мини|300п|Етничка мапа Бачке (2002) Демографска историја Бачке.
Историјска Бачка Попис из 1715 - Бачка и Бодрошка жупанија Према попису из 1715. године, становништво Бачке су чинили:http://www.hic.hr/books/jugoistocna-europa/bognar.htm - Андрија Богнар, Положај Мађара у Војводини од 1918. до 1995, Међународни знанствени скуп „Југоисточна Еуропа 1918.-1995.", Задар, 1995. Срби, Буњевци и Шокци (97,6%) Мађари (1,9%) Немци (0,5%)
Попис из 1720 - Бачка и Бодрошка жупанија 1720. године, у Бачкој је живело око 115.000 становника, од чега:Војводина, (зборник), књига 2, фототипско издање, Прометеј, Нови Сад, Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 109.000 (94,16%) Јужних Словена (од чега 76.000 (72%) православних, односно Срба и 33.000 (22%) католичких, односно Буњеваца и Шокаца) 5.019 (5,08%) Мађара 750 (0,76%) Немаца
Попис из 1820 - Бачко-Бодрошка жупанија 1820. године, Бачка жупанија је имала 387.914 становника, од чега: 170.942 (44%) Срби (укључујући Буњевце и Шокце) 121.688 (31,5%) Мађари 91.016 (24,5%) Немци
Попис из 1910 - Бачко-бодрошка жупанија 1910. године, Бачко-бодрошка жупанија је имала 812.385 становника, који су говорили следеће језике: мађарски = 363.518 (44,75%) немачки = 190.697 (23,47%) српски = 145.063 (17,86%) словачки = 30.137 русински = 10.760 хрватски = 1.279 румунски = 386 остали језици = 70.545 (највећим делом буњевачки и шокачки)
Југословенски део Бачке Попис из 1921 - југословенски део Бачке мини|230п|Језици у Војводини и Бачкој (1921) мини|230п|Језици у Војводини и Бачкој (1931) Мировним уговором из 1920. године, Бачка је подељена између југословенске државе и Мађарске, па се на наредним пописима исказује само број становника југословенског дела Бачке.
1921. године, југословенски део Бачке имао је 735.117 становника, који су говорили следеће језике:Medjunarodni znanstveni skup "Jugoistocna Europa 1918.-1995." , Приступљено 1. 4. 2013. 260.998 (35,50%) мађарски 246.598 (33,55%) српски и хрватски 173.796 (23,64%) немачки 30.993 (4,22%) словачки 10.999 (1,50%) русински 4.850 (0,66%) словеначки
Попис из 1931 - југословенски део Бачке 1931. године, југословенски део Бачке имао је 784.896 становника, који су говорили следеће језике: 284.865 (36,29%) српски и хрватски 268.711 (34,24%) мађарски 169.858 (21,64%) немачки 34.234 (4,36%) словачки 11.414 (1,45%) русински
Попис из 1941 - југословенски део Бачке Према мађарском попису с краја 1941. године, спроведеног за време окупације, југословенски део Бачке имао је 789.705 становника, који су говорили следеће језике: 358.531 (45,4%) мађарски 162.070 (20,52%) немачки 151.269 (19,15%) српски 62.303 (7,89%) хрватски 32.578 (4,12%) словачки 13.829 (1,76%) русински
Попис из 1948 - југословенски део Бачке 1948. године, југословенски део Бачке имао је 807.122 становника, подењених у следеће етничке групе: 307.343 (38,07%) Мађари 303.664 (37,62%) Срби 88.491 (10,96%) Хрвати 36.041 (4,44%) Словаци 17.269 (2,18%) Русини 10.638 (1,32%) Немци
Попис из 1953 - југословенски део Бачке 1953. године, југословенски део Бачке имао је 831.945 становника, подењених у следеће етничке групе: 317.247 (38,12%) Срби 311.146 (37,38%) Мађари 80.957 (9,73%) Хрвати 36.424 (4,38%) Словаци 18.162 (2,18%) Русини
Попис из 1961 - југословенски део Бачке 1961. године, југословенски део Бачке имао је 920.600 становника, подењених у следеће етничке групе: 386.385 (41,08%) Срби 320.566 (34,83%) Мађари 101.509 (11,03%) Хрвати 37.665 (4,09%) Словаци
Попис из 1971 - југословенски део Бачке 1971. године, југословенски део Бачке имао је 960.001 становника, подењених у следеће етничке групе:Др Бранислав Букуров, Бачка, Банат и Срем, Нови Сад, 1978. 413.895 (43,11%) Срби 311.379 (32,44%) Мађари 92.207 (9,60%) Хрвати 36.508 (3,80%) Словаци 31.120 (3,24%) Црногорци 27.651 (2,88%) Југословени 16.580 (1,73%) Русини
Попис из 1981 - југословенски део Бачке 1981. године, југословенски део Бачке имао је 1.012.112 становника, подењених у следеће етничке групе: 434.178 (40,9%) Срби 287.565 (30,36%) Мађари 91.757 (9,86%) Југословени 71.793 (7,09%) Хрвати 34.997 (3,02%) Словаци 16.020 (1,68%) Русини
Попис из 1991 - југословенски део Бачке 1991. године, југословенски део Бачке имао је 1.007.179 становника, подењених у следеће етничке групе: 463,029 (46.15%) Срби 258,724 (26.63%) Мађари 98,052 (10.22%) Југословени 65,663 (6.74%) Хрвати 32,092 (3.3%) Словаци 14,895 (1.11%) Русини
Попис из 2002 - југословенски део Бачке Према попису из 2002. године, југословенски део Бачке (у географским границама) имао је 1.022.524 становника, подењених у следеће етничке групе:Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво, књига 1, Национална или етничка припадност - Подаци по насељима, Република Србија - Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003. Срби = 559.700 (54,74%) Мађари = 221.882 (21,70%) Хрвати = 38.889 (3,80%) Црногорци = 31.394 (3,07%) Југословени = 30.880 (3,02%) Словаци = 28.058 (2,74%) Буњевци = 19.612 (1,92%) Русини = 13.220 (1,29%) Роми = 9.955 (0,97%) остали (Шокци, Македонци, Муслимани, Словенци, Украјинци, Немци, Румуни, Албанци, итд)
Напомена: становништво Бачке приказано је у географским границама Бачке које укључују Севернобачки округ, Западнобачки округ, већи део Јужнобачког округа (изузев општина Беочин, Сремски Карловци и Петроварадин, као и насеља Нештин и Визић), као и општине Ада, Сента и Кањижа (које административно припадају Севернобанатском округу).
Референце
Литература
Спољашње везе Резултати пописа из 1715. године Резултати пописа од 1910. до 1991. године
Категорија:Историја Бачке Категорија:Демографска историја Србије Категорија:Демографска историја Војводине Категорија:Историја Војводине према локацији Категорија:Историја Мађарске