Застава Црне Горе

Застава Црне Горе је државна застава данашње Црне Горе. Озваничена је 13. јула 2004. године, када су на снагу ступиле одредбе новог закона, који је претходног дана усвојен у Скупштини Црне Горе. Технички опис заставе утврђен је на сједници Владе Црне Горе одржаној 16. септембра 2004. године, када је усвојена званична Одлука о утврђивању еталона заставе Црне Горе, која је ступила на снагу наредног дана, чиме је процес утврђивања званичног изгледа нове државне заставе био окончан. Застава се састоји од црвеног поља са златним обрубом и државним грбом Црне Горе у средини. Однос дужине и висине заставе је два према један. Грб на застави заузима 2/3 висине заставе. Средишња тачка грба поклапа се са тачком у којој се сијеку дијагонале заставе. Ширина златног обруба је 1/20 дужине заставе.

Садашња застава Црне Горе из 2004. године представља ново идејно рјешење, пошто је настала комбинацијом старих и нових елемената, тако да у садашњем облику никада раније није постојала, усљед чега се у дијелу јавности не сматра аутентичним изразом црногорске државности. десно|мини|265x265пиксел|Застава Књажевине Црне Горе из 1905. године, са српском тробојком и бијелим орлом. Ова застава представља претензије на српски престо црногорског краља Николе I Петровића Његоша и његових тежњи да буде краљ Црне Горе, Србије и других јужнословенских народа. Прије књаза Николе, и књаз Данило је истицао тробојку као државну заставу.

Како је забиљежио „Српски дневник“ из Новог Сада, у бр. 55. од 14. јула 1860. године, приликом боравка књаза Данила у Прчњу на кући се вила „тробојна бијело-плаветно-црвена застава“.

Током старије историје, на подручју данашње Црне Горе употребљаване су разне заставе. У вријеме борбе против Турака, која је током раног нововековног раздобља вођена између хришћанске Црне Горе и исламског Османског царства, вјерски аспект ослободилачке борбе изражаван је употребом разних застава са представом хришћанског крста, које су по свом основном мотиву називане крсташ-барјацима.

Пошто је Црна Гора у раздобљу од 16. до 18. вијека по разним основама била упућена на Млетачку републику, на чијим је заставама био представљен хералдички лав, тај симбол се након увођења млетачког гувернадурства почео употребљавати и у Црној Гори, као знамење врховне млетачке власти. Поред овог симбола стране власти, на заставама су се појављивале и традиционалне представе двоглавог орла. Употреба тог хералдичког симбола је имала дугу предисторију, која је сезала све до средњовјековних времена, када је област Зете била у саставу државе Немањића и Црнојевића. Током потоњих времена, представе двоглавих орлова на заставама Црне Горе биле су обликоване по угледу на заставе Руског царства, а руска бијело-плаво-црвена тробојка је почетком 19. вијека постала узор за обликовање општенародне српске заставе, која је озваничена у обрнутом редоследу боја (црвена-плава-бијела).

Тадашња употреба српске тробојке у Црној Гори посвједочена је разним изворима. Њемачки путописац Берхард Шварц је у књизи "Црна Гора" из 1883. године забиљежио: "остала одјећа приказује старосрпску тробојку на тај начин што је огртач-прслук црвене скерлетне боје, панталоне плаве, а чарапе бијеле". Чешки новинар Јосеф Холечек је у својој књизи "Црна Гора у миру" из 1884. године писао: "У предвечерје Петрова дне запалише на високом тјемену Ловћена низ ватри. Све куће бјеху украшене црвено-плаво-бијелим заставама". Њемачки научник Карл Шварцлозе је такође забиљежио: "народно одијело, које се састоји од плавих широких гаћа, црвеног џамадана, бијелих докољеница, и паса са три мања оружја ... Уосталом, боја одијела није случајна, већ у својој цјелини представља стару српску тробојку".

За вријеме владавине књаза и краља Николе I Петровића Његоша (1860-1918), на тробојци се налазио и државни грб, који је био идентичан грбу династије Петровића Његоша, а томе је придодат и симбол: "Н. -{I}-.", који је значио: Никола Први. Традиционална употреба општенародне српске тробојке као државне заставе у Црној Гори добила је највишу потврду приликом доношења Устава Књажевине Црне Горе из 1905. године, а истовјетност боја у тадашњим заставама Црне Горе и Србије била је добро позната савременицима. Тако је херцегновски правник и књижевник, др Александар Љ. Митровић (1870-1921), као заступник Боке у Државном сабору Краљевине Далмације забиљежио 1909. године: "Ми Срби имамо двије неодвисне државе. И Србија и Црна Гора употребљавају српску заставу, као државну. Та иста застава није само застава Србије и Црне Горе. Она је народна застава свих Срба", нагласивши да се "та застава вије на двору књаза црногорског и краља србијанског".

Током Другог свјетског рата, на традиционалну народну тробојку додата је црвена петокрака звијезда, а након ослобођења у јесен 1944. године и стварања федералне јединице Црне Горе у саставу Југославије, та застава је озваничена и употребљавана је све до доношења нових законских рјешења крајем 1993. године.

Питање "плаветне" боје десно|240п|мини|Примјерци сачуваних старих дворских застава Црне Горе, које својим изгледом свједоче да се помен плаветне боје у Уставу из 1905. године односио на плаву, а не на "свијетлоплаву" боју, која је измишљена тек 1993. године десно|мини|240п|Двије плаветне боје: боја плаветног неба (свијетлоплава нијанса) и боја плаветног мора (тамноплава нијанса)

Након неуспјешног покушаја сецесије Црне Горе у октобру 1991. године и стварања заједничке државе са Србијом у априлу 1992. године, група сецесионистички оријентисаних функционера у редовима владајуће Демократске партије социјалиста Црне Горе је приликом усаглашавања нових уставних рјешења успјела да осујети уставно озваничење тробојке као државне заставе. Иако је нови Устав Републике Црне Горе од 12. октобра 1992. године у 6. члану прописивао да Црна Гора има грб, заставу и химну, та одредба није садржала опис државних симбола, тако да је то питање према 83. члану требало уредити накнадно, путем доношења посебног закона.

Такве одредбе су омогућиле антисрпској струји у ДПС да током 1993. године у склопу усаглашавања одговарајућих законских рјешења пласира тезу о наводној посебности црногорске државне и народне тробојке, која је према њиховом тумачењу садржала свијетлоплаву боју, различиту од обичне плаве боје у српској народној тробојци. Такав став се заснивао на искривљеном тумачењу помена плаветне боје у Уставу Књажевине Црне Горе из 1905. године. Иако је изглед старих државних симбола Црне Горе свједочио да је помен плаветне боје означавао обичну плаву боју, антисрпска струја у редовима ДПС је успјела да наметне и озваничи своја тумачења. Том приликом је занемарен не само изглед старих државних и народних застава у Црној Гори, већ је појам плаветне боје проглашен ознаком за свијетлоплаву боју, као у изразу "плаветно небо". У исто вријеме, потпуно је занемарена чињеница да појам плаветне боје у свом изворном значењу представља поетски синоним за плаву боју, о чему је свједочио и израз "плаветно море" који означава плаву боју знатно тамнију од свијетлоплаве у изразу "плаветно небо". На засједању одржаном 27. и 28. децембра 1993. године, Скупштина Црне Горе је усвојила Закон о грбу и застави Републике Црне Горе, који је у 2. члану прописивао да државна застава има изглед црвено-плаветно-бијеле тробојке, која има троструку дужину у односу на ширину, што је такође била новина. Овај закон, којим је створена потпуно нова застава, која у том облику никада раније није постојала, проглашен је указом од 29. децембра 1993. године, који је донио Момир Булатовић, тадашњи Предсједник Црне Горе, који је имао уставно овлашћене да спорни закон врати на поновно гласање, али то није учинио.

Иако закон није изричито прописивао да помен плаветне боје означава свијетлу нијансу плаве, антисрпска струја у владајућој ДПС је успјела да се уз подршку извршне власти избори за такво тумачење, усљед чега је нова државна застава на крају обликована по њиховом моделу. Тако је Црна Гора крајем 1993. године добила заставу која се по својим размјерама и другачијој нијанси плаве боје разликовала од заставе Србије, што је био основни циљ антисрпске и сецесионистичке струје у редовима владајуће ДПС. Током наредних година, показало се да је таква државна застава била осмишљена за привремену употребу, пошто су се 2004. године, приликом доношења новог закона, од ње одрекли и они који су је створили.

Иако је промјену заставе посматрао из суверенистичког угла, црногорски публициста Весељко Копривица је средином 2004. године исправно констатовао да је поменутом промјеном уклоњена "trobojka sa plavetnom bojom kakve u crnogorskoj istoriji nikad nije bilo", што се односило на дотадашњу државну заставу са свијетлоплавом бојом, која је била скорашња творевина ДПС, из 1993-1994. године.B92 (2004): Himna, zastava i grb bez države

Са грбом или без грба мини|десно|Проглашење Краљевине Црне Горе , 28. август 1910

„Народна застава” из Устава Књажевине Црне Горе из 1905. године, је застава са којом се Краљ Никола прогласио за краља, и са којом је сахрањен у Сан Рему. Имала је функцију државне заставе. Била је без апликације у виду грба. Застава са грбом је лична застава монарха и династичке породице Петровић Његош(краљевска стандарта). Истицана је искључиво приликом дворских и породичних свечаности владајуће породице.

Нова државна застава 240п|десно|мини|Ранко Кривокапић, предсједник Скупштине Црне Горе (2003–2016), предсједник СДП и један од највећих заговорника црвене заставе са златним двоглавим орлом и ободом

Већ током 2001. године, Социјалдемократска партија Црне Горе је у оквиру владајуће коалиције покренула иницијативу за промјену изгледа заставе и осталих државних симбола, предложивши потпуно напуштање тробојке и увођење црвене заставе са представом држаног грба. Поменута иницијатива је изазвала бурне реакције у јавности. Извјесне недоумице су у то вријеме још увијек постојале и унутар владајуће ДПС, тако да сагласност о конкретним рјешењима није постигнута, усљед чега је читаво питање одложено.

Питање о промјени заставе покретано је и током наредних година, у вријеме преговора о реализацији "Београдског споразума" (2002), а затим и у вријеме преговора о изгледу заставе новостворене Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003). Том приликом је до посебног изражаја дошло питање о новоствореним (1993-1994) разликама у нијансама плаве боје на државним заставама Црне Горе и Србије.Vreme (2003): Plavo i plavetno na paragvajski načinNIN (2003): Boja prolaznostiFOTW: Serbia and Montenegro: Flag proposals, 2003-2004

Тек средином 2004. године, у владајућој коалицији је постигнута пуна сагласност о промјени изгледа државне заставе. До заједничког коалиционог става о том питању дошло се након подужих преговора и унутрашњих расправа, пошто је дио руководства ДПС и даље имао знатне резерве према оправданости потпуног напуштања њихове раније творевине - тробојке са плаветном бојом у посебној свијетлој нијанси.PCNEN (2004): SDP hoce krstaš, Vujanović ne da trobojkuPCNEN (2004): Sekulić: DPS ne da trobojku

Новим законом од 12. јула 2004. године, који је ступио на снагу наредног дана, напуштена је дотадања тробојка, а за основу нове заставе усвојена је некадашња војна застава Црне Горе из времена кнежевине и краљевине. Влада Црне Горе на сједници одржаној 16. септембра 2004. године донијела званичну Одлуку о утврђивању еталона заставе Црне Горе, која је ступила на снагу већ наредног дана, чиме је процес утврђивања званичног изгледа нове државне заставе био приведен крају.

Питање народне заставе десно|мини|240п|Приједлог СНП из 2007. године: тробојка са бијелим орлом и плаветном бојом у свијетлоплавој нијанси

Застава Црне Горе

Źródło i licencja