300п|мини|На фотографији са Јосипом Брозом Титом приликом доделе Ордена народног хероја женама из Македоније и Србије — Савка Јаворина Вујовић, Катарина Патрногић, Вера Ацева, Мара Нацева, Божидарка Дамњановић-Марковић и Даница Милосављевић Жене народни хероји је назив за 91 припадницу Народноослободилачког покрета (НОП) које су у периоду од 1943. до 1974. одликоване Орденом народног хероја. Приликом одликовања, оне су добијале почасни назив народног хероја, због чега су често називане народним хероинама. Од 91 одликоване жене, њих 74 одликоване су постхумно, а њих 17 за живота. Укупно 73 одликоване жене страдале су током Народноослободилачког рата (НОР).

У редовима Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ), од 1941. до 1945, борило се преко 100.000 жена, од којих је око 25.000 погинуло. Од око 40.000 жена, колико је рањено током Народноослободилачког рата (НОР), преко 3.000 су остале тешки инвалиди. Више од 2.000 жена постале су официри НОВ и ПОЈ, а поред тога жене-борци су биле — делегати, политички комесари, командири и команданти, референти санитета, болничарке, борци, пушкомитраљесци, бомбаши, партијски и скојевски руководиоци и одборници Народноослободилачких одбора. Од око 1.700.000 жртава које је Југославија поднела током Другог светског рата око 620.000 су биле жене, а само у логорима убијено је више од 282.000 жена. Партизанску споменицу 1941. добиле су укупно 3.344 жене.

Историја мини|Орден народног хероја Звање народног хероја установио је децембра 1941. Врховни штаб НОПО Југославије, а за првог народног хероја проглашен је марта 1942. Петар Лековић, борац Друге пролетерске бригаде. Након Лековића, звање народног хероја стекло је још 23 партизанских борца, пре него што је августа 1943. указом Врховног штаба о првим одликовањима у Народноослободилачком рату уведен Орден народног хероја. Истим указом одлучено је да се свим особама које су стекле назив народног хероја додели Орден народног хероја, а каснијим Статутом ордена одликована лица добијала су почасни назив народног хероја. Два месеца након установљена Ордена народног хероја, њиме је 15. октобра 1943. одликована прва жена — Марија Бурсаћ, борац Десете крајишке бригаде, која је умрла од последица рана задобијених приликом напада на непријатељско упориште у селу Пркоси, код Босанског Петровца. У Билтену Врховног штаба о њеном проглашењу за народног хероја пише:

Десет дана након Марије Бурсаћ, 25. октобра 1943. одликована је група народни хероја из Војводине, међу којима се налазила Соња Маринковић, чланица Покрајинског комитета КПЈ за Војводину стрељана 31. јула 1941. на Багљашу, код Зрењанина, која је била друга жена народни херој. На Дан победе, 9. маја 1945, када је објављена капитулација Нацистичке Немачке, за народног хероја проглашена је Вукица Митровић, чланица Покрајинског комитета КПЈ за Србију, стрељана 17. децембра 1941. у Јајинцима, код Београда, као заточеница логора на Бањици. Она је била трећа и последња жена проглашена за народног хероја у току Народноослободилачког рата.

До краја 1945. за народне хероје проглашене су још четири жене — Радојка Лакић, сарајевска илегалка; Драгица Правица, чланица Обласног комитета КПЈ за Херцеговину; Мајда Шилц, борац Друге словеначке ударне бригаде и Ђука Динић, чланица Месног комитета КПЈ за Београд. Године 1949. за народне хероје проглашене су још три жене — Љубица Поповић, чланица Покрајинског комитета СКОЈ-а за Црну Гору и Боку; Анка Буторац, револуционарка и загребачка илегалка и Милица Павловић Дара, секретарка Окружног комитета КПЈ за Ваљево — чиме се број жена народних хероја повећао на укупно десет.

Током масовног проглашења народних хероја, у периоду од 1951. до 1953. одликовано је укупно 78 жена (1951: 19, 1952: 7 и 1953: 52), чиме се укупан број жена народних хероја повећао на 88. Након масовног одликовања, одликоване су још свега три жене — Ката Пејновић, прва председница Антифашистичког фронта жена (1968); Олга Бан, активисткиња НОП из Пазина (1973) и Милка Боснић, чланица СКОЈ из Дрвара (1974). Последња одликована жена, Милка Боснић, била је уједно последњи одликовани народни херој из Народноослободилачког рата, као и најмлађи народни херој Југославије.

Од 16 жена колико их је одликовано за живота, прва је 5. јула 1952. одликована Спасенија Цана Бабовић, потпредседница Антифашистичког фронта жена, а након ње — 10. јула 1952. Вукосава Мићуновић, борац Четврте црногорске ударне бригаде и 13. септембра 1952. Албина Мали-Хочевар, борац Прве словеначке ударне бригаде. Осталих 13 жена, одликованих за живота, одликоване су током 1953, а Ордене народног хероја уручио им је председник ФНРЈ Јосип Броз Тито априла 1955. године. Последња је умрла Андреана Дружина Олга из Словеније, која је била најдуговечнија жена народни херој и једна од укупно четворо народних херој који су напунили 100 година.

Списак