Петар Милошевић (Калаз, 3. март 1952 — Сентандреја, 19. новембар 2021) био је српски књижевник, историчар књижевности, антологичар и универзитетски професор у Будимпешти.

Биографија Петар Милошевић је рођен 3. марта 1952. године у Калазу (Мађарска), месту надомак Будима. Отац Миленко је био уважени професор и дугогодишњи заменик директора Српскохрватске основне школе и гимназије у Будимпешти. Мајка Дивна Рафајловић је родом из Медине, маленог места недалеко од српског манастира Грабовца у жупанији Толна. Петар Милошевић је похађао Српскохрватску гимназију, где је после студија извесно време, 1976. и 1977. године, радио као професор српске књижевности и језика.

Између 1977. и 1979. био је стипендиста научног усавршавања, а у периоду од 1980-1984. радио је као асистент на Славистичкој катедри Филолошког факултета будимпештанског Универзитета Етвеш Лоранд. Од 1984. до 1995. је адјункт, а 1995. стиче титулу универзитетског доцента, а 2011. стиче титулу универзитетског професора.

Године 1979. је положио докторат, а 1994. је стекао кандидатуру књижевне науке да би 2000. године постао хабилитант доктор књижевне науке.

Милошевић је написао бројне студије, анализе из области српске, хрватске и мађарске историје књижевности. Аутор је многобројних приказа о делима и стваралаштву књижевника наведених националних литература.

Петар Милошевић је од седамдесетих и током осамдесетих година 20. века уређивао рубрику „Култура“ у Народним новинама, бившем недељнику Срба, Хрвата и Словенаца у Мађарској. Помно је пратио и писао критичке чланке о раду и делатности наших књижевника на овим просторима.

Милошевић је био члан уредништва „Невена“, прилога Народних новина за књижевност, уметност и културу. Осамдесетих година 20. века био је један од покретача књижевног часописа „Глас“ који је излазио у Будимпешти.

Петар Милошевић је један од оснивача Задужбине Јакова Игњатовића, основане 1988. године у Будимпешти.

Од маја 1991. године, па све до априла 1999. Милошевић је био први главни уредник Српских народних новина, јединог недељног листа Срба у Мађарској. Захваљујући његовој ангажованости једно време је излазио и „Алманах“ поменутог листа.

Од маја 2003. постаје главни уредник поново покренутог „Невена“, прилога Српских народних новина.

Поред свих својих активности Петар Милошевић је један од најплоднијих и најпознатијих српских књижевника у Мађарској. У сарадњи са Српским позориштем у Мађарској остварио је неколико музичко-сценских дела. Преминуо је 19. новембра 2021. у Сентандреји.

Награде Награда Задужбине „Јаков Игњатовић”, за збирку песама Сентандрејски типик, 1990. Златна значка КПЗ Србије Награда „Сирмијумски сатир”, специјална, 1995. Награда „Рачанска повеља”, 2008. Награда „Борисав Станковић”, за роман Тиња Kalaz, 2014. Међународна награда „Бранко Радичевић”, 2014.

Дела Збирка песама Сентандрејски типик (Нови Сад, 1990)

Проза Наћи ћу другог (Будимпешта, 1994) - приповетке Лондон, Помаз (Нови Сад - Будимпешта, 1994) - роман Ми же Сентандрејци (Нови Сад - Будимпешта, 1997) - роман Битка за Сулејмановац (Нови Сад - Будимпешта, 2001) - роман Вебсајт-стори (Београд - Будимпешта, 2001) - роман Тиња Калаз (Нови Сад – Будимпешта, 2013) – роман

Стручна литература Огледи и критике (Будимпешта, 1991) - о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској -{A szerb irodalom története}- (Будимпешта, 1998) - историја српске књижевности Поезија апсурда (Београд, 2005, 2008) - студија о поезији Васка Попе Од десетерца до хипертекста (Будимпешта, 2007) - књижевне студије Данас, јуче, прекјуче (Будимпешта, 2008) - скице и есеји наше књижевности у Мађарској Сторија српске књижевности (Београд, 2010) – монографија

Сценска дела (у сарадњи са Српским позориштем у Мађарској) Авала експрес (1996) - препеви стихова Тамаша Чеха и песме Петра Милошевића Матурски састанак (1997) - песме Петра Милошевића Чудо у Текелијануму (2005) - музичко сценско дело Едит Пјаф (2007) - музичко сценско дело

Антологије (које је приредио) Где нестаје глас? (Будимпешта, 1984) На другој обали (Ваљево-Београд, 1984) Песма будилника (Будимпешта, 2007)

Хрестоматија Сеоба Срба (Будимпешта, 1990)

Референце

Референце Српске народне новине Невен

Спољашње везе Српске народне новине, Будимпешта ELTE Slavistica svoja stranica

Категорија:Рођени 1952. Категорија:Умрли 2021. Категорија:Срби у Мађарској Категорија:Српски књижевници из Мађарске Категорија:Српски историчари књижевности Категорија:Добитници Награде Борисав Станковић Категорија:Доктори књижевности