета Сената, када се бавио питањима везаним за политику о наркотицима, превенцију криминала, грађанске слободе, и водио је законодавне напоре за доношење Закона о контроли насилних злочина и спровођења закона, као и Закона о насиљу против жена. Председавао је Судским комитетом током контроверзних номинација Роберта Борка и Кларенса Томаса за Врховни суд Сједињених Држава.
Џо Бајден се неуспешно борио за председничку номинацију Демократске странке 1988. и 2008. године. Оба пута се повукао из трке услед неубедљиве подршке. Пред председничке изборе 2008, Барак Обама га је одабрао за свог потпредседничког кандидата. Победили су на изборима, и Бајден је постао први католик, и прва особа из Делавера која је постала потпредседник Сједињених Држава.
Као потпредседник у Обаминој администрацији, Бајден је надгледао инфраструктурну потрошњу у циљу борбе против Светске економске кризе и америчку политику према Ираку све до повлачења америчких трупа из Ирака 2011. Његове способности преговарања са републиканцима у конгресу су помогле у доношењу закона као што је Закон о пореским олакшицама, реауторизацији осигурања од незапослености и стварању радних места из 2010, који је разрешио порески застој, Закон о буџетској контроли из 2011, који је разрешио кризу која је те године настала услед достизања максималног дозвољеног задужења Сједињених Држава, и Амерички закон о олакшицама за пореске обвезнике из 2012, који је био усмерен ка решавању претеће „фискалне литице“. 2011. године се противио давању зеленог светла за војну акцију која је довела до смрти Осаме бин Ладена. Обама и Бајден су реизабрани 2012. Октобра 2015, након више месеци спекулација, Бајден је одлучио да се неће кандидовати за председника на председничким изборима 2016. У децембру 2016, није желео да искључи могућност да ће се кандидовати за председника на 2020, али је 13. јануара 2017. објавио да се неће кандидовати, да би само четири дана касније поново одбио да искључи могућност потенцијалне кандидатуре. 12. јануара 2017, Обама му је доделио председничку медаљу слободе, са заслугама. Након напуштања положаја потпредседника, Бајден је именован за професора на Универзитету у Пенсилванији.
У априлу 2019. године, Бајден је најавио кандидатуру на председничким изборима 2020. године, а достигао је праг делегата потребан за обезбеђивање демократске номинације у јуну 2020. године. Дана 11. августа, он је објавио да је америчка сенаторка Камала Харис из Калифорније његов кандидат за потпредседника.
Биографија лево|мини|Џо Бајден 1950-их Џозеф Робинет Бајден млађи рођен је 20. новембра 1942. у болници Свете Марије у Скрантону, Пенсилванија, од Кетрин Еугеније „Џин” Бајден (рођена Финеган) (1917—2010) и Џозефа Робинета Бајдена старијег (1915—2002). Најстарији син католичке породице, има сестру Валери и два брата Франсиса и Џејмса. Џин је био ирског порекла, са коренима који се разликују од округа Лаут у Ирској и округа Дери у Северној Ирској. Родитељи његовог оца, Мери Елизабет (рођена Робинет) и Џозеф Х. Бајден, били су енглеског, француског и ирског порекла. Бајден је прво одрастао у Скрантону, а затим, након свог десетог рођендана, у Клејмонту, округ Њу Касл, Делавер, где је његов отац продавао аутомобиле.
Дипломирао је политичке науке 1965. на Универзитету у Њуарку, касније је специјализирао право, дипломирао је 1968. у Сиракјусу у држави Њујорк, пре него што је примљен у адвокатску комору 1969. године, активност коју је обављао у кратком периоду. Изабран у Вијеће округа New Castle од 1970. до 1972. године, те исте године Бајден је изабран за сенатора Демократске странке која представља државу Делавер. Године 1966. оженио се Нилом Хантер, коју је упознао у Сиракузи, са којом је имао троје деце: Џозефа Р. „Боа“ Бајдена (1969—2015), Роберта Хантера (1970) и Наоми Кристину (1971—1972).
Његов живот обележила је породична драма 1972. године: његова супруга Нила и троје деце страдали су у саобраћајној несрећи. Његова супруга и најмлађа ћерка Наоми Кристина, стара само 13 месеци, погинуле су, док је друго двоје деце преживело, иако тешко повређено. Након што је неколико година сам одгајао Боа и Роберта, 1977, такође подстакнут од њих да поново изграде свој љубавни живот, поново се оженио са Џил Трејси Џејкобс, са којом је добио ћерку Ешли, рођену 8. јуна 1981.
Политичка каријера
Сенатор из Делавера лево|мини|Сенатор Џо Бајден са председником Џимијем Картером Изабран за сенатора 1972. за Демократску странку која представља државу Делавер (живи у Вилмингтону), Бајден је обављао своју функцију до именовања на место потпредседника Уније 2008. године.
Његово име се појављује међу члановима Сенатског комитета за обавештајне послове, заједничка расправа од 3. августа 1977, на пројекту МКУЛТРА.
Током свог сенаторског мандата обављао је бројне важне функције: од 1987. до 1995. био је председник Правосудне комисије Савезног сената, 2001. преузео је престижну позицију председника Комисије за спољне послове Сједињених Америчких Држава, покривајући три пута исту улогу и резултирало њеним лидерством у кључним фазама за спољну политику САД, као што су одговор на нападе 11. септембра 2001. и гласање у Конгресу о почетку непријатељстава против Ирака Садама Хусеина. Од 2007. године, истовремено као председавајући Комитета за спољне послове Сената, Бајден је био председник Међународног комитета за контролу дрога Конгреса Сједињених Америчких Држава, на којој је функцији био до 2009. године, када је именован за потпредседника САД.
Председничке кампање Године 1988. кандидовао се за демократске председничке изборе, изјављујући да је инспирисан лабуристичким моделом Нила Кинока, али га је на изборима победио Мајкл Дукакис (који ће, међутим, некада кандидат за председника, бити тешко поражен од републиканца Џорџа Х.В. Буша). Године 2004. био је у искушењу да се поново кандидује на предизборним изборима, али је на крају одустао од те намере, изјавивши да није доступан ни да буде заменик Џона Керија (за ову улогу Бајден је свом колеги из Масачусетса предложио сенатора Џона Мекејна, упркос томе што је овај последњи републиканац).
Он је 7. јануара 2007. у телевизијском интервјуу рекао да жели да се кандидује на предизборним изборима 2008. године, а 30. јануара званично је ушао у ужи избор.
4. јануара 2008, на крају посланичког клуба у Ајови (први изборни тест предизборних избора) најавио је да намерава да се повуче из такмичења због лошег резултата (0,93%), али је 22. августа Барак Обама, кандидат на председничким изборима 2008. за Демократску странку, најавио је током предизборног митинга у Спрингфилду, у држави Илиноис, да ће Бајден бити његов потпредседник у трци за председника. Кандидатура је формално потврђена гласањем за признање током Демократске конвенције у Денверу одржане од 25. до 28. августа 2008.
Дана 4. новембра 2008, двојац Обама-Бајден победио је на председничким изборима, победивши републиканску карту коју су чинили сенатор Џон Мекејн и гувернерка Аљаске Сара Пејлин.
Политика према Балкану Још у раној фази балканских конфликата, Џо Бајден је представљао присталицу активне, и по потреби агресивне спољне политике САД на Балкану. Међу првима је Слободана Милошевића назвао ратним злочинцем.-{Barone, Michael The Almanac of American Politics}- 2005. -{"Keep That Wall High; Joe Biden, Warmonger", National Review Online -{R|Only as a last resort, St. Petersburg Times}- -{R|Part of Biden's speech in St. Louis County about Iraq and Milosevic. }- Залагао се за прекид санкција на увоз оружја према српским противницима и за одржавање војне обуке босанским муслиманима. Његов утицај на Била Клинтона и залагање за ратну опцију, били су одлучујући за војно ангажовање НАТО-а у ваздушним операцијама на Балкану. По сопственој изјави он је предложио бомбардовање Београда 1999. године.
Потпредседник Сједињених Држава (2009—2017) лево|мини|Џо Бајден са Бараком Обамом 2015. 20. јануара 2009. званично је положио заклетву као 47. потпредседник Сједињених Држава, први католик који је обављао ову функцију. У Обаминој администрацији играо је веома активну улогу као близак саветник председника, због чега је био задужен за надгледање трошења инфраструктуре ванредног плана који је Обама желео да се супротстави великој рецесији и за праћење целокупне спољне политике Сједињених Држава према Ираку, до повлачења америчких трупа 2011. године. Исте године се успротивио могућности да се настави војна мисија која је довела до убиства Осаме бин Ладена.
На основу свог великог искуства у Конгресу, стеченог за 36 година рада у Сенату, председник Обама је у марту 2011. дао свом заменику задатак да води преговоре између Представничког дома са републиканском већином и Беле куће како би се решили проблеми који проистичу из федералне потрошње нивоа, чиме се избегава затварање владе.
Године 2012, заједно са председником Обамом, поново је изабран за други мандат победивши републиканску карту коју су формирали Мит Ромни и Пол Рајан, званично положио заклетву 20. јануара 2013 у рукама судије Соње Сотомајор.
Током другог мандата провео је у разним приликама против родно заснованог насиља, помажући у усвајању закона против насиља над женама 2013. године. Овај закон је међу својим развојима видео стварање Комисије за жене Беле куће којом је копредседавао сам Бајден са саветницом Валери Џерет. Такође, 2014. године, седноидни планетоид 2012 ВП113, удаљен између 80 и 446 АЈ, је назван по њему и преименован у Бајден у његову част. лево|мини|Џо Бајден добија Председничку медаљу слободе „са одликом“ 2017. године У октобру 2015, након вишемесечних спекулација, он је, током конференције за штампу у Роуз Гардену у Белој кући, такође након преране смрти његовог сина Боа, најавио свој избор да се не кандидује за председника Сједињених Држава 2016. подржавајући кандидатуру Хилари Клинтон на предизборима Демократске странке.
Дана 28. фебруара 2016, Бајден је говорио на 88. додели Оскара у кратком говору о злочинима који укључују сексуално насиље и представљајући наступ певачице Лејди Гаге.
Дана 15. маја 2016, Бајден је (заједно са Џоном Бенером) добио медаљу Лаетаре са Универзитета Нотр Дам, која се сматра највишом наградом за католике у САД.
Председник Обама је 12. јануара 2017. године одлучио, међу последњим актима своје администрације, да свог заменика награди Председничком медаљом слободе, највишом одличјем у земљи, дефинишући Бајдена као „лава у америчкој историји и пример за генерације будућности“. Медаља је додељена "са одликом", што је до сада додељена само још три личности: председнику Роналду Регану, државном секретару Колину Пауелу и папи Јовану Павлу II.