Тисаалпар је насељено место у јужним равницама Мађарске. Налази се у тисакечкешком срезу Бач-кишкунске жупаније.Основни подаци и поштански број селаТисаалпар са геоподацима].
Географија мини|лево|200п|Реконструкција Арпадовог земљаног утврђења
Тисаалпар се налази у североисточном делу Бач-Кишкун жупаније између градова Чонград и Кишкунфелеђхаза на 46°49' СГШ и 19°59' ИГД. Заузима површину од 91,13 км².
Историја Место је постојало још у средњем веку. Током турских освајања село је неколико пута било напуштано па поново насељавано. Доњи Алпар (-{Alsóalpár}-) је подпадао под управу патријаршије Вац и од 1727. године је поново био насељен и од онда више није напуштан. Два села Алпар (-{Alpár}-) и Тисаујфалу (-{Tiszaújfalu}-) су 1975. године обједињена и од тада насеље носи име Тисаалпар.Кратка историја Тисаалпара
Познато као Црквено брдо, на чијем врху је католичка црква изграђеном у барокном стилу у 18. веку.
Дворачко брдо са остацима раног средњовековног земљаног замка. Бедеми на западној и источној страни су ископани релативно нетакнути, мерено од данашње површине, били су високи 1,5-2,5 метра. Нетакнути бедем је прекинут са два усека, који се налазе на југозападној страни, према претпоставкама, овде је било могуће доћи до самог замка, иако се то могло доказати само ископавањем. Пречник замка север-југ био је око 85 метара, налазио се на површини од 22 хектара. Могао је бити систем бедема и замка из бронзаног доба. Сам замак из доба Арпада може се датирати у 12. век, сам замак помиње и Анонимус (око 1200. године). Његов значај је вероватно опао након татарске инвазије. Верује се да је откривен дрвени решеткасти тип бедема, који је био сличан бедемима Ђер-Баче и Ђенђешпате. Сам бедем се налази на ниском, али стрмом брду, одбрана се ослања искључиво на то, унутра нема зграда. Према неким претпоставкама, сам замак је можда био замак племићке породице Каланок од краја 10. века. Што се тиче замка, археолошки налази помажу у погледу тога колико дуго је могао стајати и бити у употреби. Према њима, најранији налаз је из 12. века, док је најновији из 15. века. Могуће је да је изгубио свој значај због татарске инвазије.Bóna I.–Nováki Gy.: Alpár bronzkori és Árpád-kori vára. = Cumania 7. Archeologia. Bács-Kiskun Megyei Múzeumok Közleményei, Kecskemét, 1982.
У овом месту се налази реконструкција села и земљаног утврђења (-{földvár}-) из Арпадовог времена.
Демографија
На попису из 2011. године, 91% становништва се изјаснило као Мађари, 5,8% као Роми, 0,9% као Немци и 0,2% као Румуни (8,9% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 67,7%, реформисти 3,9%, лутерани 0,3%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 7,8% (18,7% се није изјаснило).
У 2022. години, 91,5% становништва се изјаснило као Мађари, 1,7% као Роми, 0,6% као Немци, 0,6% као Румуни, 0,1% као Украјинци, 1,4% као друге националности које нису домаће (8,4% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 45,2% су били римокатолици, 3,9% калвинисти, 0,5% гркокатолици, 0,3% евангелисти, 0,1% православци, 2,1% остали хришћани, 1,3% остали католици, 10,5% неконфесионални (36% није одговорило).
Знаменитости Реконструкција села-утврђења из времена досељавања Мађара на просторе Панонске низије Црква: Католичка црква из 18. века грађена у Барокном стилу Тврђава: Остаци средњовековног земљаног утврђења
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Тисаалпар на fallingrain.com Тисаалпар на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља Тисаалпар у туристичкој разгледници Фотографије места
Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун Категорија:Википројект географија/Насеља у Мађарској