Добрња је насељено мјесто на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Ово насељено мјесто припада мјесној заједници Павићи. Према подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 74 лица.

Географски положај Налази се на 490-1.080 метара надморске висине, површине 53 км2 , удаљено око 20 км од градског центра. Разбијеног је типа, а засеоци су: Врањеши, Грабовица, Добрња, Ђаковићи, Кадина вода, Милаковићи, Савићи, Шипке. Смјештено је на платоу Мањаче и у великом дијелу Добрњског поља. Кроз атар протиче Грабовичка ријека, а најзначајнији извори су Бојанића бунар, Млиниште, Марина вода, Љесковица и Тученац. Шуме су углавном бјелогоричне (буква, јасен, храст).

Историја На локалитету Црквена откривена је градина, са остацима троске и керамике, вјероватно из гвозденог доба. Кроз село је пролазио огранак римског пута Салона (Солин) - Сервицијум (Градишка). На локалитету Храст нађени су троска и остаци зида из римског доба, а на локалитету Дебела међа остаци римске утврде и средњовјековна некропола, са 18 стећака. Некрополе из овог периода налазе се и на локалитетима Мраморје (осам стећака) и Побрђани (шест). Према предању, у засеоку Кадина вода постојао је хан. Током аустроугарске владавине ту је била стационирана аустроугарска војска и жандармеријска постаја.

Становништво Према дефтеру из 1541, село Добрња имало је 18 домаћинстава, а 1604. помиње се као село Добриње-Сиркобиље, са кнезом, попом и 45 хришћанских домаћинстава. Године 1931. општина под именом Кадина Вода имала је 916 домаћинстава и 6.844 становника (6.832 православца, десет католика и два из реда осталих); 1953. под именом Добрња - 9.487 становника. Село Добрња је 1879. имало 70 домаћинстава и 873 становника (православци); 1895. - 1.042 становника; 1921. -1.386; 1948. - 1.718; 1971. - 342; 1991. - 130; 2013. - 23 домаћинства и 74 становника (Срби). Породице Башић, Ђаковић, Њежић, Петровић славе Јовањдан; Врањеш - Ђурђевдан; Милашиновић - Михољдан. У Првом свјетском рату добровољци у српској војсци били су: Милан Т. Врањеш, Милић и Марко Дивљак, Ђуро Којадиновић, Дмитар П. Масларић, Марко и Милан Матаруга и Коста Г. Савић. Током Другог свјетског рата погинула су 34 цивила, један борац ВКЈ и пет бораца НОВЈ. Становници су углавном били уз ЈВуО, због чега је шездесетих година село плански расељено. Највише становника исељено је у Војводину, а на подручју села изграђена је касарна ЈНА и војни полигон. У Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. погинуо је један борац ВРС. Његово име је наведено на заједничком спомен-обиљежју за све погинуле борце ове мјесне заједнице у Стричићима и на спомен-чесми у селу Шљивно. 200п|десно|Насељено мјесто Добрња

Становништво се углавном бави пољопривредом. Ђаци похађају основну школу у селу Кола. У атару постоје два православна гробља, а најближа црква је у селу Шљивно. Добрња је добила електричну енергију 1980, а бежичну телефонску мрежу 2002. године. Становници се снабдијевају водом са бунара и из цистерни. Кроз атар пролази регионални пут Бања Лука - Мркоњић Град. У селу постоји каменолом (2016).

Националност 2013. 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 74 (100%) 130 (100%) 186 (98,41%) 342 (100%) 1.329 Хрвати 3 Југословени 1 (0,52%) Муслимани 1 (0,52%) остали и непознато 1 (0,52%) 2 Укупно 74 130 189 342 1.334

Напомене

Референце

Референце Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)

Категорија:Насеља Града Бање Луке Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини