Сер Карл Рејмунд Попер () био је британски филозоф аустријско-јеврејског порекла."Karl Popper (1902–94) advocated by Andrew Marr". BBC In Our Time – Greatest Philosopher. Приступљено January 2015.Adams, I.; Dyson, R. W. (2007). . Routledge. p. 196. "He became a British citizen in 1945". Рођен је 1902. године у Бечу, а преминуо је 1994. у Лондону. Дао је велике доприносе филозофији науке (критика индуктивизма, опсервационизма и позитивизма; хипотетичко-дедуктивни метод; фалсификационизам; еволуциона епистемологија; Поперов експеримент) и филозофији политике (концепт и критика историцизма; отворено друштво; друштвени инжењеринг), а бавио се и филозофијом духа и социјалном филозофијом. Сматра се оснивачем савремене филозофије науке и савремене либералне демократије.
Хипотетичко-дедуктивни метод Бавећи се објашњавањем природе научног знања, Попер у свом главном делу Логика научног открића критикује теорије логичких позитивиста, пре свега индуктивизам и опсервационизам.
Вративши се на Хјумово објашњење проблема индукције, Попер подсећа да индукцијом не можемо доћи до поузданог знања и да управо уопштавање, којим се служимо приликом индуктивног закључивања не гарантује да ће случајеви одређене класе које нисмо искуствено проверили, (а чињеница је да никада не можемо све случајеве искуствено проверити) одговарати ономе што смо закључили о случајевима које смо проверили. Другим речима, то што из вишегодишњег искуства знамо да после ноћи долази дан, не гарантује нам да са сигурношћу можемо тврдити да ће сутра сванути дан.
У вези са претходно реченим, произилази и критика опсервационистичког става по коме све исказе научног језика можемо свести на исказе опажања. Попер сматра да не постоје чиста посматрања, већ да је свако посматрање проткано одређеним теоријама. Самим тим, хипотезе које није могуће одмах проверити у пракси, нужне су у процесу сазнања и служе као идеје водиље. То значи да се и у научном сазнању, пре опажања мора поћи од неке претпоставке, која ће управо служити да нам укаже на нешто што ћемо у даљем процесу истраживања опажати.
Попер такође критикује пробабилизам као становиште по коме произилази да у процесу сазнања треба трагати не за извесним, тј потпуно провереним исказима или хипотезама, јер до њих не можемо доћи, него за све вероватнијим теоријама. Супротно овом становишту, Попер уводи теорију вероватноће по којој истиче да информативни садржај једног става није сразмеран логичкој вероватноћи тог става. То значи да ако имамо у потпуности вероватан став типа Сутра ће бити или неће бити земљотрес, такав став неће бити користан у процесу научног истраживања, с обзиром на то да помоћу њега нећемо добити никакво корисно сазнање о свету око нас. Уколико је смисао научног истраживања да дође до нових сазнања о свету и човеку, Попер истиче да ће онда за научно истраживање бити корисније што више невероватне односно смеле теорије и да их не треба тек тако одбацити као неосноване. Из искуства великих научника можемо видети да то заиста јесте случај, као и да је то пут ка новим научним открићима.
Хипотетичко-дедуктивни метод, који Попер уводи као алтернативу теоријама логичких позитивиста, показује да природа људског сазнања није кумулативна и да се не може говорити ни о каквом равномерном расту знања, где ће нове теорије да се надовезују на старе и само да их проширују. Примери из научне праксе нам показују супротно, да управо нове теорије логички противрече претходним и да их на тај начин у потпуности или делимично побијају. Из тог разлога можемо закључити да је читаво људско знање хипотетичког карактера. Оног момента када пронађемо потврду у пракси да неко правило не одговара одређеној појави, онда долази до тога да правило које је дедуктивним начином закључивања било постављено, сада мора бити одбачено. У томе се огледа суштина хипотетичко- дедуктивног метода у научном истраживању. У том контексту, Попер наглашава да је управо могућност оповргавања, тј не трагање за извесним, него за лажним (оповргљивим) хипотезама, критеријум њихове научности. Покушај оповргавања научне хипотезе заправо представља прави пут до нових научних открића. Дужност научника је да трага за смелим хипотезама и на тај начин проширује људско сазнање, а смисао науке није у томе да нам да потпуно извесне одговоре о свету који нас окружује и да стави тачку на своја учења, него да непрестано поставља испред себе нова питања и трага за њиховим одговорима.
Главна дела мини|десно|220п|Гроб Карла Попера у Бечу Логика научног метода (1934) Отворено друштво и његови непријатељи (1945) Беда историцизма (1957) Претпоставке и побијања - раст научног сазнања (1963) Објективно знање - еволуционистички приступ (1972) Потрага без краја (1976) Сопство и његов мозак - аргумент за интеракционизам (1977), са физиологом Џ. Еклсом Отворени Универзум - аргумент за индетерминизам (1982)
Референце
Литература
Miller, David. Critical Rationalism: A Restatement and Defence. 1994. David Miller (eds). . Watkins, John W. N.. Science and Scepticism. Preface & Princeton 1984 (Princeton University Press). . Ashgate. Volume I: Life and Times, and Values in a World of Facts. Description & Contents. Volume II: Metaphysics and Epistemology Description & Contents. Volume III: Science. Description & Contents. . Aldershot, UK: Ashgate 2000. The only book-length examination of Popper's relevance to education. . A look at Popper and his influence by one of his students.
. 2., (rev.) ed., Lawrence & Wishart. . The fundamental critique from the Marxist standpoint. 2001. A review of the origin of the conflict between Popper and Ludwig Wittgenstein, focused on events leading up to their volatile first encounter at 1946 Cambridge meeting. . A polemical, iconoclastic book by a former colleague of Popper's. Vigorously critical of Popper's rationalist view of science.
Hickey, J. Thomas. History of the Twentieth-Century Philosophy of Science Book V, Karl Popper And Falsificationist Criticism. www.philsci.com . 1995 . Explains how Imre Lakatos developed Popper's philosophy into a historicist and critical theory of scientific method. . An accurate scholarly overview of Popper's philosophy, ideal for students. . Central to contemporary philosophy of science is the debate between the followers of Kuhn and Popper on the nature of scientific enquiry. This is the book in which Kuhn's views received their classical statement.
. A collection of essays on Popper's thought and legacy by a wide range of his followers. With forewords by Isaac Asimov and Helmut Schmidt. Includes an interview with Sir Ernst Gombrich.
. An elegant introductory text. Very readable, albeit rather uncritical of its subject, by a former Member of Parliament. . Weidenfeld and Nicolson, 1997. Magee's philosophical autobiography, with a chapter on his relations with Popper. More critical of Popper than in the previous reference. . An exposition and development of Popper's philosophy of science and social philosophy, available free online. . Written by the only living student of both Wittgenstein and Popper, an eyewitness to the famous "poker" incident described above (Edmunds & Eidinow). Attempts to synthesize and reconcile the differences between these two philosophers. . Tübingen (Mohr Siebeck). . More than a thousand headwords about critical rationalism, the most important arguments of K.R. Popper and H. Albert, quotations of the original wording. Edition for students in Notturno, Mark Amadeus. "Objectivity, Rationality, and the Third Realm: Justification and the Grounds of Psychologism". Boston: Martinus Nijhoff, 1985. . A very comprehensive book on Popper's philosophy by an accomplished Popperian.
O'Hear, Anthony. . A critical account of Popper's thought, viewed from the perspective of contemporary analytic philosophy. Parusniková, Zuzana & Robert S. Cohen . and contents. Springer . A strong collection of essays by Popper, Campbell, Munz, Flew, et al., on Popper's epistemology and critical rationalism. Includes a particularly vigorous answer to Rorty's criticisms. . Rodopi, Amsterdam/Atlanta, 152 pp . A research monograph on Popper's philosophy of science and epistemology. It critiques and develops critical rationalism in light of more recent advances in mainstream philosophy. . Description and contents. Chicago, IL: Open Court Press, One of the better contributions to the Library of Living Philosophers series. Contains Popper's intellectual autobiography (v. Ialso as a 1976 book), a comprehensive range of critical essays, and Popper's responses to them. (vol.I). (Vol II)
. Study of Popper's political thought by a former assistant of Popper's. Makes use of archive sources and studies the development of Popper's political thought and its inter-connections with his epistemology.
. A very comprehensive, balanced study, which focuses largely on the social and political side of Popper's thought. Stove, D.C., Popper and After: Four Modern Irrationalists. Oxford: Pergamon. 1982. A vigorous attack, especially on Popper's restricting himself to deductive logic.
Thornton, Stephen. "Karl Popper," Stanford Encyclopedia of Philosophy, 2006. . Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates. 1982. See Hayek's essay, "The Sensory Order after 25 Years", and "Discussion". . Akademie der Wissenschaften Mainz. –.
Спољашње везе
-{Karl Popper on Stanford Encyclopedia of Philosophy}- -{Popper, K. R. "Natural Selection and the Emergence of Mind", 1977.}-
-{Influence on Friesian Philosophy}- -{Sir Karl R. Popper in Prague, May 1994 [Archived by Wayback Machine]}-
-{ by Martin Gardner}- -{"A Sceptical Look at 'A Skeptical Look at Karl Popper'" by J C Lester.}-
-{ by John N. Gray}- -{Karl Popper on Information Philosopher}- -{ Site offers free downloads by chapter available for public use.}- -{Karl Popper at Liberal-international.org}- -{A science and technology hypotheses database following Karl Popper's refutability principle}- -{Popper, BBC Radio 4 discussion with John Worrall, Anthony O'Hear & Nancy Cartwright (In Our Time, Feb. 8, 2007)}-
Категорија:Рођени 1902. Категорија:Умрли 1994. Категорија:Бечлије Категорија:Аустријски филозофи Категорија:Енглески филозофи Категорија:Јеврејски филозофи Категорија:Агностици Категорија:Аустријски Јевреји Категорија:Рационалисти Категорија:Онтолози