Баба-Дудићи Држава Србија Оснивач породице Живко Карабибер (око 1800) Ђурђија Карабиберовић - Баба-Дуда Порекло Приштина, Косово и Метохија, СрбијаНационалност СрпскаДанашњи потомци
Баба-Дудићи воде порекло од Живка Карабибера, приштинског трговца и његовог сина Цветка Карабиберовића и кћерки Стојанке и Ђурђије, Баба-Дуде Карабиберовић по којој је прозвана цела породица Баба-Дудић. Ђурђијин Баба-Дудин син је министар Пантелија Јовановић, сестрићи генерал Јован Бели-Марковић, намесник краљевског достојанства, министар војни и Светолик Поповић, министар, братанац Живко Карабиберовић, председник Народне скупштине и председник београдске општине, унуци Јован Авакумовић, председник министарског савета, генерал Бранко Јовановић, министар војни, Павле Денић, министар унутрашњих дела и министра грађевина, управник Београда, проф. др. Никола Стаменковић, председник београдске општине, генерал Данило Бели-Марковић и генерал Љубомир Бели-Марковић, а зетови генерал Живојин Бабић, државни саветник, генерал Милош Васић, министар војни, генерал Душан Стефановић, министар војни, Алимпија Васиљевића, министар, Лазар Поповић, министар и председника суда и др.
Порекло
Живко Карабибер, трговац у Приштини око 1800. Пошто су га убили Турци, његов син Цветко и две кћерке Стојанка и Ђурђија, касније Баба-Дуда, по којој је цела шира породица називана Баба-Дудић, избели су са Косова у Београд.
Карабиберовићи
Живко Карабибер (друга половина 18. века)
Живко Карабибер, приштински трговац, крајем -{XVIII}- и почетком 19. века. Живко Карабибер је са децом кренуо из Приштине према Београду. Убили су га Турци на путу.
Цветко Карабиберовић
Цветко Карабиберовић, син Живка Карабибера, био је београдски трговац.
Цветко Карабиберовић имао је сина Живка Карабиберовића и кћерку Јелену.
Живко Ц. Карабиберовић (1830-1893), градоначелник Београда, председник Скупштине
Живко Карабиберовић био је владин банкар, 8. пута председник Народне скупштине, председник београдске општине. Имао је синове Цветка, Жарка и Димитрија, као и кћерку Зорку.
Коњички мајор Цветко Ж. Карабиберовић (-1916) Коњички мајор Цветко Ж. Карабиберовић (-1916) био је ожењен Анђом. Нису имали потомства.
Жарко Ж. Карабиберовић
Жарко Карабиберовић, завршио је у Минхену технику.
Димитрије Ж. Карабиберовић
Димитрије Карабиберовић чиновник Министарства финансија.
Васићи
Зорка Васић, рођ. Карабиберовић била је удата за дивизијског генерала Милоша Васића, сина Милоја Васића, среског начелника, министра војног, проф. Војне академије, војног аташеа.
Генерал Милош Васић (1859-1935)
Дивизијски генерал Милош Васић (1859-1935), министар војске и морнарице, „победник код Острова и Горничева, освојилац Кајмакчалана, Битоља итд“Б. Костић, Ново гробље у Београду, Београд 1999, стр. 101., командант 3. армије на Солунском фронту, шеф Унутрашњег одсека у Главном генералштабу 1896, професор Војне академије, војни изасланик у Бугарској, министар војни у три владе, заслужан за Закон о устројству војске из 1901, дипломатски представник у Црној Гори, командант Дунавске дивизије 2. позива, заступник команданта 1. армије, командант 3. армије, делегат на италијанском двору и при влади 1917, командат 1. армијске области 1922, министар војске и морнарице 1922. У првом браку био је ожењен Милицом, кћерком Владимира Јакшића начелника Министарства финансија из Београда и унуком Јакова Јакшића. Није имао деце.
У другом браку са Зорком М. Васић, рођ. Карабиберовић (1868-1945) није имао деце.
Барловци
Јелена Карабиберовић, кћерка Цветка Карабиберовића, удала се за Радована Барловца, трговца, сина Михаила Барловца (1822—1891). Породица Барловац пореклом је са Косова, одакле је прешла у Барлово, косанички срез, код Крагујевца.
Радован Барловац и Јелена Барловац, рођ. Карабиберовић, баба-Дудина братаница имали су сина Јована.
Јован Барловац (?-1910)
Јован Јоца Барловац (?-1910), трговац, добротовор, власник фабрике коже, најамних зграда, радионица и сл, увозник колонијалне робе. Велики просветни добротвор и приложник. Породица Барловац пореклом је са Косова, одакле је прешла у Барлово, косанички срез, код Крагујевца. Била су три брата Михајло, Јован и Коста Барловац.
Михајло Барловац (1822—1891), мајор, двороуправитељ двора књаза Милоша, ађутант партнер у трговачкој фирми Браћа Барловац, адвокат, стални правни заступник капетана Мише Анастасијевића, столоначалник совјета до 1857. Посланик за град Београд на Светоандрејској скупштини. У време бомбардовања Београда 1862, организовао команду жандармерије. Био је ожењен Маријом Барловац. Његов син је поручник Ђорђе Барловац (1854—1916), официр у ратовима 1876-1878, касније генерални конзул у Будимпешти; син Радован Барловац трговац; ћерка Перка удата за Милана Богићевића.
Јован Јовица Барловац (?-1898), заједно са браћом у послу. Сазидао кућу на имању Томе Вучића Перишића, дугугодишњи члан управе београдске берзе и трговачко-занатског одбора. Његов син Живко Барловац, генерални конзул Србије у Паризу, тестаментом завештао скоро сав породични иметак држави, 35 ари плацева између "Рајићеве, Узун-Миркове, Кнез Михаилове и Калимегдана", вредан 20 милиона динара,"Политика", 3. март 1922 да образује „Задужбину Јовице Барловца, трговца из Београда“ са циљем издржавања деце без родитеља.
Константин Коста Барловац је био ожењен Анком Динић, њихова је ћерка Јелисавета - Цаја (1845—1913) удата за коњичког капетана Младена Ј. Ненадовића, ујака краља Петра I. Њихов син је Благоје Блажа Барловац (око 1870 - јануар 1929), адвокат, резервни официр.Вид. Биографски речник Матице српске, стр. 430 - 431..
Јовановићи
Ђурђија Јовановић, рођ. Карабиберовић, прозвана Баба-Дуда, кћерка Живка Карабибера, била је удата за Ристу Јовановића, трговца, председника београдске општине. Имали су једног сина и пет кћерки Пантелију, Катарину, Савку, Станку, Христину и Софију.
Пантелија Р. Јовановић, министар, државни саветник (1827—1885)
Пантелија Јовановић, Баба-Дудин син, био је министар финансија. Имао је са кћерком Николе Предића (1828-17. јун 1877, родом из Брзаске у Румунији), ортаком капетан Мише Анастасијевића, два сина и две кћерке, Николу, Милана, Љубицу и још једну кћерку.Гробница у 3 парцели на Новом Гробљу.
Никола П. Јовановић (1847-1896) Никола П. Јовановић (1847-1896) син министра Панте Јовановића и унук баба Дуде.
Коњички потпуковник Милан П. Јовановић (1871-1916) Коњички потпуковник Милан П. Јовановић (1871-1916)син министра Панте Јовановића и унук баба Дуде.
Генерал Живојин Ј. Бабић (1869-1938)
Љубица Бабић, рођ. Јовановић, кћерка Пантелије Јовановића била је удата за коњичког бригадног генерала Живојина Бабића, државног саветника, сина Јована Т. Бабића, окружног начелника и мајке Перке. Коњички бригадни генерал Живојин Бабић (1869-1938), завршио је 19. класу Ниже и 3. класу Више школе Војне академије, као и коњичку школу у Сомиру у Француској. Од 1915. до 1917. био је на служби на двору у Црној Гори. Био је председник суда за официре у Солуну 1917, командант Ибарске дивизијске области, државни саветник од 1925. Коњички бригадни генерал Живојин Бабић и Љубица Бабић, рођ. Јовановић, баба-Дудина унука имали су двоје деце.М. Бјелајац, Генерали и адмирали војске Краљевине Југославије, Београд 2004, стр. 125."Време", 30. апр. 1938, стр. 5
Величковићи
Друга кћерка Пантелије Јовановића, била је удата за чији Драгутина Величковића, начелника министарства финансија. Њихов син је био коњички капетан Милан Величковић.
Авакумовићи
Катарина Авакумовић, рођ. Јовановић, Баба-Дудина кћерка, била је удата за Ђорђа Авакумовића. Авакумовићи, раније Јеремићи, воде порекло од јеромонамонаха О. Авакума Петровића, игумана манастира Боговађа, рођеног у Рожанцима у београдској нахији 1784. као Аврам Јеремић, син Петра Јеремића и синовац свештеника О. Радивоја Јеремића, пароха у Рожанцима. Породица његовог ујака су Дмитровићи из Рудоваца, где му је брат од ујака био свештеник поп Ранко Дмитровић. Попа Радивоја Јеремића убио је код Цареве Ћуприје Мехмед Мутаповић. Авакум (Аврам) Петровић почео се школовати у Рожанцима код свог стрица, а потом у манастиру Боговађи, где је био рукоположен за јеромонаха, а од око 1812. игумана Боговађе. Игуман Боговађе Авакум Петровић заклео је на јеванђељу организаторе Другог српског устанка у Рудовцима јануара 1815. У време Другог српског устанка игуман Авакум борио се против Турака. Умро је у манастиру Боговађа 1827. Његов синовац Ђорђе (Ђурђе) кога је школовао, заклео је да узме презиме АвакумовићМилан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Београд, 1979, стр. 521-523..
Крсна слава Авакумовића је Свети ГеоргијеСлаве и имена свечара, Београд 1895, [репринт, Београд 1994], стр. 21.
Ђорђе Авакумовић и Катарина Јовановић, Баба-Дудина кћерка, имали су сина Јована и кћерке Јелену и Анку.
Јован Авакумовић, министар председник (1841—1928)
Јован Авакумовић (1841—1928), председник министарског савета, министар иностраних дела и правде, члан Српске краљевске академије, адвокат, правник. Рођен је 1. јануара 1841. у Београду, где је завршио гимназију и Правни факултет, да би потом студирао правне науке и у Немачкој. Био је члан Либералне странке, министар правде 1880, судија Касационог (врховног) суда (1881—1887), министар правде (1887), председник министарског савета (владе) и министар иностраних дела (1892—1893), председник министарског света (владе) 1903. Током Првог светског рата, 1915. године, аустроугарске окупационе снаге су га заробиле и интернирале у логор Цеглед у Мађарској, а затим у Хицинг у Аустрији, у коме је дочекао крај рата. По повратку из заробљеништва повлачи се из политике.
Алимпије Васиљевић, министар
Јелена Васиљевић, рођ. Авакумовић била је удата за Алимпија Васиљевића, министра, професора Велике школе. Алимпије Васиљевић је унук Васиља Павловића, кнеза у ваљевској нахији, буљубаша, капетан кога помиње прота Матеја, Васиљ из Бајевца (иако је у ствари из Велишевца). Био је кнез и Карађорђево време, као и у време прве владе књаза Милоша. Зет му је био војвода Петар Николајевић Молер. Жена кнеза Васиља била је тетка Антонија Мишковића, трговца из Кадине Луке, као и Марка Ковачевића (отац Аксентија Ковачевића, дугогодишњег народног посланика), трговца из Берковца. Антоније Мишковић се оженио Јованком сестром Илије Гарашанина, а њихова кћерка Аница је била удата за Милоја Блазнавца, брата генерала Миливоја Петровића Блазнавца, намесника. Кнез Васиљ Павловић је имао сина Милована Васиљевића, који се оженио Јелицом, сестром од стрица жене Симе Милосављевића Паштрмца (1776—1836), књаз Милошевог барјактара и најближег саветника. Милован и Јелица Васиљевић су родитељи Алимпија Васиљевића. Његов отац је касније оженио Миленијом са којом је добио Алимпијевог полубрата Светозара Васиљевића.
Алимпије Васиљевић и Јелена Авакумовић су имали једног сина и пет кћерки, Љубомира Васиљевића, дипломату, секретара посланства, Катарину Кају удату за Јована Докића, управника Народног позоришта, професора, директора гимназије (њихова кћерка учитељица свирања и певања у Вишој женској школи), Милку, Зорку и Славку (учитељице у Вишој женској школи) и Небесну. Све кћерке су завршиле са одличним успехом Вишу женску школу.
Љубомир А. Васиљевић, конзул Љубомир А. Васиљевић је био 1907. вицеконзул у Солуну. Завршио је Правни факултет Велике школе у Београду па је као државни питоомац провео неко време у Паризу ради специјалног изучавања криминалног права. По повратку ступио је у дипломатску службу ибио вице конзул у Пешти, Скопљу и Солуну. После се посветио књижевним и публицистичким радовима.
Мијушковићи
Анка Мијушковић, рођ. Авакумовић, била је удата за Тодора Мијушковића (рођ. 1828), професора, директора гимназије, сина свештеника, О. Павла Мијушковића и брата јеромонаха Тофила П. Мијушковића, игумана манастира Каленић. Крсна слава Мијушковића је Свети Јован„Мијушковић др. Д. Т, професор Велике школе“, Славе и имена свечара, Београд 1895, [репринт, Београд 1994], стр. 9-10.. Њихов син је проф. др. Драгиша Мијушковић, професор Велике школе.