Тадићи-Баба-Стакићи воде порекло од Бошка Тадића (1793—1852) из Ваљева, ученика Велике школе у Београду од 1808. до 1813, вероватно блиског рођака, сина или братанца ваљевског војводе Миливоја Тадића, и његове жене Стаке (Наке) Тадић, рођ. Станковић - Баба-Стаке (1820—1902) по којој је цела породица, зетови и сродници, названа Баба-Стакићи. Њихови зетови, ожењени кћеркама и унукама били су Ђорђе Симић, председник министарског савета (владе), генерал Коста Протић, намесник краљевског достојанства, министар војни, генерал Милован Павловић, министар војни, војвода Радомир Путник, начелник Главног генералштаба, министар војни, пешадијски бригадни генерал Боривоје Марковић и др, а унуци пуковник Радивоје Бојовић, министар војни и Драгутин Протић, гувернер Народне банке.
Тадићи
Тадићи из Ваљева највероватније воде порекло од ваљевског војводе Миливоја Тадића"Позната херојска породица Тадић из Ваљева“. Полексија Д. Димитријевић-Стошић, Кључеви Белог града, Београд (1967). стр. 169., на шта указује и то што је Бошко Тадић, ђак у Великој школи у Београду, где су и други ђаци деца и најближи рођаци војвода или под њиховим покровитељством.
Тадићи су пореклом из Савковића, слава Св. Јован. У Савковић су дошли из средње Пиве. Михаило Тадић је XVIII веку дошао са три одрасла и пунолетна сина, Тадијом, Дамњаном и Паном, прозваним Топал (био је без једне ноге) у Постење, а одатле је Тадија Тадић прешао у Савковић, где има крај Тадићи. Тадија Тадић је имао синове: Сава, Радован, Давид, Новак, Мирко, Јосиф и Бошко. Од Саве су Тадићи у Дони у Дрлачи, од Радована су у Ваљеву и Смедереву,
И Стака Станковић, Радић (сл. Св. Јован), жена Бошка Тадића, је рођена у Радаљу у породици Радић (Станко, Бранко, Паун, Марко), као мала пренета у Табановић. У Табановићу су потомци Пауна и презивају се Максићи и Радићи. Њен синовац је Јаков МаксићВид. Српски етнографски збориник том 46, 1930..
Разместио их је Јосиф Тадић у Бошковац Дрлаче.
Бошко Тадић је имао брата Јосифа Тадића. Купили су имање, зграде и права на Бошковац Дрлаче од тамошњих Турака, који су одатле исељавани (око 1835). Заједно су купили у Ваљеву велико поље које се дуги низ година звало Бошково поље од бега из Кељића (Дрлаче). При деоби Јосифа и Бошка, Бошко добије имање у Ваљеву а Јосиф у Дрлачама.
Бошко Тадић (1793—1852) имао је сина Милорада Тадића (1844—1880) и кћерке Јелену, Милеву и Катарину, као а Јосиф Владимира - Влајка Тадића, трговца, власника млина у Ваљеву, који је имао три сина и једну кћерку Јеврема, Боривоја, Жарка и Зору.
Јосиф Тадић
Тадићи су пореклом из Савковића.
Бошко Тадић је имао брата Јосифа Тадића. Купили су имање Дрлаче од тамошњих Турака (око 1835). Заједно су купили у Ваљеву велико поље које се дуги низ година звало Бошково поље (некада у својини браће Вилотијевића, трговца из Ваљева). При деоби Јосифа и Бошка, Бошко добије имање у Ваљеву а Јосиф у Дрлачама, које његови наследици изделе и продају.
Владимир Ј. Тадић (1854–1915)
Владимир Ј. Тадић (Ваљево, 16. септембар 1854 – 15. март 1915), правник, градоначелник (председник општине) Ваљево, народни посланик, окружни начелник.Ваљево онлајн - званична презентација града: „Сви председници и градоначелници“, приступ 22.8.2013
Јеврем В. Тадић (1883—1960)
Јеврем В. Тадић (Ваљево, 1883 - Београд, 1960), дипломата, службовао је у Лондону и Цариграду, политички директор Министарства иностраних послова Краљевине Југославије, имао је ћерку Јованку.Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941—1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Тадић, Јеврем Вл.“ pp. 471.
Осим њега постојао је у 19. веку у Ваљеву још један Јеврем Тадић (ово су ваљда Тадићи из Горње Кршље), трговац,Дејан В. Поповић: „Тадића ћуприја“. стр. 151-159, у публикацији „Гласник“, број 43, Историјски архив Ваљево, 2009. године. који је био ожењен Маријом, Маром, кћерком капетана Јовице Милутиновића из Савковића, кнеза колубарске кнежине ваљевске нахијеПосле смрти Раке Тешића, родоначелника Ракића, који је на место кнеза колубарске кнежине дошао после Грбовића. Кнез Јовица Милутиновић син Милутина, унук Васе и праунук кнеза Милина, имао је синове Марка, Симу и Јована, а имао је седморо браће (један се звао Петар). Кнез Јовица Милутиновић оставио је запис у Савковићу, према коме он сматра да је пореклом од неког Илије спахије, коме су спахилук узели Турци Јајићи (извесно мисли на ваљевске бегове Јахјиће) председника ваљевског магистратаКонстантин Н. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака, Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, (1883). стр. 513.. Њихов син је био Радомир и ћерка Софија удата за Љубомира Радовановића (1834-1868).Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата“. стр. 31, у публикацији „Гласник“, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године. Радомир Тадић је био трговац ожењен Милевом са којом је имао ћерку Драгињу - Драгу удату за Драгољуба - Драгишу Вукосављевића (1865—1939), адвоката у Ваљеву.Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата“. стр. 17, у публикацији „Гласник“, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године.
Пуковник Боривоје В. Тадић
Пуковник Боривоје В. Тадић је син Владимир Ј. Тадића.
Жарко В. Тадић (1891—1965)
Жарко В. Тадић (Ваљево, 1891 - Београд, 1965), син Владимир Ј. Тадића био је адвокат у Ваљеву и Убу, председник ваљевске општине 1939. као члан ЈРЗ, био је један од 1300 каплара. У браку са Милицом, рођеном Максимовић има сина Владимира, правника, и ћерку Зорицу.Милорад Радојчић: „Ваљевски адвокати у међуратном периоду“. стр. 79-80, у публикацији „Гласник“, број 43, Историјски архив Ваљево, 2009. године. Има мушког потомства.
Владимир Ж. Тадић
Владимир Ж. Тадић је син Жарка Тадића.
Генерал Боривоје Марковић
Зора Тадић, кћерка Жарка Тадића је била удата за пешадијског бригадног генерала Боривоја Марковића. Пешадијски бригадни генерал Боривоје Марковић (Београд, 1884 - Београд, 1948), завршио је јункерску школу у Одеси, Русија. Њихова деца су Драган Марковић, официр и Миле Марковић. Има потомства.
Зорка Тадић први пут била је удата за судског бригадног генерала Димтрија С. Шапинца (1881—1958)M. Бјелајац, Генерали и адмирали војске Краљевине Југославије, Београд (2004). стр. 205 и pp. 284..
Бошко Тадић (1793—1852), окружни начелник, државни саветник
Бошко Тадић (1793—1852) из Ваљева, као вероватно близак рођак, син или братанац ваљевског војводе Миливоја Тадића. Похађао је Велику школу у Београду од 1808. до 1813. Касније је био трговац у Београду, помоћник окружног начелства у Ваљеву и окружни начелник. Био је и судија ВрховногKosta Protić#Biografija односно Великог судаMilovan Pavlović#Porodične prilike. Године 1835. војвода Вучић је расељавао муслиманска села по Азбуковици. Браћа Бошко и Јосиф Тадић из Савковића купе Дрлаче од тамошњих Турака. Заједно са братом Јосифом купи у Ваљеву велико поље, које се дуги низ година звало Бошково поље, некада у својини браће Вилотијевића, трговца из Ваљева. При деоби Јосифа и Бошка, Бошко добије имање у Ваљеву а Јосиф у Дрлачама.
Бошко Тадић је био ожењен Стаком и "по њој је његова кућа у Београду изашла на велики глас" - Баба-Стакићи.
Стака Тадић (1820—1902)
Бошко Тадић био је ожењен Стаком (Наком) Станковић (1820-1902) по којој су цела породица, зетови и сродници називани Баба-Стакићи. Стака Станковић је пореклом била из породице Радић (Св. Јован) (Станковић), тј. Максић из Табановића у МачвиЉубомир Павловић, „Први досељеници Ваљева у 19. веку“. Из књиге „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ.. Имовина њене породице налазила се на данашњим Теразијама испод хотела Москва. Стака (Нака) Станковић била је 27 година млађа од свог мужа и надживела га је за пола века: „Госпоја Стака Тадић, чувена богаташица са Теразијског сокака, иначе члан познате херојске породице Тадић из Ваљева“Полексија Д. Димитријевић-Стошић, Кључеви Белог града, Београд (1967). стр. 169.. Њен синовац је пешадијски пуковник Јаков Максић, добротвор Друштва Светог Саве.
Стака је одрасла у кући господара Јеврема Обреновића, била је у сродству.
Имали су једног сина и три кћерке Милорада Тадића и кћерке Јелену, Милеву и Катарину. Милорад Тадић (1844-1880) Јелена Тадић била је удата за пуковника Тодора Бојовића. Други пут била је удата за Ђорђа Симића, сина Стојана Симића, председника министарског савета, посланика на Руском двору, такође удовца који је пре био ожењен Јеленом Карађорђевић, сестром краља Петра. Милева Тадић, дворска дама, била је удата за генерала Косту Протића, намесника краљевског достојанства, министра војног, сина Стевана Протића и Милосаве Стошић, кћерке војводе хомољске кнежине пожаревачке нахије (од 1811) Илије Стошића. Катарина Тадић (1848-1908), кћерка Бошка Тадића и Баба-Стаке била је удата за генерала Милована Павловића, министра војног који је убијен у мајском преврату 1903.
Ђорђе Симић
Јелена, кћерка Бошка Тадића и Баба-Стаке другом браку са Ђорђем Симићем, председником владе, послаником, сином Стојана Симића из породице Симић председником министарског савета, посланика на Руском двору, такође удовца који је пре био ожењен Јеленом Карађорђевић, сестром краља Петра, није имала деце.
Бојовићи
Пуковник Тодор Бојевић (1830—1872)
Јелена, кћерка Бошка Тадића и Баба-Стаке из првог брака са пуковником Тодором Бојевићем (1830—1872) имала је сина Радивоја и кћерку Љубицу.
У другом браку са Ђорђем Симићем, сином Стојана Симића, председником министарског савета, посланика на Руском двору, такође удовца (чија је прва жена била је Јелена Карађорђевић, сестра краља Петра - а коме је ово био 3. брак) није имала деце.
Пуковник Радивоје Бојовић
Пуковник Радивоје Бојовић, министар војни, са Босиљком Хорстиг имао је имао кћерке Марту и Јелену.
Чарапићи
Марта Бојовић, кћерка пуковник Радивоја Бојовића, која се школовала у Енглеској, била је удата за Милоша Чарапића, официра, родом од Чарапића. Милош и Марта Чарапић имали су кћерку Анђелију. У другом браку са инж. Миланом Димитријевићем имала је сина Јована Димитријевића.
Михаиловићи Јелена Бојовић била је удата за Радета Михаиловића, архитекту, који је био у штабу генерала Драже Михаиловића. Имали су сина Ивана Михаиловића који има кћерку. Живели су у Јоханезбургу после Другог светског рата.
Путници
Љубица Бојовић, кћерка пуковника Тодора Бојовића и Јелене Тадић, кћерке Бошка Тадића и Баба-Стаке и сестра министра пуковника Радивоја Бојовића, била је удата за војводу Радомира Путника (1847-1917), начелника генералштаба, министра војног.
Војвода Радомир Путник (1847—1917)
Војвода Радомир Путник (1847-1917), пореклом је са Косова, одакле је Арсеније Путник око 1790. дошао у Белу Цркву у Банату, где је назван „путник“. Димитрије Путник, син Арсенија Путника, рођен 1813. у Белој Цркви живео је у Србији у Крагујевцу, где је био учитељ. Димитрије Арсенијевић Путник и Марија Путник имали су петоро деце Радомира, Ђорђа Путника, који се школовао у Русији и остао тамо да живи, Косту, Софију и МимуОд Ђорђа Путника има потомства у Русији. Можда потомство има једна удата сестра. Вид. С. Скоко, Војвода Радомир Путник, Београд (1990). стр. 19..
Војвода Радомир Путник и Љубица Путник имали су четири сина и три кћерке Димитрија, Владимира, Боривоја, Љубишу, Милу, Радојку и Милицу.
Љубиша Путник
Љубиша Путник, најстарији син, банкарски чиновник, умро у 31. години 1914.
Владимир Р. Путник
Владимир Путник је завршио једно од три најелитнија училишта у Русији Пажески кадетски корпус и дипл. у Манчестеру електротехнику. Вратио се у Београд, где је умро 1978.
Капетан Боривоје Путник Капетан речне пловидбе Боривоје Путник, умро 1936.
Милица Путник
Милица Путник, завршила интернат царске породице у Русији. Није се удавала.
Пуковник Димитрије Путник