Дрејков пролаз

Дрејков пролаз (, : Хоческо море) је водена површина између најјужнијег врха Јужне Америке (рт Хорн) и Јужних Шетландских острва Антарктика. Повезује најјужнији део Атлантског океана са југоисточним делом Пацифика.

Пролаз је добио име по енглеском пирату Френсису Дрејку (-{Francis Drake}-) из 16. века, који је први прошао туда. Пола века раније, 1525, у близини је прошао шпански морепловац Франсиско де Хочес (-{Francisco de Hoces}-) па неки историчари сматрају да пролаз треба да носи име по њему. Пролаз је ширине око 800 -{km}-. У њему се могу уочити китови, делфини, фоке и многобројне птице, укључујући албатросе и пингвине. Сматра се да је пролаз отворен пре 41 милион година, померањем Антарктика на југ. Последица тога је била успостављање поларне морске струје око Антарктика и даље хлађење континента.

Дрејком пролаз се сматра једним од најопаснијих путовања за бродове. Струје на својој географској ширини не наилазе на отпор било које копнене масе, а таласи су високи до , отуда његова репутација као „најмоћније конвергенције мора“.

Историја

Пловећи јужно од улаза у Магеланов мореуз, шпански морепловац Франциско де Хосес открио је овај пролаз 1525. године, чиме је постао први Европљанин који је прошао кроз њега., Madrid: Ediciones Cultura Hispánica. Из тог разлога, појављује се као Мар де Хоцес у већини шпанских и шпанско америчких мапа и извора.

Пролаз је добио своје енглеско име од сер Франциса Дрејка током његове пљачкашке експедиције. Након што је прошао кроз Магеланов мореуз са Мариголдом, Елизабетом и његовим водећим бродом Златна кошута, Дрејк је ушао у Тихи океан и био је одуван далеко на југ у олуји. Мариголд је изгубљен, а Елизабета је напустила флоту. Само је Дрејкова Златна кошута ушла у пролаз. Овај инцидент је показао Енглезима да јужно од Јужне Америке има отворених вода.

Први транзит на људски погон (веслањем) преко пролаза остварен је 25. децембра 2019. године. Њихово достигнуће постало је тема документарног филма из 2020. године, под називом Немогући ред.

Географија

Дрејков пролаз је отворен када се Антарктик одвојио од Јужне Америке због тектонике плоча. Много је дебата о томе када се то догодило. Отварање је имало велики утицај на глобалне океане због дубоких струја попут Антарктичке циркумполарне струје (ACC). Ово отварање је могло бити примарни узрок промена у глобалној циркулацији и клими, као и брзог ширења антарктичких ледених покривача, јер је Антарктик био окружен океанским струјама, те је био одсечен од примања топлоте из топлијих региона. Прецизно датирање најранијег отварања Дрејковог пролаза је компликовано постојањем фрагмената плоча, који су реконструисани да би показали старост најранијег отвора.

Пролаз широк између рта Хорн и острва Ливингстон је најкраћи прелаз са Антарктика на другу копнену масу. Граница између Атлантског и Тихог океана понекад се сматра линијом повученом од рта Хорн до Снежног острва ( северно од копна Антарктика), иако је Међународна хидрографска организација дефинише као меридијан који пролази кроз rt Хорн — 67° 16′ W.. Special Publication No. 28. , Обе линије леже унутар Дрејковог пролаза.

Значај у физичкој океанографији thumb|left|250px|link=|Дрејков пролаз (средина слике) у односу на глобалну термохалинску циркулацију (анимација)

Интеракције океана и климе

„Главне карактеристике температурних и салинитетних поља модерног океана, укључујући укупну термичку асиметрију између хемисфера, релативну сланост дубоке воде формиране на северној хемисфери, и постојање трансекваторијалне транспортне циркулације, развијају се након отварања Дрејковог пролаза“.

thumb|343x343px|Графикон приказује годишњи просек (2020) јачине површинске струје,GODAS dataset заједно са струјним линијама. Пратећи линије тока, лако је видети да струја није затворена сама по себи, већ је у интеракцији са другим океанским басенима (које повезује). Дрејков пролаз игра главну улогу у овом механизму. Важност отвореног Дрејковог пролаза протеже се много више од географских ширина Јужног океана. Бурне четрдесете и Бесне педесете дувају око Антарктика и покрећу Антарктичку циркумполарну струју. Као резултат Екмановог транспорта, вода се транспортује ка северу од Антарктичке циркумполарне струје (са леве стране док је окренута ка правцу тока). Користећи лагранжијев приступ, водене парцеле које пролазе кроз Дрејков пролаз могу се пратити на њиховом путовању у океанима. Око 23 Sv воде се транспортује из Дрејковог пролаза ка екватору, углавном у Атлантском и Тихом океану. Може се рећи да ова вредност није далеко од транспорта Голфске струје у Флоридском мореузу (33 Sv), али је за ред величине нижа од транспорта Антарктичке циркумполарне струје (100–150 Sv). Вода која се транспортује из Јужног океана до северне хемисфере доприноси глобалној равнотежи масе и омогућава меридијалну циркулацију преко океана.

Неколико студија повезало је тренутни облик Дрејковог пролаза са ефикасном атлантском меридијанском циркулацијом (AMOC). Направљени су модели са различитим ширинама и дубинама Дрејковог пролаза и анализиране су последичне промене у глобалној океанској циркулацији и дистрибуцији температуре. Утврђено је да се „транспортна трака“ глобалне термохалинске циркулације појављује само у присуству отвореног Дрејковог пролаза, подложног ветру. Конкретно, са затвореним Дрејковим пролазом, нема Северноатлантске дубоке водене ћелије, нити Антарктичке циркумполарне струје (очигледно, пошто Антарктик није у потпуности окружен водом). Са плићим Дрејковим пролазом, јавља се слаба Антарктичка циркумполарна струја, али још увек нема Северноатлантске ћелије дубоке воде.

Такође је показано да се данашња дистрибуција раствореног неорганског угљеника може добити само са отвореним Дрејковим пролазом.

Турбуленција и мешање

Дијапикнално мешање је процес којим се мешају различити слојеви стратификоване течности. То директно утиче на вертикалне градијенте, тако да је од великог значаја у свим врстама транспорта и циркулације вођеним градијентом (као што је термохалинска циркулација). На поједностављен начин, мешање покреће глобалну термохалинску циркулацију: без унутрашњег мешања, хладнија вода никада не би била изнад топлије воде, и не би било циркулације вођене густином (узгоном). Међутим, сматра се да је мешање у унутрашњости већег дела океана десет пута слабије него што је потребно за подршку глобалној циркулацији. Претпоставља се да се екстра-мешање може приписати ломљењу унутрашњих таласа (Лиови таласи). Када слојевита течност достигне унутрашњу препреку, ствара се талас који се на крају може сломити, мешајући слојеве течности. Процењено је да је диапикнална дифузивност у Дрејковом пролазу ~20 пута већа од вредности непосредно западно у пацифичком сектору Антарктичке циркумполарне струје. Велики део енергије која се распршује кроз унутрашње разбијање таласа (око 20% енергије ветра унешене у океан) се распршује у Јужном океану.

Референце

Литература

Beagle Channel Arbitration between the Republic of Argentina and the Republic of Chile, Report and Decision of the Court of Arbitration in Words Over War of Carnegie Commission on Preventing Deadly Conflict. , Universidad del CEMA, Argentina, Documento de Trabajo No. 244, September 2003, Spanish Karin Oellers-Frahm: Der Schiedsspruch in der Beagle-Kanal-Streitigkeit, Berichte und Urkunden: Max-Planck-Institut für ausländisches öffentliches Recht und Völkerrecht, German Ministerio de Relaciones Exteriores de Chile: Relaciones Chileno-Argentinas, La controversia del Beagle. Genf 1979, English and Spanish . Verlag Peter Lang, Frankfurt a.M. , German . Institut für Iberoamerika-Kunde, Hamburg 1980, German Andrés Cisneros y Carlos Escudé, "Historia general de las Relaciones Exteriores de la República Argentina", Las relaciones con Chile, Cema, Argentina, Buenos Aires. Spanish . Weltforum Verlag, München/Köln/London , German Isaac F. Rojas und Arturo Medrano: Argentina en el Atlántico Chile en el Pacífico. Editorial Nemont, Buenos Aires, Argentina, 1979, Spanish Isaac F. Rojas, La Argentina en el Beagle y Atlántico sur 1. Parte. Editorial Diagraf, Buenos Aires, Argentina, Spanish Carlos Escudé und Andrés Cisneros: Historia general de las relaciones exteriores de la República Argentina (here), Spanish . Editorial Aconcagua, Santiago de Chile, 1984, Spanish Alberto Marín Madrid: El arbitraje del Beagle y la actitud Argentina. 1984, Editorial Moisés Garrido Urrea, id = A-1374-84 XIII, Spanish , translated by James P. Brennan Divisionsgeneral (a.D.) Juan E. Gugliamelli: Cuestión del Beagle. Negociación directa o diálogo de armas (Trans.:The Beagle-Question, direct Negotiations or Dialog of the Weapons), in Spanish Language. Book compiled from articles of Argentine Magazin "Estrategia", Buenos Aires Nr:49/50, enero-febrero 1978, erschienen sind. General Martín Antonio Balza und Mariano Grondona: . Editorial Planeta, Buenos Aires , Spanish . Chile, Editorial Grijalbo, , Spanish

Спољашње везе

A NASA image of an eddy in the Passage

Категорија:Мореузи Категорија:Атлантски океан Категорија:Тихи океан Категорија:Антарктик

Дрејков пролаз

Źródło i licencja