мини|Могулске прангије, илустрација око 1590. Прангија () врста малог топа из којег се пуца приликом весеља; фигуративно се може односити на тврдоглавог човека.
Етимологија Реч прангија долази од персијске речи френги (), што значи франачки, односно европски.
Каснија употреба Након што су изашле из војне употребе у 19. веку, прангије су коришћене за пуцање на весељима. Из прангије се пуцало да би се најавили разни народни скупови, па и сабори, или, с врха брега, да се растерају градобитни облаци. Један од обичаја је да се на Бадњи дан у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак.
Саборска прангија Саборска прангија је стари ливени, непокретни, примитивни топ за посебне намене. Увек стоји стабилно и цев му је полукосо усмерена у небо. Са постољем није била већа (дужа) од шездесет сантиметара. Била је веома тешка, тако да је није могао подићи ни најјачи човек. Пре пуцања у њу се прво стављао фитиљ и кроз посебну рупу, при дну цеви, извлачио напоље. Онда се у цев, од врха до дна стављао барут, па ломљена цигла и камен. Све се то добро набијало металном шипком. Када се пуца, запали се фитиљ, преко кога ватра стиже у прангију, пали барут и изазива детонацију која се чује у широј околини.
Референце
Литература
Категорија:Топови