11. новембар (11.11.) је 315. дан године по грегоријанском календару (316. у преступној години). До краја године има још 50 дана.
Догађаји
308 — Римски цар Галерије прогласио свог старог саборца и земљака Лицинија за свог августа-савладара. 1500 — Француски краљ Луј XII и Фердинанд Арагонски потписали су тајни споразум у Гранади о подели Италије. 1889 — Вашингтон је постала 42. држава САД. 1918 — Склопљено примирје између победничке Антанте и немачке војске у Компијењској шуми (Француска), чиме је окончан Први светски рат. Маршал Јозеф Пилсудски прогласио је независну републику Пољску. 1941 — Са територије Совјетског Савеза у Другом светском рату почело је емитовање програма радио станице „Слободна Југославија“. 1942 — Немачке трупе су у Другом светском рату запоселе и неокупирани део Француске, под контролом квислиншке владе у Вишију. Истог дана немачке и италијанске трупе су окупирале и француско острво Корзика. 1944 — Почела је Батинска битка у којој су јединице совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије у Другом светском рату, после тешких борби 23. новембра поразиле немачке снаге. 1945 — Одржани су први послератни избори у Југославији на основу којих је конституисана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије. 1952 — Џон Мулин и Вејн Џонсон у Лос Анђелесу су први пут приказали свој изум - видео рекордер. 1958 — На Клиници „Кири” у Паризу, извршено прво успешно пресађивање коштане сржи. 1961 — Совјетски град Стаљинград је преименован у Волгоград. 1965 — Премијер Родезије Ијан Смит једнострано је прогласио независност од Уједињеног Краљевства, која је режим беле мањине прогласила илегалним и увела трговинске санкције. 1971 — Сенат САД је ратификовао уговор којим је Јапану враћено острво Окинава, одузето крајем Другог светског рата. 1975 — Проглашена је независност Анголе, после пет векова португалске колонијалне власти. Први председник Народне Републике Анголе постао је Агостињо Нето. 1992 — Енглеска англиканска црква је напустила вековну традицију и допустила женама да буду свештенице. 1996 — Председник Гватемале Алваро Арсу је саопштио да је с герилским покретом постигнут споразум о окочању 36-годишњег грађанског рата у тој централноамеричкој земљи. 2000 — У запаљеној жичари у једном тунелу испод глецера Кицштајнхорна у масиву Хохен Тауерн, у аустријски Алпама, живот је изгубило 159 особа. Ступио је на снагу Закон о Централној банци Црне Горе, чиме је заокружена монетарна власт у Црној Гори, инаугурисана пре годину дана, увођењем немачке марке у платни промет те републике. 2001 — Дан након пријема Кине у Светску трговинску организацију, члан те организације постао је и Тајван. 2002 — Председник компаније Мајкрософт, Бил Гејтс поклонио је 100 милиона долара за борбу против АИДС-а у Индији. 2003 — Бугарски председник Георги Прванов допутовао је у дводневну посету Србији и Црној Гори. Он је први бугарски шеф државе који је након 53 године, званично посетио Београд. Сједињене Америчке Државе увеле су економске и дипломатске санкције Сирији, због подршке „палестинском отпору израелској окупацији“. 2004 — Парламент Литваније ратификовао је нови Устав Европске уније. Литванија је прва чланица Уније која је усвојила европски устав.
Рођења 1154 — Санчо I од Португалије, други краљ Португалије (1185—1211 ) из Бургундске династије. (прем. 1211) 1821 — Фјодор Достојевски, руски књижевник. (прем. 1881) 1852 — Франц Конрад фон Хецендорф, аустроугарски генерал и начелник генералштаба. (прем. 1925) 1855 — Стеван Сремац, српски књижевник. (прем. 1906) 1861 — Ерих фон Фалкенхајн, немачки војсковођа и начелник генералштаба. (прем. 1922) 1869 — Виторио Емануеле III Савојски, италијански краљ од 1900. до 1946. год. (прем. 1947) 1885 — Џорџ Смит Патон, амерички генерал. (прем. 1945) 1905 — Јосип Колумбо, један од седам секретара СКОЈ-а. (прем. 1930) 1922 — Курт Вонегут, амерички писац. (прем. 2007) 1925 — Џонатан Винтерс, амерички комичар и глумац. (прем. 2013) 1935 — Биби Андерсон, шведска глумица. (прем. 2019) 1941 — Божидарка Фрајт, југословенска глумица. 1958 — Лус Касал, шпанска музичарка. 1960 — Стенли Тучи, амерички глумац, сценариста, редитељ и продуцент. 1962 — Деми Мур, америчка глумица и модел. 1964 — Калиста Флокхарт, америчка глумица. 1966 — Бенедикта Боколи, италијанска глумица. 1971 — Горан Ђоровић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1974 — Леонардо Дикаприо, амерички глумац и продуцент. 1977 — Манише, португалски фудбалер. 1980 — Ненад Ковачевић, српски фудбалер. 1981 — Јадранка Барјактаровић, црногорско-српска певачица. 1982 — Асафа Пауел, јамајкански атлетичар (спринтер). 1983 — Филип Лам, немачки фудбалер. 1985 — Нина Сеничар, српска глумица, телевизијска водитељка и модел. 1986 — Милена Вучић, српско-црногорска певачица. 1989 — Џо Регланд, америчко-либеријски кошаркаш. 1990 — Џорџинио Вајналдум, холандски фудбалер. 1990 — Том Думулан, холандски бициклиста. 1991 — Немања Радовић, црногорски кошаркаш.
Смрти 1211 — Санчо I од Португалије, краљ Португалије. (рођ. 1154). 1331 — Стефан Урош III Дечански, српски краљ. 1405 — Милица Хребељановић, жена кнеза Лазара Хребељановића. (рођ. 1335). 1855 — Серен Киркегор, дански филозоф. 1866 — Пол Бер, француски зоолог, физиолог и политичар. (рођ. 1833) 1878 — Стјепан Митров Љубиша, црногорски писац и политичар. (рођ. 1824). 1993 — Драгомир Бојанић Гидра, српски глумац. 2004 — Јасер Арафат, палестински политичар и државник. (рођ. 1929).
Празници и дани сећања Србија: Дан примирја у Првом светском ратуЗакон о државним и другим празницима у Републици Србији (закон на интернету ) Српска православна црква данас прославља Свети Преподобни Аврамије Затворник - Аврамијевдан Преподобна мученица Анастасија Римљанка Кина Дан самаца
Референце