Милован Данојлић (Ивановци, код Љига, 3. јул 1937 — Поатје, 23. новембар 2022) био је српски књижевник, преводилац и академик. Данојлић је био члан САНУ, председник Српске књижевне задруге од 2013. године и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, у коме се налази његов легат. Био је један од интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке.
Биографија Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице. Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбедио живот. Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност).
Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република. Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот. Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику. мини|200пиксел|Милован Данојлић са Харолдом Пинтером (крајње десно) и Сашом Миленићем (други слева), у Лондону 2009. Од 1984. године живи у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу (франц. -{Université de Poitiers}-), а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.
Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године. Члан је оснивач, али и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” и један од првих људи који су подржали оснивање ове институције. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је Цркву Светог Николе, 2000. године.
Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца попут В. Шекспира (комплетни сонети), Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику.
Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса”, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари - огледи о себи и о другима” и „Балада о сиромаштву”.
За положај песника је говорио: Песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе, и певајући о свом клонућу, донекле га речју превазилазити, али он не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену.Милован Данојлић: Положај песника (беседа приликом уручења Жичке хрисовуље) у: Милован ДАНОЈЛИЋ песник - зборник, Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево, 2005.
О поезији је писао: Поезија је со земље, и песници су осетљиве антене народних заједница. Они примају и региструју дрхтаје и трептаје, узлете и тежње, наде и клонућа свог племена. Песници нису предводитељи ни пресудитељи, а ипак, добро је ослушнути оно што говоре. И онда, кад се чине чудни и настрани, можда су тада једини на добром, исправном путу. Њихова се лудост, тако често, потврдила као највиши облик памети".
Преминуо је 23. новембра 2022. године у Поатјеу. Сахрањен је 28. новембра 2022. поред цркве коју је подигао у свом родном селу.
Критика „Данојлић иде међу оне ретке савремене српске песнике који разумеју и знају шта је светост језика.” - Михајло ПантићМилован ДАНОЈЛИЋ песник - зборник, Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево, 2005. „Призивање основности, првобитности, посредно или сасвим изричито, често је место у Данојлићевим песмама, посебно у оним смештеним у природу, у окружење које редовно потакне на темељне запитаности и сагледања.” - Драган Хамовић „Обликујући слику природе и друштва, Данојлићева поезија представља човека у своме окружењу, међу изазовима и ограничењима. Однос између природе и друштва у овој поезији није увек једноставан.” - Гојко Божовић „У поезији Милована Данојлића сви бегови и лутања завршавају се у тачки из које се и пошло, географски и биографски из срца Шумадије, а поетички путем неосимболизма, надреализма, сопственог пантеистичког тока до религијског.” - Светлана Шеатовић-Димитријевић Матија Бећковић наводи да је Данојлић био језички зналац и чистунац, а од његове лирске прозе у „Години која пролази кроз авлију” тешко да имамо чистије лирике.
Легат Милована Данојлића
мини|Легат Милована Данојлића (десна страна просторије) у Музеју српске књижевности. Милован Данојлић један је од првих људи који је формирао свој легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, односно Библиотеци Лазић, недуго након њеног поновног отварања за јавност 2009. године. Након оснивања Удружења и Музеја српске књижевности (2012), његов легат смештен је у просторије Музеја и званично отворен 2018. године.
Награде Орден Светог Саве Награда листа „Младост”, за збирку песама Како спавају трамваји, 1960. Награда „Младо поколење”, за збирку песама Како спавају трамваји, 1960. Књижевна награда „Невен”, за књигу песама Фуруница јогуница, 1970. Награда „Милош Н. Ђурић”, за превод дела Станица у пустињи Јосифа Бродског, 1972. Књижевна награда „Невен”, за књигу песама Родна година, 1973. Змајева награда, за књигу песама Пут и сјај, 1976. Награда „Исидора Секулић”, за књигу Змијин свлак, 1979. Октобарска награда града Београда, за књигу Змијин свлак, 1980. Награда „Бранко Ћопић”, за књигу Година пролази кроз авлију, 1992. НИН-ова награда за дело Ослободиоци и издајници, 1997. Награда „Десанка Максимовић”, 1999. Награда „Златни сунцокрет”, за књигу Балада о сиромаштву, 1999. Награда „Рамонда сербика” 2001. за вишегодишње стваралаштво које је оставило посебан печат у историји савремене српске књижевности. Награда „Жичка хрисовуља”, 2004. Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 2008. Дучићева награда, 2010. Награда Српске књижевне задруге, 2010. Награда „Др Шпиро Матијевић”, за роман Прича о приповедачу, 2010. Награда „Извиискра Његошева”, за целокупни рад, 2014. Награда „Печат времена”, за књигу Писма без адресе, 2013. Златна медаља за заслуге, 2016. Награда „Драинац”, за збирку песама Животи, животи, 2017. Награда „Књижевни вијенац Козаре”, за животно дело, 2017. Награда „Григорије Божовић”, за трилогију Писма без адресе, за 2018. Велика награда „Иво Андрић”, 2021. Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе, 2023.
Дела мини|Рукопис Милована Данојлића „Како спавају трамваји" у Удружењу „Адлигат"
Урођенички псалми, Нолит, Београд, 1957. Недеља, Lykos, Загреб, 1959. Како спавају трамваји, Lykos, Загреб, 1959. Ноћно пролеће, Прогрес, Нови Сад, 1960. Баладе, Нолит, Београд, 1966. Лирске расправе, Матица српска, Нови Сад, 1967. Фуруница-јогуница, Културни центар, Нови Сад, 1969. Гласови, независно издање, Београд, 1970. Чудноват дан, Младо поколење, Београд, 1971. О раном устајању, Матица српска, Нови Сад, 1972. Родна година, БИГЗ, Београд, 1972. Онде поток, онде цвет, Змајеве дечје игре/Раднички универзитет, Нови Сад, 1973. Чистине, Матица српска, Нови Сад, 1973. Грк у затвору, Аугуст Цесарец, Загреб, 1975. Наивна песма, Нолит, Београд, 1976. Пут и сјај, Матица српска, Нови Сад, 1976. Како је Добрислав протрчао кроз Југославију, БИГЗ, Београд, 1977. Мука с речима, Слободан Машић, Београд, 1977. Песме, Нолит, Београд, 1978. Тачка отпора, Либер, Загреб, 1978. Зимовник, Збирка Бишкупић, Загреб, 1979. Змијин свлак, Нолит, Београд, 1979. Ране и нове песме, Просвета, Београд, 1979. Како живи пољски миш, Народна књига, Београд, 1980. Сенке око куће, Знање, Загреб, 1980. То : вежбе из упорног посматрања, Просвета, Београд, 1980. Срећан живот, Младост, Загреб, 1981. Мишја рупа, М. Данојлић/М. Јосић, Београд, 1982. Сунце је почело да се злати, Завод за издавање уџбеника, Нови Сад, 1982. Чишћење алата, М. Данојлић/С. Машић, Београд, 1982. Брисани простор, Српска књижевна задруга, Београд, 1984. Подгузница, М. Јосић/М. Данојлић, Београд, 1984. Шта сунце вечера, Рад, Београд, 1984. Као дивља звер : тешкоће с људима и са стварима, Филип Вишњић, Београд, 1985. Вечити наилазак : стихови, Југославика, Торонто, 1986. Драги мој Петровићу, Знање, Загреб, 1986. Чекајући да стане пљусак, [с.н.], Париз, 1986. Писати под надзором, Нова Југославија, Врање, 1987. Нека врста циркуса, Књижевна омладина Србије, Београд, 1989. Тачка отпора : изабране песме, Српска књижевна задруга, Београд, 1990. Зло и наопако, БИГЗ, Београд, 1991. Година пролази кроз авлију, Српска књижевна задруга, Београд, 1992. Песме за врло паметну децу, Просвета, Београд, 1994. Да ми је знати : избор из поезије за децу, Змај, Нови Сад, 1995. На обали, Градска библиотека, Чачак, 1995. Мартовско сунце : избор из поезије за децу, ИНГ Комерц, Нови Сад, 1996. Место рођења, Филип Вишњић, Београд, 1996. Мука духу, Драганић, Београд, 1996. Тешко буђење, Плато, Београд, 1996. Шта човек да ради, Образовање, Нови Сад, 1996. Јесен на пијаци, Школска књига, Нови Сад, 1997. Недеља у нашој улици, Тодор, Нови Сад, 1997. Ослободиоци и издајници, Филип Вишњић, Београд, 1997. Балада о сиромаштву, Филип Вишњић, Београд, 1999. Велики испит, Verzal Press, Београд, 1999. Како спавају трамваји и друге песме, Јефимија, Крагујевац, 1999. Како је краљ Коба Јаги напустио престо, Интелекта, Ваљево, 2000. Певанија за децу, Дечје новине, Горњи Милановац, 2000. Разгоревање ватре : изабране песме, Задужбина Десанке Максимовић, Београд, 2000. Личне ствари : огледи о себи и другима, Плато, Београд, 2001. Месец је пун као кљун : избор из поезије за децу, Агенција за откривање и развој талената "Никола Тесла", Нови Сад, 2001. Ограда на крају Београда, Bookland, Београд, 2001. Пустоловина или Исповест у два гласа, Филип Вишњић, Београд, 2002. Зечји трагови, Филип Вишњић, Београд, 2004. Игре с речима, Филип Вишњић, Београд, 2005. Србија на западу, НБ "Стефан Првовенчани", Краљево, 2005. Човек човеку, Књижевна заједница "Борисав Станковић", Врање, 2006. Пешачки монолог, Плато, Београд, 2007. Учење језика, Српска књижевна задруга, Београд, 2008. Прича о приповедачу, ИП Матица српска, Нови Сад, 2009. Црно испод ноктију, Плато, Београд, 2010. Добро јесте живети, Албатрос Плус, Београд, 2010. Изнуђене исповести, Плато, Београд, 2010. Писма без адресе, Службени гласник, Београд, 2012. Храна за птице, Албатрос Плус, Београд, 2014. Исповест на тргу, СКЗ, Београд, 2022.
Преводи Сонети - Шекспир Станица у пустињи - Јосиф Бродски Кратак преглед распадања - Сиоран
Види још Милован Данојлић (емисија) Драги мој Миловане Данојлићу Легат Милована Данојлића
Референце
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Кратка биографија Књиге Милована Данојлића на сајту yu4you.com Списак Данојлићевих књига Данојлићу награда за животно дело („Вечерње новости“, 14. октобар 2010) Књиге нису што су некад биле („Политика“, 14. март 2011) Критичари су саобраћајци - интервју („Политика“, 5. април 2012) Три књиге Милована Данојлића („Политика“, 12. јун 2013) Милован Данојлић: Делим судбину свог племена („Политика“, 6. децембар 2015) Политика није за песника („Политика”, 16. септембар 2017) Разговори са академицима - Милован Данојлић (Недељник, 12. октобар 2016) Интервју Милован Данојлић: Трују нас корона извештаји са ТВ („Вечерње новости”, 6. децембар 2020) Последњи интервју Милована Данојлића за РТС: Самопокоравање и идеја освете не воде никуда
Категорија:Рођени 1937. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Љижани Категорија:Срби у Француској