Шебој (-{Erysimum cheiri}-) је двогодишња или вишегодишња зељаста биљка из фамилије купуса (-{Brassicaceae}-). Иницијални ареал распрострањења обухвата Европу и област Медитерана. Због своје орнаменталности, радо је и широко узгајан, па је ареал шебоја човек проширио на источну Азију (Јапан), Америке и Аустралију. У природи се шебој не срећеTutin TG, et al. (eds.) 1993. Flora europaea, second edition., те се претпоставља да је настао вештачки, хибридизацијом у Грчкој-{USDA, ARS, National Genetic Resources Program. Germplasm Resources Information Network - (GRIN) [Online Database]. National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland. URL: http://www.ars-grin.gov/cgi-bin/npgs/html/taxon.pl?318992 (29 August 2008)}-.

Опис биљкеДиклић Н. 1972. Род -{Cheiranthus L.}- У: Јосифовић М. (-{ed.}-) Флора СР Србије -{III}-. Београд: САНУ.

Шебој расте у форми полужбуна, висине 20—70 -{cm}-. Корен му је вретенастог облика, разгранат и сиве боје. Биљка при основи надземног дела често одрвенела, стабло је разгранато, усправно или устајуће. Листови су издужено ланцетасти, на врху ушиљени. Цветови су густо сакупљени у вршне гроздасте цвасти. Крунични листићи су различито обојени — могу бити жути, наранџасти, златно-мрки, до црвени или љубичасти. Цвета од маја до јуна. Плод је љуска, у којој су семена поређана у једном или два реда. Семе је светломрке боје, округло, величине до 3 -{mm}-.

Значај

Шебој се већ у античко доба широко узгајао, и користио у народној медицини у јужној ЕвропиHanelt, P. & Institute of Plant Genetics and Crop Plant Research 2001: Mansfeld's Encyclopedia of Agricultural and Horticultural Crops}-, електронска верзија.. Поседује антиреуматска, спазмолитичка, кардиотонична, диуретична, експекторансна, офталмичка, пургативна и ресолвентна својстваPlants For a Future. Садржај есенцијалног уља у цвету је око 0,06%. Ово уље има пријатан мирис кад се разблажи, те се користи у индустрији парфема.

Данас се шебој ретко узгаја због лековитог дејства (нпр. у северној Индији, Ираку), већ углавном због своје лепоте, као украсна баштенска биљка. Среће се као мотив у народној и уметничкој поезији на српском језику (нпр. у песми Моја комшиница Алексе Шантића). Српски назив ове биљке води порекло од турске речи ().

Референце

Спољашње везе

Галерија фотографија

Категорија:Brassicales Категорија:Турцизми Категорија:Хортикултура Категорија:Цвећарство