Петар Велимировић (Сиколе код Неготина, 16. јануара 1848 — Београд, 23. децембар 1911) био je српски политичар.
Биографија Завршио је Политехнику у Цириху. Године 1876. је био хапшен као следбеник Светозара Марковића због учешћа у социјалистичким манифестацијама у Крагујевцу, а затим је емигрирао у Угарску.
Први пут је изабран за народног посланика 1880. године.
Један је од оснивача Радикалне странке. После угушења Тимочке буне 1883. године емигрирао је у Бугарску.
За министра грађевина изабран је 1887. године у кабинету Јована Ристића, а исти ресор је имао је у кабинетима Ђорђа Симића, Николе Пашића и Саве Грујића.
Крајем 1902. године формирао је свој кабинет, који је био кратког века (месец дана).
Године 1903, председава заседању Народне скупштине, на којој је донета одлука о избору Петра I Карађорђевића за краља Србије.
Други пут је био на челу кабинета од 7. јула 1908. године до 11. фебруара 1909. године.
Преминуо је 23. децембра 1911. године.Политика, 27. децембар 1911, стр. 2, Приступљено 14. 8. 2018.
Види још Прва влада Петра Велимировића Друга влада Петра Велимировића
Референце
Категорија:Рођени 1848. Категорија:Умрли 1911. Категорија:Неготинци Категорија:Српски политичари Категорија:Председници Владе Краљевине Србије