Вучић-Перишићи и Павловићи Држава Србија Звања намесник кнежевског достојанства кнез гружанске кнежине крагујевачке нахије (од 1832) Оснивач породице Тома Вучић ПеришићПорекло Чолаковићи из Шаховића код Бијелог Поља Горња Врбава, гружанска кнежина крагујевачка нахија Шумадија Крсна слава Свети ЛукаНационалност СрпскаДанашњи потомци Христићи, Костићи, Јоксићи Мејтленди, ерлови од Лодердејла,барони од Малцана.
Вучић-Перишићи и Павловићи су породица господара Томе Вучића-Перишића (1788 — 1859), намесника кнежевског достојанства, председника Државног савета, попечитеља (министра) војног, попечитеља унутрашњих дела, кнеза гружанске кнежине крагујевачке нахије, некадашњег Карађорђевог момка (бећара), телохранитеља и његовог брата од стрица митрополита Србије Мелентија Павловића (1776—1833). Једна унука господара Томе Вучића-Перишића била је удата за Николу Христића, четири пута председника министарског савета, дугогодишњег министра унутрашњих послова, друга унука за проф. др Симу Лозанића, академика, министра иностраних послова, а једна праунука за санитетског пуковника др Лазу К. Лазаревића, академика, краљевог личног лекара, познатог писца. Потомци су Коста Н. Христић, министар и краљевски посланик, артиљеријски бригадни генерал Милисав Антонијевић, дивизијски генерал Никола Љ. Христић, артиљеријски бригадни генерал Милорад Лазаревић, пуковник Михаило Христић, као и академик Стеван Христић, композитор. Праунука митрополита Мелентија Павловића је мајка др Милана Стојадиновића председника министарског савета (владе) Краљевине Југославије.
Порекло
Вучић-Перишићи и Павловићи, пореклом су Чолаковићи из Шаховића код Бијелог Поља, одакле су се због сукоба са Турцима, у другој половини XVIII века доселили у Горњу Врбаву у Шумадији. Њихова Крсна слава је био Свети Лука.
Тома Вучић Перишић (1788—1859) син је Перише и Стане из Горње Врбаве, гружанска кнежина крагујевачке нахије. Периша је живео у истој кући у заједници са рођеним братом Павлом, који је отац митрополита Мелентија Павловића (1776—1833). Мелентије је рођен у Горњој Врбави, а Тома је рођен у Баричу, у време када се његова породица била на путу за Срем, склањајући се из Србије где су се водиле борбе у време аустријско-турског рата. Породица је једно време живела у Срему, одакле се вратила у Србију и трајно населила у месту Вучковица код Кнића.Радомир Поповић: Тома Вучић Перишић, Историјски институт, Посебна издања; Књига 44. .
Господар Тома Вучић-Перишић (1788—1859), намесник кнежевског достојанства, попечитељ, кнез гружански
Господар Тома Вучић Перишић (1788—1859) био је намесник кнежевског достојанства 1840, вођа Уставобранитеља, државни саветник, кнез гружански од 1832, (после Јована Добраче).
Тома Вучић-Перишић је у бици на Варварину 1810. спасао живот Миленку Жујовићу.Радомир Поповић: Тома Вучић Перишић, Историјски институт, Посебна издања; Књига 44. .
Господар Тома Вучић Перишић два пута се женио. Прва жена била је Перуника Жабарац из Раниловића, а друга жена била је Агнија (1812—1855) звана Нула, кћерка Фармакија, грчког хајдука, „клефта“ кога су убиле турске албанске снаге под командом Али-паше Јањинског, чија мајка Александра је била удата за Ђорђа Поповића Ђелеша. Нула је имала сестру Шану која је била удата за Јосу Куртовића у Шапцу, а породица њихове мајке узела је презиме Ћелешевић. Са другом женом Тома Вучић Перишић није имао деце.
Са првом женом Перуником Жабарац, Тома Вучић Перишић имао је два сина и две кћерке, Стевана и Илију и кћерке Станку и Анку.
Стеван Т. Вучић-Перишић (1815—1874), срески начелник гружански и карановачки
Стеван Вучић-Перишић, срески начелник у Гружи (од 2. фебруара 1843), срески начелник карановачки (од 1844—1846) био је ожењен Маријом Добрњац унуком кнеза моравске кнежине пожаревачке нахије Стевана Добрњца, брата војводе Петра Добрњца.
Стеван Вучић-Перишић и Марија Вучић-Перишић, рођ. Добрњац имали су сина Алексу Вучића-Перишића и кћерку Милку.
Антонијевићи
Милка Вучић-Перишић била је удата за Владимира Антонијевића. Имали су синове генерала Милисава Антонијевића и Милоша Антонијевића, апотекара.
Арт. бриг. генерал Милисав Антонијевић (1883—1958)
Артиљеријски бригадни генерал Милисав Антонијевић, син Владимира Антонијевића и Милке Вучић-Перишић, завршио је 32. кл. Ниже школе Војне академије, Артиљеријску школу гађања у Србији и виши курс Артиљеријске школе гађања. У ратовима 1912—1918. командир 3. батерије Дринског артиљеријског пука, командир 2. батерије 1. дивизиона Дунавског артиљеријског пука (1914—1916), командант брдског дивизиона Дунавског артиљеријског пука. Тешко рањен 1916. год Горничева. После рата делегат Владе и Врховне команде код Народног вијећа у Загребу, наставник у Артиљеријској школи гађања, командант артиљерије Шумадијске дивизијске области, управник завода „Обилићево“. Артиљеријски бригадни генерал Милисав Антонијевић био је ожењен Александром, кћерком Винка и Матилде Мајдић из Крања. Имали су сина Владимира.
Илија Вучић-Перишић (1821—1895)
Илија Вучић-Перишић (1821—1895), окружни казначеј алексиначког округа, који се школовао у Земуну имао је са Томанијом кћерке Дринку, Кату и Зорку.Вид. Родослов Вучића-Перишића. Радомир Поповић: Тома Вучић Перишић, Историјски институт, Посебна издања; Књига 44. . Умро је у сиромаштву, због чега је његова удовица Томанија подносила молбу општинском одбору вароши Београда за новчану помоћ.Београдске општинске новине, 1. мај
Сава Кукић (1863—1928), директор Српског бродарског друштва
Зорка Вучић-Перишић, кћерка Илије Вучића-Перишића, удала се за Саву Кукића (1863—1928), родом из Злетова код Пожаревца, директора Српског бродарског друштва и царинарнице у Београду. Имали су сина Мију и кћерке Паву и Зорку удату за Војислава Јовановића.
Пачићи
Станка Вучић-Перишић, кћерка господара Томе Вучића Перишића била је удата за Стерију Пачу, београдског трговца. Имали су два сина и три кћерке Алексу, Јована, Катарину, Анку и Цану.
Алекса С. Пачић (1832—1888), генерални конзул Србије у Скопљу
Алекса Пачић, конзул у Скопљу, син Стерије Пачу и Станке Вучић-Перишић, кћерке Томе Вучића Перишића био је ожењен Томанијом Тонком ТадићПолексија Д. Димитријевић-Стошић, , Београд . Алексу Пачића је српска влада послала у Цариград на изучавање турског језика као питомца. Помоћник за турски језик Кнежевске канцеларије (1855). Говорио и грчки и француски. Постављен за генералног конзула прве класе у Генералном конзулату у Скопљу.
Алекса Пачић, је са Томанијом Пачић имао десеторо деце, Љубицу, Михаила, Петра, Милицу, Марију, Милована, Радета, Бошка, Босиљку и Стаку.
Пуковник Михаило А. Пачић
Пешадијски пуковник Михаило А. Пачић из Београда из два брака, имао је кћерке Јулијану, Томанију, Милицу, Олгу, Оливеру и Зору, синове Душана, Радослава и Јована.
Јулијана се удала за артиљеријског капетана 1. к. Драгољуба Марковића (1911).
Див. генерал Душан Марковић (1879—1935)
Јулијана Пачић била је удата за дивизијског генерала Душана Марковића (1879—1935) сина коњичког капетана Михаила Марковића и Цајке Марковић, команданта целокупне жандармерије (1929—1935), командант брегалничке дивизијске области (1927—1929)М. Бјелајац, , Београд
Петар А. Пачић
Петар А. Пачић, судија београдског првостепеног суда округа подунавског
Савићи
Босиљка Пачић била је удата за Д. Савића.
Јоксићи
Стака Пачић је са Јоксићем имала осморо деце, Жарка, Димитрија, Витомира, Драгомира, Станојла, Ивана, Мару и Смиљу.
Димитрије Јоксић са Ленком имао сина Момчила Јоксића (1865-), коњички капетан 1. класе, командир ескадрона 1. коњичког пука краљеве гарде (1898), пров.
др Александар Костић (1893—1983)
Смиља Костић, рођ. Јоксић, лекар, била је удата за проф. др Александром Костићем сина Ђорђа Костића, управника царине из Смедерева и Катарине Костић, рођ. Путник и брата генерала Војислава Костића. Њихови синови су Иван и Војислав.
Војислав-Воки А. Костић (1931—2010), композитор
Војислав Воки Костић, познати композитор.
Јован С. Пачић (1827—1899)
Јован Пачић (1827—1899), трговац и добротвор, унук господара Томе Вучића Перишића, посетио га је у затвору 1859, где му је Вучић рекао да је ухваћен на превару Обрена Филиповића који је рекао да има кнежеву реч да дође на разговоре. Вучић је унуку тада такође рекао да је имао напуњене пиштоље и да је намеравао да се жив не преда књазу МилошуВид. М. Милићевић, Кнежевина Србија..
Јован Пачић је са Јеленом имао три сина и три кћерке, Тому, Миливоја, Драгољуба, Станку удату за Симу Лозанића, Босиљку удату за Светозара и Ану удату за Лазара Генчића (њихова унука је Јелена Генчић).
Драгољуб Ј. Пачић (1860—1889)
Драгољуб Ј. Пачић (1860— 9.12.1889), гвожђарски трговац у Београду.
Капетан др Миливоје Ј. Пачић
Капетан др Миливоје Ј. Пачић, докторирао је права у Минхену 1897. године.
Лозанићи
Станка Пачић, кћерка Јована Пачића, унука господара Томе Вучића Перишића, по кћерки Станки била је удата за проф. др Симу Лозанића, академика, министра иностраних послова.
Др Сима Лозанић (1847—1935), академик, ректор Универзитета, министар иностраних дела
Проф. др Сима Лозанић, академик, председник САНУ, министар иностраних послова, син среског начелника Милоја Лозанића и Ане Лозанић, рођ. Вељковић из Параћина, имао је са Станком Лозанић, рођ. Пачић, праунуком господара Томе Вучића Перишића сина Миливоја и кћерке Јелену и Ану.
Јелена Лозанић (1885—1972) била је удата 1921. за Џона Фортингема, Енглеза (Fortingam).Јелена Лозанић: Дама са орденом Белог орла („Вечерње новости“, 5. септембар 2014) Ана Лозанић (1881-1973, сликарка, била је удата за др Војислава Маринковића (1876—1935), министра народне привреде, трговине, унутрашњих дела и иностраних дела сина министра Димитрија Маринковића, и брата министра Павла Маринковића ожењеног Аном Петронијевић, кћерком Милана Петронијевића и Јелисавете Петронијевић, рођ. Цукић.
Мајка проф. др Симе Лозанића је из породице Стојана Вељковића из Параћина, која је у сродству са Петронијевићима.
Проф. др Сима Лозанић имао је сестру Јулијану (Јуцу) удату за М. Јовановића. Имали су Војислава, Милоја, Зорку. Проф. др Војислав Јовановић Марамбо (1884—1968), књижевник, бавио се и уметничком фотографијом. Неке од његових фотографија су данас најчешћи портрети његових савременика писаца и песника. Имали су и сина поручника Милоја Јовановића, који је погинуо у Првом светском рату.
Др Миливоје Лозанић
Проф. др Миливоје Лозанић, хемичар, оженио се Олгом Грујић, дворском дамом, кћерком генерала Саве Грујића и Милице Грујић, рођ. Магазиновић, председника министарског савета и председника државног савета, праунуком војводе Вула Илића Коларца. Имали су кћерке Станку и Милицу.
Мејтленди, ерлови од Лодердејла
Станка Лозанић, кћерка проф. др Миливоја Лозанића удата је за Патрика Мејтленда (1911—2008) (Patrick Maitland, 17th Earl of Lauderdale), старешину шкотског братства Мејтленд, ерла од Лодердејла. Имају четворо децеВид. Википедију на енглеском Earl of Lauderdale ( Earl of Lauderdale), односно Patrick Maitland, 17th Earl of Lauderdale, ( Patrick Maitland, 17th Earl of Lauderdale).
Ијан, ерл од Лодердејла
Ијан, ерл од Лодердејла, рођен 1937, резервни поручник краљевске морнарице, члан краљичиних телохранитеља за Шкотску, краљевских стрелаца. Радио у банкарству.
Сидни Миливоје Патрик Мејтленд, свештеник
Сидни Миливоје Патрик Мејтленд, (1951), свештеник Шкотске епископалне цркве.
Лејди Олга Мејтленд, посланик
Лејди Олга Мејтленд (1944) (Lady Olga Maitland), политичар, посланик британске Конзерватинвне странке (1992—1997). Удата за Робина Хеја, адвоката. Њихова деца су Елистер (1972), Камила (1975) и Фергус (1981).„Срби у свету - ко је ко 1996/99, биографски лексикон“, Београд, Лос Анеђелес 1999, одредница „Мејтленд, леди Олга“, стране 285-286.
Каролина Шарлота Милица Каролина Шарлота Милица (рођ. 1946).
Фортингеми
Јелена Лозанић (1885—1972) била је 1921. удата за Џона Фортингема, Енглеза (Fortingam). Имали су ћерку Ану и од ње унуке Пјера и Филипа. У њиховом власништву је после Првог светског рата био Каменички парк.