Сима Лазић Лукин (Босански Брод, 15. август 1863 — Рајић, Славонија, 19. јул 1904) био је српски публициста, новинар и књижевник.
Биографија Сима Лазић Лукин родио се у трговачкој породици, у Бијељини."Цариградски гласник", Цариград 1904. године Због антитурске делатности отац му је пребегао у Србију, а мајка га је као одојче пренела тамо. Лазић је завршио основну школу у Шапцу, а у Београду 1876. године окончао трећи разред гимназије. Од младости ватрени родољуб, као младић се пријављује у добровољце у српско-турском рату, али је одбијен због болести. Гимназију није завршио, те је живео као глумац у путујућим дружинама. Од 1886. до 1889. године глумио је у Српском народном позоришту у Новом Саду. Живео је у Београду и Загребу, објављујући новинске текстове, национално-политичке чланке, популарно историјске, књижевне, хумористичко-сатиричне, памфлетске и друге радове у стиховима и прози. Сарађивао је у многим листовима и часописима.
У Београду је уређивао хумористички лист Бич, радио на "Одјеку" и писао родољубиве песме. Када је прешао у Загреб, прво је био сарадник па уређивао загребачки „Србобран“ (1891—1893), после „Врач погађач“ (1896—1904). После "септембарских изгреда" 1902. године у Загребу, прешао је у Нови Сад где је продужио уређивање "Врача погађача" и сарађивао у радикалској "Застави"."Цариградски гласник"... Неуморни радник са пером у руци, наводно је 25.000 примерака својих књига раширио по српству.
Био је ожењен са књижевницом Зорком Милетић, синовицом Светозара Милетића.
Много је претрпео током свог кратког и бурног живота, због чега је био стално болешљив. На спроводу Јована Јовановића Змаја Симо је изговорио своју последњу песму посвећено покојнику. Умро је убрзо 19. јула 1904. године у Рајићу у Славонији, где је дошао у госте код брата Петра. У некрологу је истакнуто: "Покојни Симо био је сав Србин".
Водио је жустре полемике са франковачком штампом у Хрватској (која није имала научну вредност), написао је више историјских радова. Приказ књиге Дивљи човјек је објављен у дубровачком српском књижевном листу Срђ.
У књизи Кратка повјесница Срба од постања Српства до данас је навео нетачан податак, да су владика Василије Петровић и Свети Василије Острошки иста особа. Исто име двојице Василија и иста владичанска титула, уз мањак образовања аутора, резултирала је тврдњом да је цетињски митрополит Василије умро у Петрограду 1766., да би му тело Црногорци пренели на Острог, па се назива и Острошки. Књига је писана у родољубивом духу, за широке народне масе и завршава се овим речима: Ето тако је Српство превјекотило 10 хиљада година и преживило 100 хиљада злотвора својих. А преживиће их још толико, само - и прије свега - будимо вриједни и сложни.
Одабрана дела мини|200пиксел|Насловна страна књиге Србин од Србина (1895) Симе Лукина Лазића.
„Српско-бугарски рат“, Сисак, 1885. „Срби у давнини“, Загреб, 1894. „Кратка повјесница Срба од постања Српства до данас“, објављивана 1894. у „Србобрану“ (издата као посебна књига у Загребу 1895) „Двије оскоруше, једна мени, друга њему“, Загреб, 1895. „Србин од Србина“, Загреб, 1895. „Дивљи човјек“, песме, Загреб, 1901.
Референце
Литература
Сима Лазић Лукин, „Кратка повјесница Срба од постања Српства до данас“, Београд 1998. Енциклопедијски лексикон „Свезнање“, Београд 1937, стр. 1204—1205.
Спољашње везе Зорка Лазић, уредник листа „Врач погађач”: Одбранила часопис који јој је супруг оставио у аманет („Вечерње новости”, 27. август 2016) KRATKA POVJESNICA SRBA OD POSTANЈA SRPSTVA DO DANAS
Категорија:Рођени 1863. Категорија:Умрли 1904. Категорија:Брођани Категорија:Српски новинари Категорија:Српски публицисти Категорија:Српска аутохтонистичка историјска школа