мини|250п|десно|Таџ Махал у Агри је најпознатији споменик ИндијеСвоје име Индија дугује старом персијском називу реке Инд – Синду. По уставу, држава се може називати и по свом називу у хинди језику Барат (भारत). Неке групе, нарочито муслимани, користе назив Хиндустан. Индија је имала значајну улогу у историји човечанства, јер је била место где се развијала једна од четири највеће старе цивилизације, центар великих трговинских путева и великих царевина. У њој су се развиле три велике религије – будизам, ламаизам и хиндуизам, а и ислам је оставио неизбрисив траг.

Према консензусу у модерној генетици, анатомски модерни људи први пут су стигли на Индијски потконтинент из Африке пре између 73 000 и 55 000 година.. Quote: "Y-Chromosome and Mt-DNA data support the colonization of South Asia by modern humans originating in Africa... Coalescence dates for most non-European populations average to between 73–55 ka." Међутим, најранији познати људски остаци у Јужној Азији датирају од пре 30 000 година. Насељени живот, који укључује прелазак са прикупљана храна на пољопривреду и сточарство, започео је у Јужној Азији око 7000. п. н. е. На месту Мергар, Белуџистан у Пакистану, може се документовати присуство припитомљавања пшенице и јечма, брзо праћено доместикацијом коза, оваца и говеда. До 4.500. п. н. е., насељени живот је био шири распрострањен, и почео је постепено да еволуира у Цивилизацију долине Инда, рану цивилизацију Старог света, што се одвијало истовремено са Древним Египтом и Месопотамијом. Ова цивилизација је процветала између 2.500. п. н. е. и 1.900. п. н. е. у данашњем Пакистану и северозападној Индији, а била је позната по урбанистичком планирању, кућама од печених опека, сложеној дренажи и снабдевању водом.

Око 1500. п. н. е, аријевска племена су се из централне Азије преселила у Индију и преузела доминацију, отпочевши ведски период историје. Друштвена организација по први пут достиже ниво државе; постепено, ствара се мрежа аријевских краљевина, а друштвено раслојавање доводи до утемељења кастинског система карактеристичног за читаву индијску историју. Од 6. века п. н. е, мисаони развоји доводе до настанка будизма и ђаинизма, њиховог процвата и издвајања из хиндуизма као одвојених верских покрета. У 5. веку п. н. е, са центром у Магади, у Индији стварају се прве царевине, међу којима је најпознатија и најуспешнија Династија Маурја.

Након пада Маурја, Индија прелази у дуг период политичке фрагментације, али и културне и цивилизацијске повезаности које је бивша царевина својим утицајем проширила. Династија Гупта је доминирала у периоду познатом као „Златно доба Индије“. Наука, уметност, литература, математика, астрономија и филозофија су све доживеле велики напредак под покровитељством ових владара. Тековине индијске цивилизације се у првом миленијуму шире и изван граница савремене Јужне Азије, с кључним и формативним утицајем у Индокини и Југоисточној Азији. Током другог миленијума нове ере, велики делови Индије потпадају под власт муслимана, прво Султаната у Делхију, а касније Могулског царства. Процењује се да је од 1000-1525 убијено 80 милиона Индуса.

Европски морепловци и колонисти први пут досежу Индију под командом португалског адмирала Васка да Гаме 1499. године. У наредном вековима Европљани су имали стално присуство, али још увек маргиналан политичан утицај у Индији. Пратећи распад Могулског царства, Британски колонисти користе ситуацију и током 18. века потчињавају читаву Индију својој власти. 1857. године власт директно преузима Британска влада, проглашавајући Индијско царство под својим монархом као сувереном. Француска и Португал су задржале своје мање колонијалне испоставе. Колонијална власт била је репресивна, али својим деловањем инструментална у стварању индијског национализма и тежње за уједињену и независну индијску републику. После дуге борбе за независност, под вођством Махатме Гандија, Џавахарлал Нехруа, и других, Индија је 1947. године постала независна држава.

Референце

Литература

. (2009). India, an archaeological history : palaeolithic beginnings to early historic foundations , 1114pp of scholarly articles

. (2007), 890pp; since 1947

. .

. London, . Bombay, 1977 (in eleven volumes). ; a concise historical encyclopedia . by a team of French scholars

. (The New Cambridge History of India) (1996)

. 5000 entries

, old-fashioned Spear, Percival. [First published 1965]

. 690 pages; scholarly survey, 1599–1933 excerpt and text search (The New Cambridge History of India)

–. Elliot, Henry Miers; John Dowson (1867–77). . London: Trübner and Co. Kahn, Yasmin. "Remembering and Forgetting: South Asia and the Second World War' in Martin Gegner and Bart Ziino, eds., The Heritage of War (Routledge, 2011) . Jain, M. The India They Saw : Foreign Accounts (4 Volumes) Delhi:

Arvind Sharma, Hinduism and Its Sense of History (Oxford University Press, 2003) E. Sreedharan, A Textbook of Historiography, 500 B.C. to A.D. 2000 (2004)

The Imperial Gazetteer of India (26 vol, 1908–31), highly detailed description of all of India in 1901. online edition

Спољашње везе History of India at www.indohistory.com History of India Podcast

Категорија:Индија