Вукадин је сатирична приповетка-роман Стевана Сремца. Првобитно је објављивана у наставцима, у часопису „Бранково коло“, од 27. фебруара 1896. до 18. фебруара 1897. године, под насловом Каријера практиканта Вукадина, да би као засебна књига, проширена и под називом Вукадин, први пут била одштампана у марту 1903. године у издању Српске академске омладине у Загребу и „Друштва за помагање сиромашних, а вриједних Срба”. Приходи продаје књиге искоришћени су за помагање сиромашних српских ђака Свеучилишта у Загребу.
По приповеци је, 1968. године, снимљена истоимена серија у продукцији Телевизије Београд.
Критике Вукадин је био успех код критике и код читалаца, али није прихваћен као и друга Сремчева дела, Зона Замфирова и Ивкова слава.
У ретроспективи Сремчеве каријере, критичар Јован Скерлић је о Вукадину написао: „Само у два своја дела, у Вукадину и Кир-Герасу, Сремац је био на путу да дâ виши роман, роман карактера и социјалан роман, али ту су његови инстинкти били јачи од намере и мисли, и он се ограничио на засмејавање и забављање читалаца. У Вукадину је могао дати врло распрострањен тип малог архивиста из данашње Србије, нескруполозног брђанина, који као Игњатовићев Милан Наранџић, бацивши понос и образ под ноге, ослободивши се терета моралних и интелектуланих обзира, продире и успева у суровој борби за опстанак. Сремац је видео тај проблем, оцртао га, али га је извео као лакрдију на рачун једног гротескног ужичког практиканта.”
Историчар Предраг Палавестра је у својој књизи Историја модерне српске књижевности описао Вукадина као „ремек-дело критичког и сатиричког реализма”. Касније у тексту, Палавестра је додао: „Вукадин досеже до највиших вредности српске приповетке. Замишљен и остварен као осуда паланачке подмуклости, духовног сиромаштва, безочности, ускости и моралне запуштености, Вукадин је прерастао своје време и пригодне пишчеве сатиричне намере, те постао симбол најнижег слоја у националној култури и тешких оштећења у националном карактеру.”
Референце
Категорија:Српске приповетке Категорија:Стеван Сремац