Спајдермен () је амерички суперхеројски филм из 2002. године заснован на Марвеловом стрип јунаку Спајдермену. Филм је режирао Сем Рејми, док главне улоге играју: Тоби Магвајер, Кирстен Данст, Вилем Дафо и Џејмс Франко. Радња прати генијалног тинејџера Питера Паркера, који развија надљудске особине налик пауку, након што га је угризао генетски измењени паук. Након што је његовог стрица убио наоружани криминалац, због чега се он осетио одговорним, Питер је одлучио да своје нове способности користи за племените сврхе, као херој Спајдермен, да би се искупио за стричево убиство. Остатак филма се фокусира на Питерове покушаје да балансира својим личним животом, након што је завршио средњу школу и постао хонорарни фотограф, док такође има проблеме са својим студијама, пријатељством са својим најбољим пријатељом Харијем Озборном, осећањима према својој симпатији из средње школе Мери Џејн Вотсон и својим двоструким животом као Спајдермен.
Након што напредак филма застао на скоро 25 година, компанија Коламбија пикчерс лиценцирала је филм за светску објаву 1999. године, након што су добили опције МГМ-а, од свих претходних сценарија које су развиле компаније Канон филмови, Каролко и Њу Канон. Након разгледања опција на коришћењу само два елемента мулти-сценарија, (другачије сценарије написали су Џејмс Камерон, Тед Њусом, Џон Бранкато, Барни Коен и Џозеф Голдман), Сони је запослио Дејвида Kепа да напише сценарио по којем ће се радити. Режисери Роланд Емерих, Анг Ли, Крис Коламбус, Јан де Бонт, М. Најт Шамалан, Тони Скот и Дејвид Финчер били су разматрани за режију филма пре него што је Рејми запослен као режисер 2000. године. Kепов сценарио је дорадио Скот Росенберг током пре-продукције, а касније је његов дорађен сценарио уредио Алвин Саргент током продукције. Снимало се у Лос Анђелесу и Њујорку од 8. јануара до 30. јуна 2001. године.
Филм је премијерно приказан у Лос Анђелесу 29. априла 2002. године, а у америчке биоскопе је пуштен 3. маја исте године. Филм је добио позитивне критике од публике и критичара, који су хвалили Рејмијеву режију и тон филма, верност стриповима о Спајдермену, акционе сцене, визуелне ефекте, музику и глуму, нарочито Магвајера и Дафоа. Филм је постао финансијски успех; постао је први филм који је зарадио преко 100 милиона долара током првог викенда приказивања и постао је најуспешнији суперхеројски филм. Са зарадом од преко 821 милиона долара, постао је трећи најуспешнији филм из 2002. године и шести најуспешнији филм у то време. Спајдермен је редефинисао модерни суперхеројски жанр, као и летње блокбастере. Филм прате два наставка: Спајдермен 2 (2004) и Спајдермен 3 (2007).
Радња Средњошколац Питер Паркер, живи са својим стрицем Беном и стрином Меј. Једног дана, на школском изкету, посећује генетску лабораторију са својим пријатељем Харијем Озборном и девојком која му се свиђа Мери Џејн Вотсон. Питер је тада угризао генетски конструисан „супер паук”, један од лабораторијских експеримената. Након доласка кући, њему се врти у глави и пада у несвест. У међувремену, Харијев отац, научник Норман Озборн, милијардер и власник компаније Оскорп, покушава да потпише важан уговор са војском. Он експериментише на себи са нестабилним серумом који побољшава снагу и рефлексе. Након коришћења серума, он полуди и убија свог асистента, доктора Строма.
Када се освести, Питер открива да му се вид побољшао и да је његово тело постало мишићаво. У школи открива да његове руке могу да испаљују мреже и његови брзи рефлекси му дозвољавају да избегне повреде током туче са Флешом Томпсоном. Питер открива да је развио надљудску брзину, снагу, могућност да хода по зидовима и могућност да осети опасност.
Игноришући Бенов савет да „Уз велику моћ долази велика одговорност”, Питер планира да купи аутомобил, да импресионира Мери Џејн. Он учествује на рвачком турниру у подземљу и побеђује у мечу, али га организатор превари и одбија да му исплати наградни новац. Када лопов уђе у организаторову канцеларију, Питер му допушта да побегне са новцем. Неколико минута касније, он сазнаје да је Бену украден ауто и да је убијен. Питер тражи и хвата кривца, за кога сазнаје да је лопов кога је пустио да побегне. Током њиховог сукоба, лопов се саплиће, пропада кроз прозор и умире. У међувремену, полудели Норман прекида војни експеримент Оскорповог ривала, користећи оружану Оскорпову једрилицу да убије неколико научника и војног генерала Слокума.
Након матурирања, Питер почиње да користи своје моћи за добро, да би се искупио за стричеву смрт, носећи костим Спајдермена. Џ. Џона Џејмисон, директор новинске агенције, прима Питера као фотографа волонтира, због тога што је он једини који доноси Спајдерменове слике високог квалитета.
Сазнајући да чланови председништва Оскорпа планира да га отпусти и прода компанију, Норман узима једрилицу и специјално борбено одело да би их убио на Сајму светског јединства. Џејмисон назива мистериозног убицу „Зелени Гоблин” због боје одела и маске коју Норман носи. Током сусрета са Спајдерменом, Норман му предлаже да му се придружи у хаотичним и деструктивним плановима, тврдећи да ће се јавност на крају окренути против хероја, али Питер одбија. Они се касније боре и Питер се повређује. На вечеру за Дан захвалности, Меј позива Мери Џејн, Харија и Нормана. Тамо, Норман види рану на Питеровој руци и сазнаје његов тајни идентитет. Кратко након одласка, Норман напада Меј, која завршава у болници.
Мери Џејн открива да је залуђена за Спајдерменом, који ју је спасао двапут и пита Питера да ли је Спајдермен икада помиње. Хари, који излази са Мери Џејн, долази и претпоставља да она гаји осећања према Питеру, након што их је видео како се држе за руке. Хари касније говори свом оцу да Питер воли Мери Џејн, ненамерно откривајући Спајдерменову највећу слабост.
Норман хвата и држи Мери Џејн и трамвај пун деце поред Квинсборо моста. Он тера Питера да бира кога ће спасти, након чега пушта и Мери Џејн и децу. Питер успева да спасе све све њих, док Нормана гађају грађани. Норман онда граби Питера и баца га у напуштену зграду. Када Норман открије како ће убити Мери Џејн, побеснели Питер успева да порази Нормана.
Норман се открива Питеру, што га шокира. Он моли за опроштај, али такође контролише једрилицу да убије Питера. Осећајући опасност, Питер прескаче једрилицу која убија Нормана. Док Норман умире, моли Питера да не каже Харију његов тајни идентитет. Питер односи Норманово тело његовој кући. Хари долази и налази Спајдермена како стоји поред очевог тела. Он узима пиштољ да убије Спајдермена, али он бежи и сакрива Норманову опрему.
На Нормановој сахрани, Хари се заклиње да ће убити Спајдермена, кога криви за очеву смрт. Он говори Питеру да му је он једина преостала породица. Мери Џејн признаје Питеру да је заљубљена у њега. Међутим Питер осећа да мора да је заштити од својих непријатеља. Он крије своја осећања и говори јој да могу бити само пријатељи. Док Питер одлази, сећа се Бенових речи и прихвата његову нову одговорност као суперхерој - Спајдермен.
Улоге
| Тоби Магвајер || Питер Паркер / Спајдермен |- | Вилем Дафо || Норман Озборн / Зелени Гоблин |- | Кирстен Данст || Мери Џејн Вотсон |- | Џејмс Франко || Хари Озборн |- | Клиф Робертсон || Бен Паркер |- | Роузмери Харис || Меј Паркер |- | Џ. К. Симонс || Џ. Џона Џејмисон |- | Рон Перкинс || др Мендел Стром |- | Џо Манганијело || Флеш Томпсон |- | Бил Нан || Џозеф „Роби” Робертсон |- | Тед Рејми || Тед Хофман |- | Елизабет Бенкс || Бети Брант
Продукција Развој thumb|upright|180px|right|Сем Рејми, режисер филма Спајдермен. У априлу 1999. године, иако се Sony Pictures примарно занимао за Metro-Goldwyn-Mayer, требало је да сценарији за филм Спајдермен, користе такозвани „Камеронов материјал”, што је био сценарио састављен од више аутора, скрипти и књига снимања од четрдесет пет страна, чије су заслуге припале само Џејмсу Камерону. Студио је објавио како неће запослити самог Камерона да режира филм, нити ће користити његов сценарио. Студио је објавио како би потенцијални режисери филма могли бити Роланд Емерих, Тони Скот, Крис Коламбус, Анг Ли, Дејвид Финчер, Јан де Бонт и М. Најт Шјамалан. Финчер није хтео да се филм базира на причи о Спајдерменовом пореклу, јер је мислио како је прича превише базирана на стрипу Ноћ када је Гвен Стејси умрла, али студио се није сложио. Сем Рејми је запослен као режисер филма у јануару 2000. године, а требало је да филм изађе 2001. године. У младости, Сем Рејми је био велики обожавалац истоименог стрипа, тако да му је страст према Спајдермену осигурала посао.
Камеронов рад постао је оквир за Дејвид Kепову прву скицу сценарија, углавном од речи до речи. Камеронове верзије Марвелових зликоваца, Електро и Сендмен остали су антагонисти филма. Kепова прерада заменила их је за Зеленог Гоблина као главног антагонисту и додао Доктора Октопуса као секундарног антагонисту. Рејми је осетио како би Зелени Гоблин и сурогатна веза оца и сина између Нормана Озборна и Питера Паркера била занимљивија и према томе је избацио Доктора Октопуса из филма. У јуну, Columbia Pictures је запослила Скота Росенберга да доради Kепов материјал. Једина ствар која је била стална у свим верзијама сценарија је „органски испаљивач мреже” тј. Спајдерменова могућност да испаљује мрежу из тела, а не помоћу направа. Рејми није веровао у направу која испаљује паукову мрежу.
Росенберг је уклонио Доктора Октопуса и додао још неколико акционих секвенца у сценарио. Рејми је осетио како би додавање треће приче о пореклу, закомпликовало филм. Секвенце које су уклоњене из коначног филма су Спајдермен како штити Фаргаса, извршног директора Оскорпа у инвалидским колицима, од Гоблина и Спајдермен како спашава воз пун талаца. Како се продукција приближавала, продуценткиња Лора Зискин запослила је свог мужа, награђиваног писца Алвина Саргента, да уреди дијалоге, примарно између Петера и Мери Џејн. Columbia Pictures дала је попис четири писца који су радили на скрипти коначног Спајдермена: Росенберг, Саргент и Џејмс Камерон, од којих су се сва тројица добровољно одрекли заслуга, које су приписали Kепу.
Снимање Са коначном глумачком поставом филма Спајдермен, снимање је договорено у новембру 2000. године у Њујорку и на Сонијевим сетовима. Филм је заказан за објаву следеће године, али је временом излазак филма померен за 3. мај 2002. године. Снимање је званично започело 8. јануара 2001. године у Калвер Ситију, Калифорнија. Након терористичких напада 11. септембра 2001. године, одређене сцене су поновно снимљене и зграде Светског трговинског центра су дигитално уклоњене из делова филма, фотографија и промотивних плаката. Сонијев Сет 29 коришћен је Питерову кућу, а Сет 27 коришћен је за борилачку сцену у којој Петер побеђује рвача Тестеру костију. Сет 27 је такође коришћен за сцену на Тајмс скверу у којој се Спајдермен и Зелени Гоблин боре по први пут, где је балкон саграђен. Сцена је такође захтевала снимање у Даунију, Калифорнија. Дана 6. марта 45-годишњи грађевински радник Тим Холкомбје убијен када се виљушкар, модификован као конструкцијска дизалица срушио на њега. Суд је новчано казнио Сони за 58.805 долара.
У Лос Анđелесу, локације на којима се снимало укључују Историјски музеј Лос Анђелеса (сцена лабораторије Универзитета Колумбија, где Питера угризе паук, због кога добије надљудске моћи), Пасифик Електрисити Билдинг (канцеларије Дејли Бигла) и Грејстон вила (за ентеријер куће Нормана Озборна). У априлу, четири Спајдермен костима су била украдена, па је Сони нудио награду од 25.000 долара за њихов повратак. Костими су пронађени 18 месеци након нестанка, а бивши сигурносни чувар студија и његов саучесник су ухапшени. Продукција је премештена у Њујорк на две недеље, на места као што мост Квинсборо, двориште Универзитета Колумбија, Њујоршка јавна библиотека, као и врт на крову Рокфелер центра. Екипа се вратила у Лос Анђелес када су се снимање и продукција завршили у јуну. Зграда Флетирон је коришћена као зграда Дејли Бигла.
Дизајн thumb|Оригинална маска Зеленог Гоблина.