Герман Далматински ( или Герман Словен (-{Hermannus Sclavus'}-), познат и као Херман Корушки (1110 — 1160) је био средњовековни словенски филозоф, научник, астроном, астролог, преводилац и важан посредник између европске и арапске науке и филозофије 12. века.
Радио је на првом европском преводу Курана на латински језик.
Живот
Херман Далматин је рођен почетком 12. века на Истри, која се тада налазила у саставу Војводине Корушке, а данас у саставу Хрватске. Школовање је вероватно започео у бенедиктинском манастиру у Истри, да би касније наставио у Француској и Шпанији, од 1130. до 1135. године. Након студија путује по Средоземљу и Блиском истоку са својим школским колегом Робертом из Кетона.Herman Dalmatin У Цариграду и Дамаску се упознаје с арапском науком, чијим дометима на пољу математике и астрономије је био потпуно очаран. Показивао је велики интерес и за науке других источњачких народа, посебно Индије. Око 1138. године се враћа у Шпанију и Француску (Лангедоку) преводи на латински језик арапске преводе старогрчких дела, као и многа изворна дела арапске културе. Око 1142. године Херман и Роберт срећу у Шпанији Петра Пречасног (1094—1156), опата из Клунија, који им је предложио да преведу Куран на латински језик. Њихов превод, завршен 1143. године и издат од стране Петра Пречасног под насловом -{Lex Mahumet pseudoprophete}- (Закон Мухамеда лажног пророка), представља први европски превод Курана.
Поред превођења, Херман Корушки пише и своје изворне радове. Претпоставља се да је умро око 1160. године.
Дела мини|Еуклид (лево) и Херман (десно), цртеж из 13. века
Његови најзначајнији списи: -{De essentiis}- (О битима) -{De usu astrolabii}- (О употреби астролаба) -{Liber de circulis}- превод Абу Машаровог Увода у астрономију превод Птолемеје -{Planispherae}-
Херман Словен се сматра једним од најважнијих посредника између европске и арапске науке и филозофије у средњем веку. По утицају се посебно истичу његови преводи с арапског на латински Абу Машаровог Увода у астрономију (-{Kitab al-madkhal ila ilm ahkam al nujum}-), Птолемејеве Планисфере (-{Planispherae}-) и исправка Аделардовог превода Еуклидових Елемента.
Своје најзначајније дело „О битима“ је завршио у Безјеу у Лангедоку 1143. године. У њему износи властити систем филозофије природе спајајући западноевропску традицију платонизма и арапску традицију Аристотелове природне филозофије. У делу -{De usu astrolabii}- (О употреби астролаба) износи сазнања о конструкцији и употреби астролаба које је стекао преводећи Птолемејево дело Планисфера на латински језик.
Сматра се да је својим делом утицао на радове многих европских научника, међу којима су: Доминго Гонзалес (-{De procesione mundi}-), Рудолф из Брижа, Бернард Силвестрис (-{Experimentarius; De universitate mundi}-), Данијел из Морлија (-{Liber de naturis inferiorum et superiorum}-), Хуго од Сантале (-{Liber de pluviis}-). Херманов превод Абу Ма'шаровог „Увода у астрологију“ познавали су и Тома Аквински и Роџер Бекон.
Референце
Литература
Herman Dalmatin, Rasprava o bitima, Čakavski sabor-Pula, Pula, 1990.
Спољашње везе Herman Dalmatinac Herman Dalmatin Herman s Koreškega
Категорија:Рођени 1110. Категорија:Умрли 1160. Категорија:Средњовековни филозофи Категорија:Астрономи Категорија:Астролози