Краљ Иби () је позоришни комад француског књижевника Алфреда Жарија (1873–1907). Ова пародична драма први пут је изведена 10. децембра 1896. Била је идејни претеча покрета надреализма и дадаизма. Жари се касније све више идентификовао са својим ликом. Пред крај живота се потписивао Иби. мини|десно|Жаријев цртеж оца Ибија
Лик оца Ибија (-{Père Ubu}-) настао је 1885. као шала ученика гимназије у Рену који су хтели да исмеју свог професора физике Феликса Ебера (-{Felix Hébert}-). Он је за њих оличавао сву гротескност света. Жаријев друг, Шарл Моран написао је кратку луткарску фарсу „Пољаци“ (-{Les Polonais}-). Овај, данас изгубљени текст, послужио је као основа за позоришни комад „Краљ Иби“. Премијера комада „Краљ Иби“ 1896. у Паризу била је успешна, али и обележена скандалом. После првог узвика „срање!“ (-{Merdre!}-), представа је прекинута на петнаестак минута због нереда у публици. Представа је наредни пут изведена у луткарској форми. Жари је затим направио још два наставка: „Иби рогоња“ (-{Ubu Cocu}-) и „оковани Иби“ (-{Ubu enchaîné}-). Њихово сценско извођење аутор није доживео.
Радња
Франсоа Иби (отац Иби, краљ Иби) је у драми официр краља Венцесласа, одликован орденом Црвеног змаја Пољске, бивши краљ Арагона и гроф Сандомјежа. Касније ће постати краљ Пољске и доктор 'патафизике.
Примитивни, кукавички, похлепни и славољубиви отац Иби, на наговор своје жене, мајке Иби, убија честитог краља Венцесласа и његову породицу. Тиме Иби постаје краљ Пољске. У почетку је популаран као владар и обасипа поданике златницима. Међутим, навукао је бес народа када је одлучио да побије све племиће и државне службенике и уведе неразумне порезе. Руски цар Алексеј креће у војну акцију против крвавог деспота Ибија. После пораза, Иби са женом бежи у Француску.
У овој гротескној представи Жари користи шокантно вулгаран језик исмевајући друштвене норме и племство. Са друге стране исмева и конвенционални театар, пародирајући мотиве из Шекспирових комада (Магбет, Хамлет, Ричард III).
Југословенски филм и представа
„Краљ Иби“ је представа Атељеа 212 из Београда из 1964. године по тексту Алфреда Жарија, у режији Љубомира Муција Драшкића, у којој је главну улогу играо Зоран Радмиловић. Представа је била на репертоару овог позоришта скоро 20 година, до смрти чувеног глумца, а 1973. године снимљена је и за телевизију.
Испред главног улаза у позориште „Атеље 212“ данас се налази споменик Зорану Радмиловићу у костиму Краља Ибија, главног лика из ове представе.
Улоге
|Зоран Радмиловић || Тата Иби |- |Маја Чучковић || Мама Иби |- |Милутин Бутковић || Бордур |- |Татјана Бељакова || Краљица Розамунда |- |Никола Милић || Краљ Венцеслав / Цар Алексеј |- |Петар Краљ || Жирон |- |Боро Стјепановић || Пил |- |Ташко Начић || Котис |- |Зоран Ратковић || Бугелас |- |Божидар Павићевић Лонга || |- |Дејан Чавић || |- |Александар Груден ||
Спољашње везе
Ubu-Roi
Категорија:Драма Категорија:Француска књижевност Категорија:Позоришне представе Категорија:Југословенски филмови Категорија:Српски филмови Категорија:Филмови 1973. Категорија:Телевизијски филмови Категорија:Српски телевизијски филмови Категорија:Српске телевизијске комедије Категорија:Филмске комедије Категорија:Представе позоришта „Атеље 212”