мини|десно|220п|Биљарда мини|десно|Биљарда и Цетињски манастир почетком 20. вијека мини|десно|Унутрашњост Биљарде Биљарда је некадашња резиденција Петра II Петровића Његоша. Налази се у историјском језгру Цетиња у непосредној близини Цетињског манастира. Изграђена је 29. марта 1838. године по плану руског емисара Јакова Озерцковског и уз знатну новчану помоћ Русије. У почетку се звала Нова кућа, али је убрзо добила ново име – Биљарда, по билијару, Његошевој омиљеној игри.
Основни архитектонски концепт Биљарде одговара изгледу средњовјековног замка. Издужена правоугаона камена грађевина на спрат, изузетно скромне обраде, покривена оловом, ограђена је високим каменим зидом са округлим кулама на угловима и капијама на свакој страни. За вријеме кад је подигнута зграда је импресивно изгледала, дужине преко 70 -{m}- и ширине 7,5 -{m}-, са 11 просторија у приземљу и 14 на спрату. Одређен број просторија Његош је користио за своје личне потребе, док је већи дио био намијењен Сенату, перјаницима и другим државним органима, као и за боравак угледнијих гостију.
Биљарда је и Његошевим насљедницима, све до 1867. године, служила као резиденција, прво кнезу Данилу, а потом, накратко и кнезу Николи. Ова знаменита зграда која је првенствено везана за Његоша, осим за резиденцијалне потребе служила је временом и за смјештај разних државних институција. У њој је након пресељења из манастира једно вријеме радила Његошева штампарија, основана 1834. године, затим богословија, гимназија и накратко дјевојачки институт. Почетком 20. вијека коришћена је за смјештај министарстава, а између два свјетска рата за потребе војних установа. У дворишту Биљарде 1916/17. године смјештена је рељефна карта Црне Горе са павиљоном који је пресјекао оградни зид. Данас се у Биљарди налази Његошев музеј.
Као трофеј због ослобођења Жабљака Црнојевића, Цеклињани су са тврђаве на Цетиње понијели два топа, назвали их Крњо и Зеленко, а на Зеленку је Његош дао урезати: „Црногорци кад оно витешки, Жаблѧк тверди турски похараше, Онда мене старца заробише, на Цетинѣ Србско довукоше. Мѣсеца марта 10 1835”. Цетињски манастир је било мјесто гдје су топови били до 1916. године, када су их аустријски окупатори однели у Беч. Топови су враћени након Другог светског рата, и од тада су смештени у Биљарди.
Референце
Литература
Категорија:Грађевине на Цетињу Категорија:Петровићи Његоши Категорија:Музеји у Црној Гори Категорија:Палате у Црној Гори