Тихомир Арсић (Земун, 21. јул 1957 — Београд, 7. децембар 2020) био је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и продуцент.
Биографија Током каријере одиграо је бројне позоришне и филмске улоге. Од 1984. године је члан Народног позоришта где је играо представе Рат и мир, Ромео и Јулија, Црвени шал, Коштана и друге. Добитник је две велике награде — „Златни витез“ и награда „Раша Плаовић“. Након тога се повукао из позоришта, а на филму се појављивао тек повремено.
На великом платну се први пут појавио 1975. у филму Синови. Велику популарност стекао је 80-их година, када су годишње излазила по три филма у којима игра једну од главних улога. У периоду од 1981. године и филма Дечко који обећава до 1989. и Боја на Косову, Арсић је глумио у 22 филма, једној серији и једном ТВ филму.
Деведесетих година Арсић се први пут повукао из света глуме. Снимио је неколико филмова: Солунци говоре, Девојка с лампом, Удри јаче манијаче, Покондирена тиква, те серију Театар у Срба. Окушао се и као продуцент у филму Условна слобода из 2006. Поново је био продуцент, овог пута у серији Шесто чуло. Међутим, због неспоразума, серија је угашена након шест епизода. Касније је тумачио начелника у филму Ма није он такав из 2010, као и владику Николаја Велимировића у Стојте галије царске. Учествовао је 2010. у првој сезони ријалити-шоуа Парови.
Телевизијска публика имала је прилику да га види у улози Барона у другој сезони популарне серије Убице мог оца. Током 2018. глумио је у серији Шифра Деспот, те филмове Заспанка за војнике и Краљ Петар Први у славу Србије.
Арсић је био члан Демократске странке Србије до 2008, а исте године придружио се новооснованој Српској напредној странци. Био је саветник за културу премијера Александра Вучића. Био је члан председништва странке, а од 2018. специјални саветник у Министарству културе.
Преминуо је 7. децембра 2020. године од последица рака панкреаса, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Филмографија
|- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 1970-е |- | 1975. || Синови || Дечак са шеширом |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 1980-е |- | 1981. || Дечко који обећава || инспектор |- | 1981. || Лов у мутном || Веља |- | 1981. || Смрт пуковника Кузмановића || Миша Алимпић, друг Шашин |- | 1981—1982. || Приче преко пуне линије || Будимир „Боб” |- | 1982. || Руски Уметнички експеримент || |- | 1982. || Бунар || |- | 1983. || Игмански марш || Чајка |- | 1983. || Велики транспорт || Јоцика |- | 1984. || Како се калио народ Горњег Јауковца || Тића |- | 1984. || Супермаркет || |- | 1984. || Не тако давно || |- | 1984. || О покојнику све најлепше || Тића Лукић |- | 1984. || Пејзажи у магли || Иван |- | 1985. || Генеза || |- | 1986. || Вештица || Поштански кочијаш |- | 1987. || Лагер Ниш || Стеван |- | 1987. || Waitapu || Слободан |- | 1987. || Под рушевинама || |- | 1988. || Сокол га није волио || Циганин |- | 1988. || Вук Караџић || Бранко Радичевић |- | 1988. || Смрт годишњег доба || Давид |- | 1988. || Балкан експрес 2 || Буда |- | 1989. || Бој на Косову || Лазар Мусић |- | 1989. || Балкан експрес 2 (серија) || Буда Баба |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 1990-е |- | 1990. || Солунци говоре || |- | 1990. || Покојник || Љубомир Протић |- | 1992. || Девојка с лампом || поручник Гаврило |- | 1995. || Удри јаче манијаче || |- | 1993—1995. || Театар у Срба || |- | 1997. || Покондирена тиква || Светозар Ружичић |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2000.-те |- | 2004. || Трагом Карађорђа || Младен Миловановић |- | 2006. || Условна слобода || Тодор |- | 2006. || Оптимисти || Пиповић |- | 2007. || С. О. С. - Спасите наше душе || |- | 2008. || Милош Бранковић || Цаги |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2010-е |- | 2010. || Шесто чуло || инспектор Арсеније Пашић |- | 2010. || Ма није он такав || начелник |- | 2010—2011. || Парови || себе |- | 2014. || Стојте галије царске ||владика Николај Велимировић |- | 2017. || Убице мог оца || Барон |- | 2018. || Шифра Деспот || Роксандић |- | 2018. || Заспанка за војнике || Радојков отац |- | 2018. || Ургентни центар || Арсићев отац |- | 2019. || Краљ Петар Први (серија) || Прота Милан Ђурић
Улоге у позоришту (избор)
Народно позориште у Београду
Рат и мир – Кнез Анатол Курагин
Ромео и Јулија – Ромео
Црвени шал – Марко
Коштана – Стојан
Убиство у кафани Дарданели – Коста
Сеоба Србаља – Белуш
Развојни пут Боре Шнајдера – Витомир Камбасковић, Шпира Клонфер
Идиот – Рогожин Партен Семјонович
Тројанке – Менелај
Мамац – Приповедач
Сан летње ноћи – Тезеј
Референце
Спољашње везе
Тихомир Арсић на сајту Народног позоришта Тихомир Арсић на сајту Biografija.org''
Александар Мандић: Nomen non omen („Политика”, 16. децембар 2021)
Категорија:Рођени 1957. Категорија:Умрли 2020. Категорија:Земунци Категорија:Глумци из Београда Категорија:Српски глумци Категорија:Југословенски глумци Категорија:Глумци Народног позоришта у Београду Категорија:Добитници Награде Раша Плаовић Категорија:Умрли од рака панкреаса Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду