Милош Шестић (Милосавци, код Лакташа, 8. август 1956) бивши је југословенски и српски фудбалер који је играо на позицији нападача. Упамћен је по својој брзини и дриблинзима. Шестић је наступао за Црвену звезду, Олимпијакос и Војводину. Са Црвеном звездом је освојио четири првенства и један куп Југослвије, док је са Војводином био првак државе 1989. године.
Фудбалска каријера Фудбалску каријеру Шестић је започео 1972. године у Јединству из Старе Пазове, где се задржао две године. Пажњу на себе привукао је као омладинац на првенству југословенских република и покрајина играјући за селекцију Војводине. Вујадин Бошков је одмах након тог турнира био на корак од довођења Шестића у новосадску Војводину, али је тренер Црвене звезде Миљан Миљанић успео да Војводини преотме Шестића.
Црвена звезда За први тим Црвене звезде дебитовао је 24. априла 1974. године, заменивши Јована Аћимовића против Олимпије, у Љубљани. Миљанић је на крају те сезоне постао тренер Реал Мадрида, а Шестићев стил игре се није уклапао у тактику Миљанићевих наследника Милована Ћирића и Гојка Зеца, па није био у првом плану. После сезоне 1977/78, Шестић је био близу одласка из Црвене звезде, али се код новог тренера Бранка Станковића изборио за статус стандардног првотимца. Један од најпознатијих голова Шестић је те сезоне дао у вечитом дербију на Дан републике, када је голман Партизана Петар Борота спустио лопту на земљу, мислећи да је судија досудио прекршај над њим, а Шестић је искористио прилику и лопту шутнуо у гол. Те сезоне у Купу Уефа Шестић је постигао голове против Вест Бромбич албиона у четвртфиналу и Херте у полуфиналу. Био је стрелац првог гола у финалу Купа УЕФА 1979. против Борусије из Менхенгладбаха.
У дресу Црвене звезде одиграо је 441 утакмицу и постигао 108 голова, освојивши четири титуле првака земље (1977, 1980, 1981, 1984) и један трофеј купа Југославије (1982).Милош Шестић, www.reprezentacija.rs Последњу утакмицу за Црвену звезду је одиграо против Сарајева 9. децембра 1984. године.
Олимпијакос У децембру 1984. године, пирејски Олимпијакос поднео је званичан предлог за куповину Шестића, који је прихватила управа Црвене звезде и сам Шестић. Шестић је у Олимпијакосу остао око две године. Није успео да освоји титулу са грчким тимом, али је уписао 50 утакмица и постигао 11 голова.
Војводина У фудбалски клуб Војводина дошао је 1987. године и са Војводином је успео за три сезоне, од статуса друголигаша освојити шампионску титулу 1989. године. За Војводину је одиграо 114 утакмица и постигао 32 гола.
Играо је и за ФК Вождовац 1992. године.
Референце
Спољашње везе
Да сам сачекао Кокалиса, где би ми био крај... („Политика”, 1. мај 2020)
Категорија:Рођени 1956. Категорија:Лакташани Категорија:Српски спортисти из Босне и Херцеговине Категорија:Спортисти из Пазове Категорија:Југословенски фудбалери Категорија:Југословенски фудбалски репрезентативци Категорија:Фудбалери Црвене звезде Категорија:Фудбалери Олимпијакоса Категорија:Фудбалери Војводине Категорија:Фудбалери Земуна Категорија:Фудбалери ОФК Београда Категорија:Фудбалери Вождовца Категорија:Фудбалери Републике Српске Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1980. Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1980. Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1982. Категорија:Фудбалери на Европском првенству 1984. Категорија:Нападачи у фудбалу