Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 63/3 је резолуција Генералне скупштине Уједињених нација (бр. A/RES/63/3) од 8. октобра 2008. године, упућена Међународном суду правде, са захтевом да се изјасни да ли је одлука привремених институција самоуправе на Косову да једнострано прогласе независност у складу са међународним правом.UN (8 October 2008) A/RES/63/3: Resolution adopted by the General Assembly on 8 October 2008: Request for an advisory opinion of the International Court of Justice on whether the unilateral declaration of independence of Kosovo is in accordance with international law

Питање из резолуције 63/3

Подношење резолуције мини|десно|265п|Мапа држава које су признале независност Косова и Метохије

Почетком 2008. године, Привремене институције самоуправе (ПИС) су започеле припреме за једнострано проглашење независности, услед чега је Влада Републике Србије 14. фебруара донела одлуку којом се поништавају сви сецесионистички "акти и радње" ПИС.Одлука о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на Косову и Метохији о проглашењу једностране независности (Службени гласник Републике Србије, бр. 18/2008)

На скупу одржаном 17. фебруара 2008. године у здању Скупштине Косова у Приштини, посланици албанске народности једнострано су прогласили независност и стварање Републике Косово, услед чега је Народна скупштина Републике Србије већ 18. фебруара донела одлуку којом се потврђује поништавање свих сецесионистичких аката и радњи.Одлука Народне скупштине Републике Србије о потврђивању Одлуке Владе Републике Србије о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на Косову и Метохији о проглашењу једностране независности (Службени гласник Републике Србије, бр. 19/2008) Тим поводом, Влада Републике Србије је одлучила да ће се борба против једностраног проглашења независности водити искључиво правним и дипломатским средствима,

Потом су уследела међународна признања, тако да је једнострано проглашену независност до 8. октобра (2008) признало укупно 48 држава.

Пошто је Влада Републике Србије одлучила да предузме кораке у оквиру система Уједињених нација и Међународног суда правде, под окриљем Министарства спољних послова Републике Србије извршене су дипломатске припреме, након чега се надлежни министар Вук Јеремић посебним дописом од 15. августа (2008) обратио Уједињеним нацијама, посредством амбасадора Србије при УН (Павле Јевремовић), затраживши да у наредно заседање Генералне скупштине буде уврштена и иницијатива за доношење посебне резолуције коју је припремила Србија.UN (22 August 2008) A/63/195: Request for the inclusion of a supplementary item in the agenda of the sixty-third session Тим поводом, Србија је доставила и предлог резолуције (бр. A/63/L.2),UN (23 September 2008) A/63/L.2: Draft resolution submitted by Serbia који је у септембру уврштен у дневни ред заседања Генералне скупштине..

У предлогу резолуције, подносиоци су заузели став да је независност од Србије проглашена 17. фебруара 2008. године од стране Привремених институција самоуправе на Косову ("Recalling that on 17 February 2008 the Provisional Institutions of Self- Government of Kosovo declared independence from Serbia"), те је сходно томе формулисано и питање које би треабло упутити Међународном суду правде, а које је гласило: Да ли је једнострано проглашње независности од стране Привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом? ("Is the unilateral declaration of independence by the Provisional Institutions of Self-Government of Kosovo in accordance with international law?").

Гласање у Генералној скупштини УН Приликом начелног гласања у Генералној скупштини, које је одржано 30. септембра 2008. године, чак 120 држава чланица од укупно 192 подржало је српски предлог резолуције. Коначном одлучивању се приступило 8. октобра (2008), на седници Генералне скупштине. Након уводне речи председавајућег Мигела Дескотоа, делегатима се обратио Вук Јеремић, министар спољних послова Србије.http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=95409 Јеремић позвао чланице УН да подрже резолуцију Србије.

Потом су уследила излагања представника Уједињеног Краљевства, Албаније, САД, Турске и Мексика.

Након тога уследило је гласање у којем је учешће узело укупно 157 држава. По правилнику Генералне скупштине, броје се само гласови за и против, док се уздржани гласови не рачунају. Српски предлог резолуције подржло је 77 држава док су 6 биле против. Осталих 74 гласа није се рачунало јер се радило о суздржаним државама. Против резолуције Србије гласале су Албанија, Маршалска острва, Микронезија, Науру, Палау и Сједињене Америчке Државе. РТВ Словеније, 8. 10. 2008 Либерија иако је била присутна током гласања није се изјаснила у предвиђеном временском року. Њен глас уследио је по закључавању гласачких картица. Представник Либерије накнадно се изјаснио да је против резолуције, али је председавајући одбио глас, те се због тога Либерија сврштава у земље које нису биле присутне. Са 92,7% валидних потврдних гласова, председавајући Мигел Деското је српску резолуцију прогласио усвојеном (бр. A/RES/63/3).UN (8 October 2008) A/RES/63/3: Resolution adopted by the General Assembly on 8 October 2008: Request for an advisory opinion of the International Court of Justice on whether the unilateral declaration of independence of Kosovo is in accordance with international law

мини|центар|650п|Мапа резултата гласања о резолуцији A/63/3 у Генералној скупштини Уједињених нација 8. октобар 2008. ЗаПротивУздржаниНису присуствовалиНепризнати Алжир Ангола Антигва и Барбуда Аргентина Азербејџан Белорусија Боливија Боцвана Бразил Брунеј Црна Гора Чиле ДР Конго Џибути Доминика Доминиканска Република Египат Еритреја Фиџи Филипини Грчка Гватемала Гвинеја Гвајана Хондурас Исланд Индија Индонезија Иран Јамајка Јужна Африка Камбоџа Казакстан Кенија Кина Киргистан Костарика Куба Кипар Лесото Лихтенштајн Мадагаскар Маурицијус Мексико Мјанмар Намибија Никарагва Нигер Нигерија Норвешка Панама Папуа Нова Гвинеја Парагвај Република Конго Румунија Русија Салвадор Сент Винсент и Гренадини Северна Кореја Сингапур Словачка Соломонска Острва Судан Суринам Свазиленд Сирија Србија Шпанија Шри Ланка Источни Тимор Танзанија Уругвај Узбекистан Вијетнам Замбија Зимбабве Албанија Маршалска острва Микронезија

Палау САД Авганистан Андора Аустралија Аустрија Бахами Бахреин Бангладеш Барбадос Белгија Белизе Бенин Бутан Бугарска Буркина Фасо Чешка Република Данска Екваторијална Гвинеја Естонија Француска Финска Гана Гренада Грузија Хаити Хрватска Холандија Ирска Израел Италија Јапан Јемен Јерменија Јордан Јужна Кореја Камерун Канада Катар Колумбија Летонија Либан Литванија Луксембург Мађарска Македонија Малезија Малта Монако Монголија Мароко Непал Немачка Нови Зеланд Оман Пакистан Перу Пољска Португалија Молдавија Света Луција Самоа Сан Марино Сијера Леоне Словенија Шведска Швајцарска Тајланд Того Тринидад и Тобаго Уганда Украјина Уједињени Арапски Емирати Уједињено Краљевство Вануату Босна и Херцеговина Бурунди Централноафричка Република Чад Обала Слоноваче Еквадор Етиопија Габон Гамбија Гвинеја Бисао Ирак Зеленортска Острва Кирибати Комори Кувајт Лаос Либија Малави Малдиви Мали Мауританија Мозамбик Руанда Свети Китс и Невис Сао Томе и Принципе Саудијска Арабија Сенегал Сејшели Сомалија Таџикистан Тонга Тунис Турска Туркменистан Тувалу Венецуела Либерија77 гласа6 гласа*Са Либеријом чији се глас не рачуна 774 гласа35* гласа*Са Либеријом 361 глас*Либерија је гласала по закључавању картица, те се њен глас не рачуна и сврстава се у земље које нису биле присутне.Подаци преузети са сајта Блиц онлајн

Међународне организације <span style="z-index=-1; position:absolute;"> Међународне организацијеЕвропска унија Савет Европе НАТО <noinclude> Иако се према правилнику Генералне скупштине Уједињених нација државе изјашњавају искључиво самостално а не у оквиру неке међународне организације, ни једна међународна организација није успела да формира јединствен став према резолуцији А/63/3.

 — Све чланице имале су своје делегације током гласања. Иако је политика Уније да заступају заједнички став у спољнополитичким питањима, она ни овом приликом није успела да наступи са једногласним ставом. Од 27 држава њих 22 било је суздржано, док су Грчка, Кипар, Румунија, Словачка и Шпанија пружиле подршку Србији. Ни једна земља није гласала против предлога нацрта резолуције. Савет Европе — у великој мери био је суздржан од гласања, чак 33 државе. Њих 12 гласале за За, док је Турска била одсутна и Албанија гласала против.  — Од 26 чланица савеза само је САД био против предлога нацрта резолуције. Као и Савет Европе, и НАТО је у великој мери био дистанциран од гласања. 19 чланица било је суздржано, док је 5 гласало за резолуцију. Турска није присуствовала. Савет безбедности — као најважније тело Уједињених нација било је подељено по питању гласања. Руска Федерација и Народна Република Кина гласало је за подршку Србије, док су Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске и Француста биле суздржане. Једнино је САД гласао против. Од несталних чланица СБ УН Белгија, Буркина Фасо, Италија и Хрватска биле су суздржане док су Јужна Африка, Вијетнам, Индонезија, Костарика и Панама гласале за нацрт резолуције. Либија није присуствовала заседању Генералне скупштине. Покрет несврстаних — Велику подршку Србија је имала и од чланица Покрета Несврстаних. Чак њих 45, од 111 држава, гласало је за резолуцију, до је 31 било суздржано. Остале државе нису имале своје представнике. Глас Либерије није се узео у обзир.

Међународне реакције на резолуцију Неколико минута по завршетку заседање ГС УН већина светских глобалних медија пренело је вест да је нацрт резолуције Србије усвојен. Једне од првих биле су и српски медији који су преносили заседање (Фокс телевизија и РТС).

Многобројни аналитичар и политичари оценили су позитиван исход гласања у Њујорку као велику дипломатску победу Србије. Међу њима био је и амбасадор Руске Федерације у Београду, Александар Конузин поручивши грађанима Србије да не дају своју земљу.

Само дан од одлуке ГС, уследила су нова признања непризнате државе Косова од стране БЈР Македоније и Црне Горе. Посебне реакције у јавности је изазвало признање од стране Црне Горе, с обзиром да оваква одлука није донета у Скупштини Црне Горе, већ ју је донела влада премијера Мила Ђукановића, иако је Црна Гора дан раније гласала у УН за Резолуцију, чиме је подржала захтев Србије. Политичари и јавност у Србији оштро су осудили одлуку ових бивших југословенских држава и прогласили су амбасадора Црне ГореЦрногорски амбасадор непожељан у Београду, РТС онлајн, 9. октобар 2008., а потом и МакедонијеНепожељан и амбасадор Македоније, РТС онлајн, 10. октобар 2008., за персоне нон грате. Поред званичника двеју република, забринутост је истакла и Влада Велике Британије.

Резолуција у Међународном суду правде мини|лево|250п|Седиште Међународног суда правде у Хагу. Захтев од стране Генералне скупштине Уједињених нација, упућен Међународном суду правде званично је 10. октобра стигао у Хаг, чиме је формално почела процедура о изјашњавању суда о легалности чина привремене самоуправе на КосметуЗахтев УН стигао у Међународни суд правде. Иако је првенствено премијер Србије Мирко Цветковић,изјавио да ће се суд о резолуцији А/63/3 изјаснити по хитној процедуриСуд правде хитно о Косову, а одлуку донету најкасније до краја 2009. године, вест је демантована.

Шеф Секретаријата Међународног суда правде Лоранс Блерон потврдила је демант Мирка Цветковића, и навела да ће суд донети самостално одуку о брзини решавање спора.Косово ипак у редовном поступку

Суд је одредио 17. април 2009. као крајњи рок за пружање писаних изјава, а поред Приштине и Београда, своје ставове моћиће да изнесу и све чланице Уједињених нација.