мини|275x275пиксел|Брач Брач је острво у Хрватској, у Јадранском мору у Сплитско-далматинској жупанији. Налази се у середњедалматинској групи острва, површине 394,6 -{km²}-. Од копна га дели Брачки, од Хвара Хварски канал, а од Шолте Сплитска врата.
Грађен је од кречњака и представља пространу непотопљену антиклиналу горњокредне старости. Највиши врх је Видова гора (Видовица, Сутвид) са 780 -{m}-. Северна обала је развијенија од јужне. На острву најчешће дувају југо и бура, а у летњим месецима маестрал. Падавина има више у унутрашњости (Пражнице 1420 -{mm}-) него при мору (Сутиван 720 -{mm}-). На острву нема површинских токова, па је питка вода 1970. доведена подморским водоводом са копна из реке Цетине.
Биљни покров чини ниска средоземна шикара (макија), шуме алепског и црног далматинског бора и камењар. Само се шестина острва обрађује.
Насеља у унутрашњости су старија од приморских. Од 15. века насељавају се увале уз морску обалу и оснивају се нова насеља. У -{XVII}- и читавом 18. веку наставља се досељавање из унутрашњости које је изазвало даљи развој приморских насеља. Највише становника живело је на Брачу у пописној 1900. години - 24.408 становника. Привредна криза, настала је пропашћу винограда због напада филоксере, изазвала је интензивно исељавање у прекоморске земља (Чиле, САД и Аргентина).
Име Име Брача бележе стари писци на различите начине: -{Brattia}- (Плиније), -{Bratia}-, -{Brectia}-, -{Brachia}-, -{Bractia}-, -{Brettia}-; називају га и -{Elafusa}-, -{Britanide}-, -{Dyschelados}-, а после и -{Bracija}-. А. Мајер тумачи постанак неких назива од од доњоиталске илирске речи brentos'' - јелен, што има исто значење као и грчка реч елафос према којој је начињено је име -{Elafusa}- (острво јелена по С. Византинцу).
мини|350п|Лука Повља на Брачу Географски положај мини|Положај Брача на мапи Хрватске Смештен је десетак километара јужно од Сплита и Омиша.
Главна насеља на њему су Супетар, Сплитска, Милна, Постира, Пучишћа, Повља, Селца Сумартин, Сутиван, Нережишћа и Бол.
Јединице локалне самоуправе су град Супетар и општине Бол, Милна, Нережишћа, Постира, Пучишћа, Селца и Сутиван.
Историја и становништво
Први становници тога подручја након досељавања Словена су према Константину Порфирогениту били некрштени Срби Неретљани, а Брач се налазио у саставу српске кнежевине Паганије.
У месту Селцa, на острву Брачу постављен је 1922. године камен темељац за "величанствену" цркву, под покровитељством Његовог Величанства краља Александра I Карађорђевића."Илустровани лист", Београд 1922. године
Најзаступљеније је штокавско и чакавско наречје у разним својим варијантама (чакавски, чокавски), а на крајњем истоку острва се говори штокавским наречјем.
Северна обала је изразито настањенија од осталих обала острва. На острву има и насељених места у унутрашњости.
Привреда мини|Супетар-Лука Традиционално је овчарство и послови везани за камен (вађење и обрада камена). Познат је брачки мермер. У 20. веку се развила и прерада рибе и туризам, а на острву је била и фабрика жвакаћих гума.
Данас је туризам кључна привредна грана на острву. Најпознатије је место Бол са светски познатим Златним ратом.
Занимљивости
300п|десно|мини|Неретљанска област ("Паганија") у 9. веку према Константину Порфирогениту. Већину становништва су чинили некрштени Срби Брачки је камен (мермер) кориштен за градњу многих знаменитих грађевина у свету – Бела кућа у Вашингтону, Диоклецијанова палата у Сплиту
Становници острва Брача су чести јунаци вицева на хрватском југу, нарочито у средњој Далмацији. Тема тих вицева је шкртост Брачана, као што је то нпр. са вицевима везаним за Пироћанце – становнике Пирота у јужној Србији.
Види још
Неретљани Неретљанска кнежевина Српско приморје Српске земље у раном средњем веку Историја Срба у раном средњем веку Далмација (тема) Млетачка Далмација
Референце
Литература
Спољашње везе
Туристички сајт о острву на више језика Слике острва Брача Скривена пустиња пуна тајни до које стижу само најупорнији (Б92, 4. јануар 2018)
Категорија:Острва Јадранског мора Категорија:Острва у Хрватској