Иван Даников (1962, Зрењанин — 17. јун 2013, Зрењанин) био је српски књижевник. Објавио је 15-так књига (поезија, приче, дневник).Друштво књижевника Војводине: „Иван Даников - Банатско сунце“, приступ 21.4.2013 Живео је у месту Лукино Село, град Зрењанин.
Председник је УО Банатског удружења књижевника,Најбоље из Баната: „Банатско удружење књижевника – Азбучно писмо (ћирилица и латиница)“, приступ 21.4.2013 оснивач и главни и одговорни уредник часописа за књижевност и уметност НаТрон, оснивач Банатске академије наука и уметности и уредник је свих издања у издавачкој кући Арт-Пројект и едиције Чисте душе. Члан је Друштва књижевника Војводине и Матице српске.
Основао је андерграунд издавачку кућу Белосветска библиотека снова и објављивао је белетристику у тиражима од 15-ак примерака по наслову, уз образложење да само толико људи у Србији чита или прати савремену књижевност и уметност уопште. Објавио је збирку песама Календар страха републике улице и уније насеља: истина о црвеном професору и осталим банатским (Б)алама и опевао године од 1990-2008. Збирка песама Дрндаве песме посебан су уметнички исказ о тешким и неумерено неартикулисано социјанло-друштвеним приликама деведесетих на полуострву Балкан као и сонетни венац Цвећара Бењоцки, о распаду једне државе на Балкану, коју су многи звали само Југославија уз велики осврт на Банат и укорењену књижевно-уметничку традицију. Написао преко стотину рецензија. Објавио је више приказа, чланака - издвајамо Аматеризам као авангарда шунда и Отворено писмо књишкој мафији.
Залаже се за поштовање азбучног писма (ћирилица и латиница), као основ српске писмености и попис свих реформатора: Ћирило и Методије, Доситеј Обрадовић, Сава Мркаљ. Објавио је делове књиге „Истина о српском писму - чувари собарске, рацке и српске азбуке“, у часопису за књижевност и уметност „НаТрон“ (број 51-52).НаТрон бр. 51-52: „Истина о српском писму - чувари собарске, рацке и српске азбуке“, Иван Даников, децембар 2011-јануар (2012). стр. 9-15, приступање 8.4.2013
На сваком јавном наступу истиче значај банатске књижевности и уметности, а сваке године на Савиндан Банатско удружење књижевника, чији је он председник, додељује награде Најбоље из Баната. Залаже се за очување књижевно-уметничких вредносту у регији Банат и троименог града Бечкерек Петровград Зрењанин и залаже се за именовање подграђа стари град у Трг уметника, као и именовање мноштва пролаза и хаустора у центру града именима познатих личности из историјског видокруга књижевности уметности науке без уплива политике. Награђиван је у бившој Југославији, а први је добитник је и награде за најбољи слемер, слем-песник.
Избор из библиографије А шта ако сунце нестане, 1985; Црвени ђаволи, 1986; Између два тела - ограничени примерци, 1987; Прогоњени, 1987;worldcat: „au:Danikov, Ivan.“, приступ 21.4.2013 По шумама и горама у равном Банату, 1989; Паралеле руске поезије, 1990; Цветање ува, 1990; Како се глође коска, 1991; Искуственик и знанственик, 1992; Огњена Марија (с Радивојем Шајтинцем), 1993; Воду ни с ким, 1994; Лала и Соса само у Банату, 1995; Испод кашике супе, 1996; Гаће и у гаћама, 1997; Цвећара Бењоцки, 1998; Немам шта да кажем - празна књига, 1999; Песме за децу - Јакову, 2000; Забринута сова, 2001; Штета, 2002; Паника, 2003; Дрндаве песме, 2004; Календар страха републике улице и уније насеља Истина о црвеном професору и осталим банатским (Б)алама, 2008; Пишање испред српске кафане (убијање људи због Југославије), 2010;Арт пројект: „Пишање испред српске кафане“ , Иван Даников. , 12 децембар 2010, приступ 21.4.2013 Зборник мртвих песника, 2012;Арт пројект: „Зборник мртвих песника“ , Иван Даников. , 25.1.2012, приступ 21.4.2013
Референце
Категорија:Рођени 1962. Категорија:Умрли 2013. Категорија:Књижевници из Зрењанина Категорија:Српски књижевници