Пета земаљска конференција Комунистичке партије Југославије одржана је од 19. до 23. октобра 1940. у Дубрави, код Загреба. Ова конференције имала је значај Конгреса и на њој је учествало 105 делегата, а радом је руководио генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито.
На Конференцији су поднети извештаји и реферати и анализиран је дотадашњи рад Партије. КПЈ је тада указала на опасност агресије фашистичких земаља на Краљевину Југославију и донела закључке о свим важним питањима рада Партије. На крају Конференције изабран је и нови Централни комитет од 22, и нови Политбиро од 7 чланова. Конференција је имала велики значај за Комунистичку партију Југославије, јер представља преломни догађај у њеној историји. То је био доказ да је Партија успела да преброди све тешкоће, настале услед илегалног рада и унутар фракцијских борби. Конференција је била последњи већи скуп комуниста пред почетак Другог светског рата.
Припреме за конференцију мини|Кућа у Дубрави у којој је одржана Пета земаљска конференција КПЈ Половином 1940. године, Централни комитет Комунистичке партије Југославије је одлучио да се сазове земаљска партијска конференција. Припреме за конференцију су биле веома брижљиво вршене, пошто се партија налазила у илегалности. Прво су, у периоду од маја до септембра 1940. године, одржаване месне, затим окружне, а на крају покрајинске конференције, на којима су бирани делегати за конференцију.
Као место одржавања конференције одређен је Загреб, у коме се тада налазило средиште Централног комитета. Јосип Броз Тито је почетком септембра, за партијске потребе, закупио кућу Срећка Џамоње, професора француског језика и оца вајара Душана Џамоње, у Бихаћкој улици број 20. у загребачком насељу Дубрава. Кућа је била специјално припремљена за смештај делегата и рад конференције, уклоњен је преградни зид, постављене су клупе и др. За све време трајања конференције нико од 105 делегата није напуштао кућу да се не би скретала пажња.
Избор делегата на Покрајинским конференцијама Петој земаљској конференцији присуствовало је 105 делегата из свих крајева Југославије: Из Србије је било 17 делегата изабраних на Покрајинској конференцији КПЈ за Србију, одржаној средином маја 1940. године у Београду. У раду ове конференције учествовало је 33 делегата. На конференцији су поднета два реферата: „Организациони извештај“, Александра Ранковића и „О политичкој ситуацији“ Милована Ђиласа, у којима је анализиран рад Партије. На крају Конференције изабрано је ново Покрајинско руководство и делегати за Пету земаљску конференцију. Из Словеније је било 13 делегата изабраних на партијској конференцији КП Словеније, одржаној 29. и 30. јуна 1940. године на Вињу над Долским, близу Љубљане. Из Босне и Херцеговине је било 5 делегата изабраних на Покрајинској конференцији КПЈ за Босну и Херцеговину, одржаној 27. и 28. јула 1940. године у Сарајеву, у кући Славише Вајнера. У раду ове конференције учествовало је 20 делегата. На конференцији су поднета три реферата - „Организациони извештај“, Угљеше Даниловића; „Политички реферат“, Борише Ковачевића и „Омладински реферат“, Ратка Дугоњића. На крају Конференције изабрано је ново Покрајинско руководство, као и делегати за Пету земаљску конференцију. У чланство новог ПК КПЈ за БиХ тада су изабрани: Угљеша Даниловић, Стјепан Ђаковић, Иса Јовановић, Бориша Ковачевић, Пашага Манџић, Васо Мискин, Мустафа Пашић и Ђуро Пуцар. Из Далмације је било 12 делегата изабраних на Покрајинској конференцији КПЈ за Далмацију, одржаној 3. и 4. августа у Сплиту. Овој конференцији присуствовало је 30 делегата, као и гости - генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито, Тоне Томшич и Марко Орешковић. На крају Конференције изабрано је ново Покрајинско руководство, као и делегати за Пету земаљску конференцију. У чланство новог ПК КПЈ за Далмацију тада су изабрани - Вицко Крстуловић, политички секретар, Иван Амулић, организациони секретар и чланови: Иван Лавчевић-Лучић, Андрија Божанић, Карла Његован, Анте Јурлин и Неда Маровић. Из Црне Горе, Боке, Санџака и Косова и Метохије је било 10 делегата изабраних на Осмој покрајинској конференцији КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију, одржаној 16. и 19. августа 1940. године у селу Жугића Барама, код Жабљака. У раду ове конференције учествовало је 30 делегата, као и генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито. На конференцији је поднето шест реферата - „Политички извештај“, Блажа Јовановића; „Организациони извештај“, Крста Попиводе; „О раду у синдикатима“, Божа Љумовића; „О раду на селу“, Ивана Милутиновића; „О раду СКОЈ-а“, Буда Томовића и „О раду међу женама“, Бранка Петричевића. На крају конференције донесена је Резолуција, изабрано је ново Покрајинско руководство и делегати за Пету земаљску конференцију и прихваћен предлог промене статуса партијске организације на Косову и Метохији (на Петој земаљској конференцји Обалсни комитет КПЈ за Косово и Метохију је постао Покрајински комитет). Из Хрватске је било 18 делегата изабраних на Првој конференцији КП Хрватске, одржаној 25. августа 1940. године у Загребу. У раду ове конференције, поред 64 делегата, учествовали су: Јосип Броз Тито, Едвард Кардељ и Павле Пап Шиља. Ова конференција је била најпре заказана за 11. август, али је дан уочи одржавања дошло до хапшења више чланова ЦК КПХ (Мирка Буковца, Маријана Крајачића, Анке Буторац, Владимира Бакарића и Мартина Франекића), као и члана ЦК КПЈ Маринка Михе. На конференцији је донесена Резолуција, изабрано је ново Покрајинско руководство и делегати за Пету земаљску конференцију Из Македоније је било 5 делегата изабраних на Покрајинској конференцији КПЈ за Македонију, одржаној 8. септембра 1940. године у Скопљу. У раду ове конференције, поред 25 делегата, учествовали су и представници ЦК КПЈ: Светозар Вукмановић Темпо и Сретен Жујовић. На конференцији су поднета два реферата: „Политички реферат“, Методија Шаторова и „Организациони реферат“ Пера Тикварова, у којима је анализиран рад Партије. На крају конференције је донесена Резолуција, изабран Покрајински комитет и делегати за Пету земаљску конференцију. Из Војводине је било 7 делегата изабраних на Покрајинској конференцији КПЈ за Војводину, одржаној почетком септембра у Сремској Каменици, на Фрушкој гори. У раду ове конференције, поред 30 делегата, учествовао је и представник ЦК КПЈ Иван Милутиновић. Пошто је тада политички секретар Покрајинског комитета, Жарко Зрењанин, био у затвору, радом конференције је руководио Јусуф Тулић. На конференцији је донесена Резолуција, изабрано ново Покрајинско руководство и делегати за Пету земаљску конференцију.
Поред ових 87 делегата националних и покрајинских организација КПЈ, Петој земаљској конференцији је присуствовало и 8 посебних делегата. Четири делегата су били представници изабрани на Шестој конференцији СКОЈ-а, одржаној 8. и 9. септембра 1940. године у Загребу. Драган Павловић Шиља је био делегат изабран на земаљском саветовању Народне помоћи Југославије, одржаном 11. августа 1940. године у Загребу. Три делегата су учествовала, по позиву ЦК КПЈ и то: Митар Бакић и Владо Поповић, као делегати у име војске и Крсто Попивода, као руководилац школе при ЦК КПЈ, која је у току септембра и октобра, радила у Макарској.
Поред 101 делегата, Конференцији је присуствовало и једна група партијских активиста, која је учествовала у припремама и обезбеђивању рада конференције, међу њима су били: Ката Думбовић, Тонка Зорић, Пепца Кардељ, Босиљка Беба Крајачић, Бранко Малешевић и Херта Хас.
Стање у КПЈ уочи Конференције Уочи одржавања Пете земаљске конференције, број чланова Комунистичке партије Југославије је износио око 6.500 чланова. У Босни и Херцеговини је деловало око 340 чланова КПЈ, чијим је радом руководио ПК КПЈ за БиХ на челу са Исом Јовановићем. У Војводини је деловало око 600 чланова КПЈ, чијим је радом руководио ПК КПЈ за Војводину на челу са Жарком Зрењанином. У Далмацији је партијским радом руководио ПК КПЈ за Даламацију на чијем је челу био Вицко Крстуловић. У Македонији је деловало око 250 чланова КПЈ, чијим је радом руководио ПК КПЈ за Македонију н челу са Методијем Шаторовим. У Словенији је деловала Комунистичка партија Словеније, која је имала око 900 чланова сврстаних у 12 окружник и 4 привремна окружна комитета. Секретар ЦК КП Словенје је био Едвард Кардељ. У Србији је деловало око 1.000 чланова КПЈ, чијим је радом руководио ПК КПЈ за Србију на челу са Александром Ранковићем. У Хрватској је деловала Комунистичка партија Хрватске, која је имала око 2.700 чланова. Секретар ЦК КП Хрватске био је Раде Кончар. У Црној Гори, Боки, Санџаку и Косову и Метохији деловало је око 950 чланова КПЈ, чијим је радом руководио ПК КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију, на чијем је челу био Божо Љумовић. У оквиру овог ПК, деловао је ОК КПЈ за Косово и Метохију, који је имао око 230 чланова и чији је секретар био Боро Вукмировић (на Петој земаљској конференцији партијска организација Косова и Метохије је осамостаљена и добила је властити Покрајински комитет).
Рад конференције мини|Преживели чланови Радног председништва Пете земаљске конференције, сликани новембра 1952. године, за време одржавања Шестог конгреса КПЈ у Загребу. Слева надесно - Ђуро Пуцар Стари, Моша Пијаде, Јосип Броз Тито, Спасенија Цана Бабовић и Едвард Кардељ. На почетку рада Конференције, на Титов предлог, изабрано је почасно Председништво, у које су изабрани Јосиф Стаљин и Георги Димитров и радно Председништво, у које су изабрани: Цана Бабовић, Едвард Кардељ, Раде Кончар, Иван Милутиновић, Моша Пијаде, Ђуро Пуцар, Иво Лола Рибар, Стипе Ромац, Франц Саламон, Методије Шаторов, Жарко Зрењанин и Јосип Броз Тито.
На Петој земаљској конференцији поднето је 11 реферата: „Извештај о органиазционом питању“, Јосипа Броза Тита; „Политичка ситуација“, Едварда Кардеља; „Реферат о синдикалном стању“, Александра Ранковића; „О аграрно сељачком питању“, Ивана Милутиновића; „Национално питање“, Милована Ђиласа; „Агитација и пропаганда“, Борис Кидрич; „Омладинско питање“, Иве Лоле Рибара, „О раду међу женама“, Виде Томшич; „Рад у војсци“, Митра Бакића; „О техници и конспирацији“, Павле Пап; „О народној помоћи“, Драгослава Павловића.Пета земаљска конференција. „Комунист“, Београд 1980. година, VII стр.
Избором нових чланова Централног комитета и Политбироа, руководила је Кандидациона комисија, у саставу: Крсто Попивода, Светозар Вукмановић и Франц Саламон. А на предлог Крсте Попиводе, Јосип Броз Тито је изабран за генералног секретара.
На завршетку рада конференције, после избора извршних органа Партије Тито је дао завршну реч. Том приликом је резимирао резултате рада конференције, указао на ситуацију у којој се налази земља, на опасност која непосредно прети од стране фашизма и на то да се иде у сусрет судбоносним догађајима. Излагање је завршио речима: "Другови, пред нама су одлучујући дани. Напријед сада у коначну побједу. Идућу конференцију морамо одржати у ослобођеној земљи и од туђина и од капиталиста!".
Тито је, крајем октобра, у име учесника Пете земаљске конференције, послао поздравни телеграм Јосифу Стаљину и Георги Димитрову.
Чланови Централног комитета и Политбироа изабрани на Конференцији На Петој земаљској конференцији изабран је нови Централни комитет Комунистичке партије Југославије, који је бројао 22 члана и нови Политбиро Централног комитета, који је бројао 7 чланова. Такође на Конференцији је изабрано и 16 кандидата за чланове Централног комитета („кандидати за чланове ЦК КПЈ“ били су бирани на партијским конференцијама и конгресима, током илегалног партијског рада, како би у датом моменту, у случају хапшења, смрти, ускучења из партије или друге немогућности даљег рада неког постојећег члана ЦК, дошли на његово место). Избором чланова ЦК КПЈ и Политбироа руководила је Кандидациона комисија у саставу: Крсто Попивода, Франц Саламон, Светозар Вукмановић и Јосип Броз Тито. Кандидациона комисија је припремила листу кандидата, које су бирали делегати на Конференцији.