Друштвена класа је појам који приликом описивања неког друштва означава хијерархијску поделу између појединаца и друштвених група.

Тачне дефиниције класе, односно њихова подела у појединим друштвима, често зависи од специфичних географских, економских, културних и других околности појединог друштва, али и о идеологији појединих аутора који су се бавили том темом.

Додатни проблем код одређивања класа јесте тај што је велики део данашњег света прихватио егалитаријанске принципе према којима су сви људи једнаки, па дакле формалноправно не би требало да постоје никакве класе. Међутим, оне постоје, односно постојале су чак и у државама и системима које су из идеолошких разлога настојале понекад и драстичним мерама избрисати све друштвене разлике.

Социјалне класе су скуп субјективно дефинисаних концепата у социјалној науци и политичкој теорији заснованих на моделу социјалних подела у коме су људи подељени у различите хијерархијске социјалне категорије; најчешће су то више, средње и ниже класе.

"Класа" је предмет анализе многих социолога, политичких научника, антрополога и социјалних историчара. Међутим, не постоји прецизна дефиниција класе и термин некада може имати потпуно супротно значење. У највећој употреби, термин социјална класа је обично синоним за социоекономску класу, дефинисану као људи који имају исти економски, културни, политички или образовни статус, нпр. "радничка класа".Princeton University. "Social class". WordNet Search 3.1. Retrieved on: 2012-01-25. Међутим, академски социјална класа и социоекономски статус имају релативно стабилну, социокултурну позадину и последње приказивање социјалне и економске ситуације било је променљиво током времена.

Прецизне мере које одређују социјалну класу у друштву су варирале током времена. Карл Маркс је је мислио да је "класа" дефинисана односом према средствима производње (односи производње). Његово једноставно схватање класе у модерном капиталистичком друштву јесте пролетаријат , они који раде, али не поседују средства производње; као и буржоазија-они који улажу и живе од добити коју ствара пролетаријат. Ово се разликује од виђења класе социолога Макса Вебера, који тврди да је "класа" одређена економском позицијом, супротно од социјалног статуса или положаја који су одређени друштвеним престижом више него само једноставним односима производње.Weber, Max (1921/2015). "Classes, Stände, Parties" in Weber's Rationalism and Modern Society: New Translations on Politics, Bureaucracy and Social Stratification. Edited and Translated by Tony Waters and Dagmar Waters. Термин "класа" етимолошки долази из латинског, где је био употребљиван од стране пописа за разврставање грађана по богатству како би се утврдило обавезно служење војног рока.

У класном 18. веку, термин „класе“ почиње да замењују класификације попут имања, положаја и сталежа као примарна средства за организацију друштва у оквиру хијерархијске поделе. Ово је произвело значајан општи пад који се приписује наследним карактерима и значајно повећање богатства и прихода као индикатора (онај који доказује нешто) позиција у друштвеној хијерархији.

Поделе класа

Најчешћа и најједноставнија подела друштва на класе јесте подела на класу људи који имају и класу људи који немају моћ, при чему се они који имају моћ називају елитом или владајућом класом, док се они који немају моћ називају потлаченом класом. У најранијим и најпримитивнијим друштвима моћ је произлазила из супериорне физичке снаге, односно старости која је са собом доносила животно искуство, а самим тиме ауторитет.

Касније су се, с поделом рада и развојем цивилизације, класне разлике почеле продубљивати и претварати у сложене системе класне поделе при чему је свака класа имала подкласе, а сваки појединац био одређен припадношћу тачно одређеном друштвеном слоју. Један од најбољих примера је индијски систем касти.

У прошлости је порекло, односно припадност одређеној етничкој групи и/ли раси такође био критеријум за припадност некој друштвеној класи. Данас се класе у западним друштвима углавном одређују према материјалним критеријумима, а нешто ређе и по критеријуму степена образовања, па је тако најпознатија подела на беле и плаве оковратнике.

Ипак, најраспрострањенија и најшире прихваћена категоризација друштвених класа у већини друштава данашњег света се заснива на подели на вишу, средњу и нижу класу, при чему се као критеријуми за поделу користе различите комбинације порекла, материјалног богатства, политичког утицаја, образовања, културе и начина живота.

Историја мини|Бурмански племићи и слуге

Историјски, друштвена класа и понашање су били некада прописани законом. На пример, дозвољени стил облачења је био строго одређен; раскошно облачење било је за високе положаје у друштву и аристократију, док су стари закони утврђивали облачење и накит који су одговарајући за друштвени положај те особе.

Теоријски модели

Дефиниције социјалних класа одражавају бројне социолошке перспективе, које информишу антропологија, економија, психологија и социологија. Главне перспективе историјски су биле Марксизам и структурални функционализам. Уобичајени модел друштвених класа дели друштво на просту хијерархију коју чине радничка класа, средња класа и виша класа. У оквиру академије појављују се две школе: оне усклађене са моделом друштвених класа 20. века и оне усклађене са историјским материјалистичким економским моделима из 19. века марксиста и анархиста.

Може се направити још једна разлика између аналитичких концепата друштвене класе, као што су марксистичке и веберијанске традиције, као и више емпиријске традиције као што је приступ социо-економског статуса, који упућује на корелацију дохотка, образовања и богатства са друштвеним исходима не подразумевајући нужно теорију друштвене структуре. Volume 2

Марксистички приступ

За Маркса, класа је комбинација објективних и субјективних фактора. Објективно, чланови класе деле заједнички однос са средствима производње. Субјективно, чланови класе неопходно имају неку перцепцију (класну свест) о међусобним сличностима и интересовањима. Класна свест није само свест о интересима своје класе, већ је такође и скуп заједничких погледа на то како би друштво требало да буде правно, културно и политички организовано. Ови класни односи су створени током времена.

У марксистичкој теорији, класна структура капиталистичког режима производње је карактерисана сукобом између две главне класе: буржоазије, односно капиталиста који поседују средства производње и много веће класе назване пролетаријат или радничка класа која мора да продаје свој физички рад. Ово је основна економска структура посла и власништва, стања неједнакости које је створено и нормализовано кроз културну идеологију.

Марксисти објашњавају историју "цивилизованих" друштава кроз класни рат класа између оних који контролишу производњу и оних који производе добра или услуге у друштву. У марксистичком погледу на капитализам, ово је сукоб између буржоазије и пролетаријата. За марксисте класни антагонизам је укорењен у проблему да контрола над друштвеном производњом подразумева контролу над класом која производи добра - у капитализму то је експлоатација радника од стране буржоазије.Karl Marx & Friedrich Engels. "Manifesto of the Communist Party", Selected Works, Volume 1; London,'

Штавише, у земљама где су се модерне цивилизације потпуно развиле, формирана је нова класа буржоазије. Индустријска војска радника под контролом капиталиста захтева, као и права војска, официре(менаџере) и нареднике (надзорнике) који надгледају посао уместо капиталисте., Volume 1; Moscow; .

Маркс истиче да буржоазија, како достиже тачку гомилања богатства, тако и поседује довољно моћи као доминантна класа да обликује политичке институције и друштво према својим интересима. Маркс онда тврди да неелитна класа, захваљујући својој бројности, има моћ да збаци елиту са власти и створи једнако друштво.

У Комунистичком манифесту, Маркс сам истиче да је циљ пролетаријата био да замене капиталистички систем са социјализмом, мењајући друштвене односе који подупиру класни систем и затим се развију у будуће комунистичко друштво у којем:”слободан развој појединца представља услов за слободан развој свих”. Ово би означило почетак бескласног друштва у којем би људске потребе уместо профита биле мотив за производњу. У друштву са демократском контролом и производњом за потрошњу не би постојале класе и држава и не би имало потребе за финансијским и банкарским институцијама и новцем.Karl Marx & Friedrich Engels. "Manifesto of the Communist Party", Selected Works, Volume 1; London,'

Веберијански приступ

Макс Вебер је формулисао трокомпонентну теорију стратификације која је видела друштвену класу као појаву узроковану интеракцијом "класе”,”статуса" и "моћи". Вебер је веровао да је класни положај особе одређен њеним односом са средствима производње, док је статус одређен проценом части и престижа особе.Weber, Max (2015/1921). "Classes, Stände, Parties" in Weber's Rationalism and Modern Society, edited and translated by Tony Waters and Dagmar Waters.

Вебер је извео многе од кључних концепата друштвене стратификације истраживањем друштвене структуре многих земаља. Напоменуо је да, насупрот Марксовим теоријама, стратификација је базирана на нечему што је више од власништва капитала. Вебер је истакао да неки чланови аристократије немају економско богатство, али без обзира на то, имају политичку моћ. Такође у Европи, многим богатим Јеврејским породицама недостајали су част и престиж зато што су сматрани члановима мањинских група. Класа: Економски положај особе у друштву. Вебер се разликује од Маркса у томе што ово не види као врховни фактор стратификације. Напомиње како менаџери корпорација или индустрија контролишу фирме које не поседују. Статус: Лични престиж, друштвена част или популарност у друштву. Вебер је напоменуо да политичка моћ није само укорењена у вредности капитала особе, већ и у њеном статусу. Песници и свеци, на пример, могу имати огроман утицај на друштво док у исто време имају ниску економску вредност. Моћ: Способност особе да оствари своје намере упркос отпору других. На пример, појединци на државним пословима, као што су запосленици Федералног истражног биро-а или чланови Америчког Конгреса можда немају много материјалног власништва и висок статус, али без обзира на то имају велику моћ.

Истраживање класа Велике Британије

априла 2013. године, на интернету су објављени резултати истраживања спроведеног од стране BBC лабораторије у УК у сарадњи са академским стручњацима са намером да се објави у листу Социологија. Резултати су базирани на истраживању 160.000 становника Уједињеног Краљевства од којих већина живи у Енглеској и себе описује као "припадника беле расе". Класа је одређивана према типу и количини економских, културних и друштвених ресурса. Економски капитал је дефинисан приходима и средствима; културни капитал као количина и тип културних интересовања и активности; и друштвени капитал као број и друштвени статус пријатеља, породице и личних и пословних контаката. Овај теоријски тип је осмишљен од стране Пијер Бордоа који је први објавио своју теорију социјалне разлике 1979. године.

Трокласни модел

Данас, концепт друштвене класе често подразумева три опште категорије: веома богату и моћну вишу класу која поседује и контролише средства производње, средњу класу професионалних радника, власника мањих предузећа и менаџера нижих и нижу класу, која се ослања на ниско плаћене послове за свој живот и често доживљавају сиромаштво.

Виша класа мини|upright|Слика која симболично приказује три реда феудалног друштва у Европи непосредно пре Француске револуције, која показује сеоски трећи сталеж који носи свештенство и племство