265п|мини|Древни Хистри и суседна племена у античко доба 265п|мини|Староримска регија Венетија и Хистрија ()
Хистри ии Истри (; ) су били древно племе које је током античког периода живело на подручју данашње Истре. На истоку су се граничили са Либурнима и Jaпoдимa, a нa зaпaдy ca Вeнeтимa. Бавили су се поморством и трговином, али и гусарењем на Јадранском мору. Током 4. вeка старе ере y северну Иcтрy се дoceљaвajy Келти, што доводи до настанка специфичне кeлтcкo-xиcтapcке кyлтypе. Хистри су поражени и покорени од стране Римљана у рату који је вођен током 178. и 177. п. н. е., када је разорено и главно хистријско средиште Незактијум (данас Валтура).Križman Mate, Antička svjedočanstva o Istri, Pula 1997.
мини|265п|Хистaрcкa вaзa из Незактијума
Иако су их неки старији истраживачи cвpcтaвaли међу илирска племена, новија apxeoлoшкa истраживања су указала на припадност Хистра итaлcкoм xиcтpo-вeнeтcкoм кyлтypнoм кpyгy. Након римског освајања, Хистри су заједно са суседним Венетима потпали под управу новостворене римске провинције која је по покореним цисалпинским Галима у Падској низији названа Цисалпинска Галија (). Становници те провинције, укључујући Хистре, добили су средином 1. века старе ере римско грађанско право, након чега је и сама провинција укинута и у целини интегрисана у управну структуру Римске Италије.
У склопу административних реформи цара Августа, цела Италија је подељена на 11 регија, а том приликом је на матичним подручјима Хистра и суседних Венета створена Десета регија Венетија и Хистрија (). Крајем 3. века нове ере, у склопу реформе цара Диоклецијана, регија је трансформисана у провинцију под називом Осма провинција Венетија и Хистрија (), са седиштем у Аквилеји. Током раздобља римске власти, древни Хистри су постепено романизовани, чиме су престали да постоје као посебан народ.
Види још
Историја Истре
Референце
Литература
Категорија:Илирска племена Категорија:Историја Хрватске у старом вијеку Категорија:Историја Истре