Кинески придеви () се разликују од оних у српском језику јер се могу користити као глаголи (на пример „небо је постало тамно“), и тиме лингвисти понекад воле да користе термин непокретан глагол како би их описали. У већини речника (често скраћен ) се користи за означи овај дио говора.
Прије именице Кад се описује именица са придевом, спајајућа речца се ставља између придева и именице. На пример, 高兴<font color=red>的</font color>孩子 <font color=red></font color> „радосно дете“. се понекад изостави да смањи понављања (нпр. два или више у истој реченици). Такође се изоставља у неким основним придевским-именичким паровима како би побољшали проток реченице (нпр. ТВ серија 快乐中国). Уопштено, не постоје строга правила кад може бити изостављен, али неки придеви и придевски-именички парови су чешће виђени без спајајуће речце према осталим.
Неки примери: — „лоша особа“ — „чудна особа“ — „лепушкаста панда“
После именице Први узорак На пример, следеће реченице изражавају повећање степена „љепоте": 。Она је лепа. 。Она је веома лепа. 。Она је стварно лепа. 。Она је изванредно лепа.
Комплементарних прилог (нпр. ) може такође одредити степен придева: 。Она је прекомерно лепа.
Треба бити напоменуо да често служи као општи повезујући прилог и не носи значење „веома“. На пример, често се разуме и преводи као „она је лепа“.
Други узорак Повезивајући глагол (бити) се користи са придевима у обрасцу — именица + + придев + — да изјави или нагласити чињеницу или запажену чињеницу. На пример: 。Он је мушко. 。Кола су нова. 。Мачка је црна.
Категорија:Кинески језик Категорија:Кинеска граматика