Грађански ногометни клуб Динамо Загреб је хрватски фудбалски клуб из Загреба и један од два најпопуларнија хрватска фудбалска клуба.

Од 9. јуна 1945. године до 26. јуна 1991. године носио је име Динамо, затим до 24. фебруара 1993. године ХАШК Грађански, потом седам година наступа под именом Кроација, а од 14. фебруара 2000. године опет се зове Динамо.

Клуб је од оснивања спортски симбол града Загреба. Процене на основу неких анкета говоре да од 33% до 36% грађана Хрватске навија за Динамо. Највише одиграних утакмица, 802, за Динамо има Дражен Ладић, а најбољи стрелац је Игор Цвитановић са 304 постигнута гола. Најдуже је био капитен Томислав Црнковић.

Динамо је познат по својим верним и фанатичним навијачима Бед Блу Бојсима. Домаће утакмице игра на стадиону Максимир. Највећи ривал је Хајдук Сплит.

Историја Клуб наставља традицију Грађанског, основаног у априлу 1911. године. Под тим именом клуб је наступао до маја 1945. године, а после је расформиран одлуком нове комунистичке власти, а архива је том приликом великим делом уништена. Уместо Грађанског основано је Фискултурно друштво Динамо, а пет година касније Фудбалски клуб се осамостаљује. Године 1991. клуб мења назив у ХАШК Грађански, 1993. у Кроација, а у фебруару 2000. враћен је назив Динамо.

У просторијама Електро у Гундулићевој улици, је основан 9. јуна 1945. године Динамо. Клуб је добио име по узору на московски Динамо. Тадашњи загребачки спортски комесар Ивица Медарић (који је најпре играо у ХАШКУ, а касније и у Грађанском) је предложио име Динамо, које је прихваћено због блиских односа са СССР-ом. Динамо је настао удруживањем 2 клуба, тако да је Динамо нови клуб од 1945.

После оснивања клуба, Динаму су приступили најбољи и најпопуларнији играчи Грађанског: Урх, Велф, Кокотовић, Лешник, Цимерманчић, Плеше, Антолковић, Белошевић, Јазбиншек, Рајс и тренер Мартон Букови. Од играча ХАШК клубу су приступили Чајковски, Кацијан, Лојен, Перичић. Од њих само је Чајковски дуго остао у Максимиру - чак једанаест година. Динамо је од Грађанског наследио плаву боју дресова и статус најпопуларнијег загребачког фудбалског клуба, надимак пургери, навијачку базу, а од 1969. и грб је сличан грбу Грађанског.

После Другог светског рата Црпећи таленте већином из Хрватске и Херцеговине, Динамо је наставио стазом Грађанског и одмах заједно са Хајдуком, Црвеном звездом и Партизаном постао чланом државне „Велике четворке“. Снагу је показао освајањем другог послератног југословенског првенства 1948. године те државног купа 1951. године. Педесете су такође биле врхунске године у којима је Динамо два пута био првак док им је 1951. године измакло првенство упркос предности над Црвеном звездом од пет бодова три кола пре краја.

Док је и пре и после Другог светског рата знао заблистати у пријатељским утакмицама, Динамо је покретањем европских фудбалских купова средином педесетих почео систематски остваривати свој значајни потенцијал на међународном плану, а изванредне резултате у Европи је постигао током шездесетих. Прво је 1961. године досегнуо полуфинале Купа победника купова, потом две године касније финале Купа сајамских градова да би тај престижни трофеј освојио 1967. године савладавши у финалу тада моћни Лидс јунајтед.

Поред међународних успеха изузетно успешне шездесете донеле су четири победе и два финала у југословенском Купу, али је у државном првенству клуб чак пет пута остао на другом месту. Особито се памти разочарање из сезоне 1968./69. када је Динамо опет имао пет бодова предности испред Црвене звезде, али је низом посртаја по провинцијским теренима ту предност прокоцкао да би на концу завршио други.

Седамдесете су, без иједног трофеја, биле сушан период са два пораза од Хајдука у финалу Купа те са два друга места у првенству. Упркос мањку титула Динамова популарност била је голема те су Модри редовно били при врху по просјечној посети стадионима. Најближе је титули првака Динамо дошао 1978/79. године под вођством Влатка Марковића. Наравно, по важећим је прописима освојио највише бодова, али Фудбалски савез је погазио сопствене прописе и наслов доделио Хајдуку. Тада је Савез одбио Динаму приписати два бода из сусрета против Ријеке која је са суспендованим Едмондом Томићем у екипи у првом колу 1978./79. победила са 2:1. У складу с прописима, Савез је првобитно регистровао утакмицу резултатом од 3:0 за Динамо, али у пролеће 1979. поништио је сопствену одлуку и омогућио Хајдуку да постане првак због боље разлике погодака.

Три године након тог скандала, Динамо се напокон домогао четвртог наслова првака Југославије. Подвиг је 1981/82. године остварила екипа под вођством Мирослава „Ћире“ Блажевића који је у Максимир унео дух победе. Успехе је пратила навијачка еуфорија. Динамо је у то доба имао 42.000 претплатника те је по том критеријуму, иза недостижне Барселоне чија је маса чланова прелазила цифру од 100.000, био на другом месту у Европи. Нажалост, „Ћирина“ чаролија није трајала дуго те је била довољна само за још један југословенски куп, 1983. године. Након тог подухвата идућих неколико сезона Динамо је провео испод места која воде у европске купове вративши се у врх југо-фудбала тек крајем деценије када је двапут окончао на другом месту иза тада најјаче европске екипе - Црвене звезде.

Од краја Другог светског рата до распада СФР Југославије 1991, загребачки су плави скупили четири лигашка наслова и седам купова, и то Југословенска првенства 1948, 1954, 1958, 1982 и купове 1951, 1960, 1963, 1965, 1969, 1980. и 1983.

Независна Хрватска Године 1991. клуб, противно вољи навијача мења назив у ХАШК Грађански, а 1993. у Кроација Загреб. Био је то потез којим је тадашњи хрватски политички врх предвођен председником Фрањом Туђманом желио дистанцирати од комунистичке прошлости и назива клуба. Туђман је именом Кроација и успешним наступом клуба у Европи, којег су државне фирме обилно финансирале, желео промовисати новостворену хрватску државу. Навијачи Динама нарочито Бед Блу Бојси жестоко се противе и захтевају враћање имена Динамо. У другој половини деведесетих Динамо осваја пет хрватских првенстава у низу: 1996, 1997, 1998, 1999. и 2000.

Успеси Првенства: (35) Првенство Краљевине СХС/Краљевине Југославије (5): 1923, 1926, 1928, 1936/37, 1939/40. Првенство СФРЈ (4): 1948, 1954, 1958, 1982. Првенство Хрватске (26): 1992/93, 1995/96, 1996/97, 1997/98, 1998/99, 1999/2000, 2002/03, 2005/06, 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2017/18, 2018/19, 2019/20, 2020/21, 2021/22, 2022/23, 2023/24, 2025/26. Купови: (25) Куп Југославије (7): 1951, 1959/60, 1962/63, 1964/65, 1968/69, 1979/80, 1982/83. Куп Хрватске (18): 1993/94, 1995/96, 1996/97, 1997/98, 2000/01, 2001/02, 2003/04, 2006/07, 2007/08., 2008/09, 2010/11., 2011/12, 2014/15., 2015/16, 2017/18, 2020/21, 2023/24, 2025/26. Суперкупови: (8) Суперкуп Хрватске: 2002, 2003, 2006, 2010, 2013, 2019, 2022, 2023. Међународни успеси: Куп сајамских градова (1): 1966/67. (финалиста 1962/63.) Балкански куп (1): 1976.

Играчи са највише наступа и голова +Највише наступа#ИграчКаријераНаступа1Дражен Ладић1986—2000.8022Марко Млинарић1978—1987.1995—1996.6133Срећко Богдан 1975—1985.5954Златко Крањчар1973—1983.5565Драго Вабец1968—1979.1984.5296Младен Рамљак 1962—1973.5237Дамир Лесјак1986—1995.5108Славко Иштванић1983—1995.5079Ивица Хорват1945—1957.50710Игор Цвитановић1989—1997.2000—2001.502

+Најбољи стрелци#ИграчКаријераГолова1Игор Цвитановић1989-19972000-20013042Дражен Јерковић1954.–19663003Сњешко Церин1978.–1988.2954Златко Крањчар1973—1983.2565Жељко Чајковски 1945—1956.2496Фрањо Велф1945—1953.2547Александар Бенко1947—1958.2358Славен Замбата1959—1969.1972.2279Драго Вабец 1968—1979.1984.18310Марко Млинарић1978—1987.1995—1996.174

Познати играчи 25px Милан Антолковић 25px Рудолф Белин 25px Игор Бишћан 25px Звонимир Бобан 25px Срећко Богдан 25px Марк Видука 25px Петар Бручић 25px Томислав Бутина 25px Сњешко Церин 25px Звонимир Цимерманчић 25px Игор Цвитановић 25px Маријан Черчек 25px Владимир Чонч  25px Ведран Ћорлука 25px Стјепан Деверић 25px 25px Едуардо да Силва 25px Томислав Ивковић 25px Оскар Јазбиншек 25px Дражан Јерковић 25px Горан Јурић 25px Ратко Кацијан 25px Владо Касало 25px Нико Крањчар 25px Златко Крањчар 25px Кујтим Шаља 25px Дражен Ладић  25px Стјепан Ламза 25px Аугуст Лешник 25px Зоран Мамић 25px Силвио Марић 25px Влатко Марковић 25px Радмило Михајловић 25px Марко Млинарић 25px Лука Модрић 25px Џемал Мустеданагић 25px Ивица Олић 25px Дани Олмо 25px Роберт Просинечки 25px Младен Рамљак  25px Ивица Сензел 25px Звонимир Солдо 25px Марио Станић 25px Дарио Шимић 25px Златко Шкорић 25px Давор Шукер 25px Драго Вабец 25px Маријан Влак 25px Горан Влаовић 25px Фрањо Велф 25px Матео Ковачић 25px Велимир Зајец 25px Славен Замбата

Референце

Спољашње везе

Динамо Загреб Категорија:Фудбалски клубови из Загреба