десно|мини|150px|Споменик учесницима борбе у Љигу, септембра 1941, рад вајара Ота Логоа. десно|мини|150px|Споменик „Бомбаш“ у Градском парку у Земуну, рад вајара Вање Радауша. Бомбаши у Народноослободилачком рату су били борци добровољци, углавном чланови Комунистичке партије Југославије и СКОЈ-а, организовани у свим деловима оружаних снага Народноослободилачког покрета и обучени за извршавање борбених задатака ручним бомбама. У условима бројчане и техничке надмоћи непријатеља, они су својим учинком замењивали ватру минобацача и артиљерије, нарочити у првој години рата.
У саставу ударних група на окупираној територији нападали су непријатељску живу силу и технику. У Нишу су 2. августа 1941. године напали немачке официре у хотелу „Парк“, у Загребу 4. августа 1941. су ранили 28 усташа, у Сплит 9. новембра 1941 24 италијанска војника и официра. Сличне акције су извели и у другим градовима и местима.
У јединицама су деловали стално у свим борбама, нарочито у нападу на насељена места, на непријатељске отпорне тачке, тенкове и у пробојима обруча. Непријатељским положајима прилазили су прикривено, са ватреном заштитом или без ње, нападали из кратког одстојања или непосредно, бацали бомбе и уништавали или неутралисали непријатеља. Бомбе су убацивали кроз пушкарнице, прозоре, врата, отворе на крову, низ степеништа зграда. Познато је њихово дејство у нападу и борбама за Беране, Љиг и Крупањ, 1941. године; Ливно, 1942. године; Бијељину, Тузлу, Гарешницу и Бањалуку.
У нападима ноћу у групама од 5 до 10 бораца, кретали су испред јединица и изненада ударали на најјаче делове непријатељске одбране те омогућавали успех целе акције. Деловали су у пробоју из окружења, као у бици на Козари 1942. године и бици на Сутјесци 1943. године, нарочито на Љубином гробу и Барама. При походу у Штајерску група официра бомбаша 14. дивизије НОВЈ пробила је 1944. обруч Немаца у рејону Свети Дух. При форсирању Неретве, за време Четврте непријатељске офанзиве, 7/8. марта 1943. године, бомбашка је група прешла реку, ликвидирала непријатеља и створила почетни мостобран.
Смелим и изненадним дејством заузимали су артиљерију (Козара у јуну 1942, Тузла у октобру 1943. и јануару 1944). Деловали су у свим заседама, нарочито против моторизованих колона и у препадима. Често су извршавали задатке артиљеријске припреме, пратеће артиљерије и оруђа за непосредно гађање.
Масовна појава бомбаша резултат је народноослободилачког и револуционарног карактера НОР-а и његових оружаних снага. Зато се обуци бомбаша поклањала посебна пажња. Врховни командант НОВ И ПОЈ Јосип Броз Тито је у октобру 1941. године у Плану наставе, „Упутства како се држи — брани ослобођени териториј“ и „Упутства како се осваја и ослобађа насељено место“ обрадио питање обуке и употребе бомбашког одељења.
У свим радионицама НОП-а током целог НОР-а производиле су се ручне бомбе. Својом ванредном храброшћу, и свешћу, бомбаши су стекли велики углед у јединицама и народу. Многи су међу њима проглашени народним херојима Југославије.
Види још Марија Бурсаћ Бошко Буха Стојан Грујичић Јаруга Саво Јовановић Сирогојно Војин Палексић Богољуб Чукић Томица Шпановић Бомбаши (филм)
Литература
Текст потпуковника Радета Губерине у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.
* Категорија:Народноослободилачка борба