Цавтат () је насељено место и седиште општине Конавле, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.
Име Име Цавтат потиче од римског назива -{Civitas"Отаџбина", Београд 1881. године vetus}-, како су његове избеглице у Дубровнику назвали своје матично насеље -{Epidaurum}-. Током позног средњовековног и раног нововековног раздобља, ово место је често означавано и као стари град (), односно Стариград ().
Географски положај Цавтат се налази на крајњем југу Хрватске на обали Јадранског мора 19 km. југоисточно од Дубровника. Недалеко од града пролази Јадранска магистрала. Језгро му је на малом полуострву. Лука је добро заштићена полуострвом Сустјепаном и спољним острвима Мрканом и Бобаром. Увала Тиха на супротној, североисточној страни служи као добро сидриште.
Историја На месту где се сада налази Цавтат налазила се у време Старе Грчке колонија -{Epidaurum}- а касније су Римљани ту основали колонију -{Epidaurus}-. Ту је живео богати и обесни Римљанин, Валерије."Зора", Мостар 30. април 1896. године Место су у 7. веку разорили Варвари. Преостали становници су са придошлицама из Далмације, основали ново насеље 691. године. Ту се 900. године враћајући из Рима задржао српски жупан Павлимир, који је оставио неколико својих пратилаца и нешто од блага."Дело", Београд 1895. године
Године 1253. у уговору између бугарског цара Михајла и Дубровачке републике, помиње се "стари град Епитакр". Ту су свраћали рашки и босански српски владари идући у Дубровник. До 1427. године градић је са Конавском жупом припадао Требињској кнежевини, а затим прешао под дубровачку власт."Зора", Мостар 1896. године Од 14. века носи град садашње име, које означава "град"."Београдске општинске новине", Београд 1899. године До пропасти Дубровачке републике 1808. године, Цавтат је био под управом дубровачког капетана (кастелана). Ту је било пристаниште повезано са Дубровником. За време рата и борби између Француза са Русима и Црногорцима, град је 1807. године био похаран и запаљен.
У Краљевини Југославији Цавтат је био на гласу као врло примамљиво туристичко место. Имао је добре саобраћајне везе, на лепом месту окружен лепом вегетацијом. Долазили су у тај приморски град државници и политичари, страни и домаћи. Српски политичар Никола Пашић је редовно летовао у том граду, и његово присуство је доводило до организовања правих поздравних манифестација народа. Београдски "БУСК" је од 1932. године у граду имао летњу колонију, у коју су долази бројни Београђани на одмор."Време", Београд 1936. године Везали су се иначе за санаторијум - хотел "Тиха", власништво др Влаха Новаковића, а налазио се изнад мора, надомак градића. Биле су ту у граду две цркве, размакнуте - на супротним крајевима града. Ту је долазио лети на одмор из Дрездена и оперски тенор Тино Патијера, иначе рођен у Цавтату. Светски познат вајар Мештровић направио је у Цавтату (на брегу) мермерни маузолеј"Правда", Београд 1932. године трагично умрле богате породице бродовласника, капетана Иве Рачића. На бакарним вратима тог гробног маузолеја, налазиле су се представе светаца, Св. Ћирила и Методија, Св. Саве и Гргура Нинског."Време", Београд 1941. године У месту је деловало Друштво за унапређење туризма "Епидаурум", чији је оснивач поменути лекар Новаковић. Ту је рођен и др Валтазар Богишић правник, којем је пре Првог светског рата подигнут споменик, рад вајара Петра Палавичинија. Постојао је Богишићев музеј са библиотеком, о којима су бринули фратри."Време", Београд 1928. године На челу акције скупљања прилога био је 1910. године мештанин Ђуро Бјелић."Дело", Београд 1910. године Тридесетих година 20. века у родној кући сликара Влаха Буковца, отворен је "Буковчев музеј" са уметниковом заоставштином.
До територијалне реорганизације у Хрватској, налазио се Цавтат у саставу старе општине Дубровник.
Становништво На попису становништва 2011. године, Цавтат је имао 2.153 становника.
Број становника по пописима— Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001. 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011. 749 634 675 723 708 740 700 774 641 654 821 954 1.585 1.930 2.015 2.153
Напомена: У 1981. смањено за ненасељени део подручја који је припојен насељу Звековица. У 1971. садржи део података бившег насеља Обод.
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Цавтат је имало 1.930 становника, следећег националног састава:
Привреда У близини Цавтата, у месту Чилипи, налази се дубровачки аеродром.
Познате личности Валтазар Богишић Људевит Вуличевић Франо Супило Влахо Буковац Тино Патијера, оперски певач
Галерија
Референце Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Референце
Спољашње везе
Мапа
Фотографије
Литература
Категорија:Општина Конавле Категорија:Насељена места у Дубровачко-неретванској жупанији Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској