Сентешки јараш () је јараш у мађарској жупанији Чонград. Захвата површину од 813,84 -{km²}-, има укупно 8 насеља и 43.516 становника. Седиште јараша је град Сентеш (-{Szentes}-).A 218/2012. (VIII. 13.) számú kormányrendelet a járási (fővárosi kerületi) hivatalokról (Magyar Közlöny 2012. évi 107. szám, 2012.augusztus 13.) A KSH 2012. évi helységnévkönyve
Историја Средином 19. века, Сентеш је био управно и културно средиште данашње жупаније Чонград. Племићи и виши слојеви тадашњег мађарског друштва су радо долазили у Сегварски дворац и тамо проводили заједничко време.Кратка историја округа Сентеш
Најстарији сачувана насеља овог јараша су: Арпадхалом (-{Árpádhalom}-), Черебекењ (-{Cserebökény}-) и Еперјеш (-{Eperjes}-). Овај део јараша је био насељен још у доба насељавања мађара на ове просторе, у време Арпадоваца. За ово време су везанио најстарији трагови насељавања, а остаци хришћанске цркве се налазе у месту Белше-Ечер (-{Belső-Ecser}-).
У врхунцу моћи племићке породице Карољи (-{Károlyi család}-) у овим крајевима они су имали поседе, то јест њима су припадала два данашња насељена места Нађмагоч и Дерекеђхаз. Један део поседа је у другој половини 19. века од њих откупио чепељски барон Вајс Манфред (-{Weiss Manfréd}-). У једном периоду владавине породице Карољи направљен је и преседан, па су они 1836. године увели новину да сељак може да откупи земљу под одређеним условима од племића. Овај акт се звао „ереквалтшаг“ (-{örökváltság}-), или у преводи трајна промена власништва.
Привреда Између два светска рата на путу од Нађмагоча и Дерекеђхаза су посађени јорговани. Током година њихово јако корење је постала добра сировина за израду намештаја, што је и искоришћено и то се извозило у иностранство.
Површински најпространије насељено место Фабијаншебешћен (-{Fábiánsebestyén}-) поседује и најквалитетнију земљу за пољопривредну обраду, и она се користи за производњу разног биља које се даље продаје. Родно земљиште је омогућило и баштованство у пластеницима, тако да се убира неколико жетви годишње. Ова грана баштованства је заживела током педесетих година 20. века.
Сегвар и околина се данас највише баве баштованством и производом поврћа. Дуго је у Сегвару постојала и фабрика кудеље, тако да је читав крај био препознатљив по киселкастом мирису кудеље. У самој фабрици су користили магарце за гажење и помоћ при сировој обради, због саме природе биљке која је опијала људе.
Насељена места (Градско насеље је задебљано)Насељена места у сентешком срезуНасељена места са са основним техничким подацима
Арпадхалом (-{Árpádhalom}-), Дерекеђхаз (-{Derekegyház}-), Еперјеш (-{Eperjes}-), Нађмагоч (-{Nagymágocs}-), Нађтеке (-{Nagytőke}-), Сегвар (-{Szegvár}-), Сентеш (-{Szentes}-) - седиште Фабијаншебешћен (-{Fábiánsebestyén}-),
Референце
Спољашње везе Упознавање са срезом Привреда у јарашу Страница Бач-Кишкуна Градски ехо, јарашки независни лист
Категорија:Јараши у жупанији Чонград