Ласиња је насељено место и седиште општине у Карловачкој жупанији, Република Хрватска.
Становништво На попису становништва 2011. године, општина Ласиња је имала 1.624 становника, од чега у самој Ласињи 573.
Општина Ласиња Број становника по пописима
Националност 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.бр. становника 1.938 2.821 3.227 3.666 3.928 4.032 3.735 4.973 4.255 4.562 4.237 3.905 3.559 3.718 3.259 напомене: Настала из старих општина Вргинмост и Карловац. У 1869. и 1880. садржи део података Града Карловца.
Број становника по пописима
Националност 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.бр. становника 579 550 597 624 633 625 599 885 729 732 688 623 852 690 594 напомене: У 1900. садржи податке за бивша насеља Ласиња Горња и Ласиња Доња.
Национални састав
Националност 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. Хрвати 543 (93,78%) 516 (93,81%) 548 (91,79%) 602 (96,47%) 612 (96,68%) Срби 18 (3,10%) 6 (1,09%) 13 (2,17%) 10 (1,60%) 19 (3,00%) Југословени 0 4 (0,72%) 24 (4,02%) 2 (0,32%) 0 остали и непознато 18 (3,10%) 24 (4,36%) 12 (2,01%) 10 (1,60%) 2 (0,31%) Укупно 579 550 597 624 633
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Ласиња је имало 550 становника, следећег националног састава:
Историја До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Вргинмост. Ласиња се од 1991. до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.
Ласињска култура
Ласињска култура је енеолитска култура која носи назив по локалитету Талијаново брдо у Ласињи. Распростирала се на подручју данашње Хрватске, Босне, Словеније и Аустрије и највећим делом у области око језера Балатон у данашњој Мађарској. Ласињска култура се развија истовремено са почетком костолачке културе. Крајем костолачке културе, у овој истој зони (приалпска зона северозападне Хрватске) развија се Рец-Гајари култура.
Будући да је откривено изузето мало металних предмета, култура је дефинисана на основу богатих керамичких налаза. Керамичке налазе ране фазе чине грубо посуђе, карактеристичног облика амфоре са дршкама постављеним изнад рамена посуде, са украсима од пластичних трака, отисцима прстију или жигом. Јавља се и фино посуђе, биконичног облика са језичастим апликацима (најчешће зделе на шупљој нози), прелазно посуђе које облицима одговара фином. Украси се раде убадањем или повлачењем тупим предметом. Орнамент је и рибља кост као и цик-цак линија.
По откривеним остацима материјалне културе, претпоставља се да су се носиоци Ласињске културе бавили претежно земљорадњом и сточарством.
Референце Праисторија југословенских земаља, Енеолит, Сарајево, 1979—1986. ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Референце
Литература
Спољашње везе
Ласиња, службена страница
Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Општина Ласиња Категорија:Кордун Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији Категорија:Општине у Хрватској