Књажевско-српски театар

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Оснивачи су Милош Обреновић и Јоаким Вујић.

Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.

На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић...

Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833. године), Књажеско-србски театар (1835. године), Књажеско-србска банда коју оснива Јожеф Шлезингер, Лицеум Књажества Сербског (1838. године), музеј, библиотека, галерија слика, Суд крагујевачки (1820. године), болница, прва апотека (1822. године).

У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу још 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић. Он је дошао на позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године и постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.

Књажеско-српски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије.

Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања.

На Сретење Господње, петнаестог фебруара 1835. године (2. фебруара, по старом календару), у адаптираним просторијама крагујевачке Тиографије, приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.

Данашња зграда Књажевског српског театра изграђена је 1928. године.

Репертоар мини мини|десно|Бранислав Нушић Госпођа Министарка

На репертоару Књажевско-српског театра налазе се представе по текстoвима домаћих и страних класика. Николај Кољада - Бајка о мртвој царевој кћери, режија Бошко Димитријевић Јован Стерија Поповић - Лажа и паралажа, режија Драган Јаковљевић Николај Васиљевич Гогољ - Дневник једног лудака режија Душан Станикић Милош Црњански - Сеобе, режија Пјер Валтер Полиц Милош Јаноушек - Гусари реджија Јан Чањи Бранислав Нушић - Госпођа министарка режија Јован Грујић Д. Ц. Џексон - Моје бивше моји бивши, режија Слађанa Килибардa Ружица Васић - Хладњача за сладолед режија Примож Беблер Горан Марковић - Зелени зраци режија Милица Краљ Кен Лудвиг - Преваранти у сукњи режија Милић Јовановић Бранко Ћопић Башта сљезове боје, драматизација и режија Марко Мисирача Вилијем Шекспир Сан летње ноћи, режија Пјер Валтер Полиц Двеста - Петар Михајловић, режија Јовица Павић Боинг боинг - Марк Камолети, режија Ненад Гвозденовић Женидба и удадба - Јован Стерија Поповић, режија Јана Маричић Ревизор - Николај Васиљевич Гогољ, режија Јана Маричић Ја од јутра нисам стао - Уна Визек, режија Слађана Килибарда На рубу памети, једне пијане новембарске ноћи 1918. - Мирослав Крлежа, режија Марко Мисирача Успомене на „Црвену заставу” - Милован Мрачевић, режија Александар Лукач Уображени болесник - Ж. Б. П. Молијер, режија Ђорђе Нешoвић Расветљавање случаја серије убистава тровањем у Ћупријском округу седамдесетих година 19. века - текст и режија Анђелка Николић Christopher Thomas Knight - Петар Михајловић, режија Југ Ђорђевић Буре барута - Дејан Дуковски, режија Горчин Стојановић Стаклена менажерија - Тенеси Вилијамс, режија Оливера Јежина Одумирање - Душан Спасојевић, режија Егон Савин Зорба - Joseph Stein, John Kander, Fred Ebb, режија Witold Mazurkiewicz На трагу - Никола Милојевић, режија Александар Лукач Јелена Анжујска - Јелена Кајго, режија Татјана Мандић Ригонат Смртоносна мотористика - Александар Поповић, режија Тијана Васић

Глумачки ансамбл мини|десно|Глумачки ансамбл

Иван Видосављевић Ненад Вулевић Јасмина Димитријевић Катарина Јанковић Младен Кнежевић Милош Крстовић Саша Пилиповић Сања Матејић Чедомир Штајн Александар Милојевић Богдан Милојевић Исидора Рајковић Марија Ракочевић Никола Милојевић Марина Стојановић Миодраг Пејковић Драган Стокић Душан Станикић Ана Коланђели Надежда Јаковљевић Милица Мајсторовић Аврам Цветковић

Издаваштво Јоакимови потомци Бранка Петрић - Сидро и песак, приредила Татјана Њежић, 2025. Андраш Урбан - На путевима слободе, аутор Ана Тасић 2025. Рената Улмански- Његово величанство: Случај, приредио Марко Мисирача 2023. Дара Џокић - Са обе стране игре, приредила Татјана Њежић, 2018. Милена Дравић - Више од уметности, приредила Татјана Њежић, 2016. Властимир Ђуза Стојиљковић - Позоришне посланице, приредио Спасоје Ж. Миловановић, 2015. Боро Драшковић, Речник професије, 2012. Миодраг Табачки, аутомонографија, 2011. Мирко Бабић, увек и свуда, аутор Драгана Бошковић . Биљана Србљановић породичне и друге приче, аутор Слободан Савић . Војислав Воки Костић, аутор Миодраг Стојиловић Јоакимови потомци, аутор Феликс Пашић . Премијера Ноћ у кафани 'Титаник Небојша Брадић (по мотивима прича Иве Андрића), редитељ Небојша Брадић, 2011. Ђаво и мала госпођа Ђорђе Милосављевић, редитељ Жанко Томић, 2011. Клуб Нови светски поредак Харолд Пинтер, Хајнер Милер, Платон, редитељ Александар Дунђеровић . Пионири у Инголштату Марилујза Флајсер, редитељ Ивана Вујић .

Дан Театра На Дан Театра, сваког 15. фебруара, најеминентнијим писцима, глумцима, редитељима, сценографима, композиторима Театар уручује: Статуету Јоаким Вујић за изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије, Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству. Медаљон са ликом Јоакима Вујића за помоћ при унапређењу рада Театра и остваривање програмских циљева, као и промоцију позоришта у ширем региону.

Аутор Статуете Јоаким Вујић је Никола Кока Јанковић, рођен у Крагујевцу 1926. године, вајар и члан САНУ, Српске академије наука и уметности.

Добитници Статуете Јоаким Вујић мини|десно|150px|Биљана Србљановић, добитница Статуете Јоаким Вујић 2007. мини|десно|150px|Мирко Бабић, добитник Статуете Јоаким Вујић 2009. мини|десно|150px|Боро Драшковић, добитник Статуете Јоаким Вујић 2011. 1985. - Народно позориште у Београду, Љуба Тадић, Мија Алексић, Мира Ступица, Бора Глишић и Стеријино позорје 1986. - Мира Бањац и Мирослав Беловић 1987. - Душан Ковачевић и Милош Жутић 1988. - Мира Траиловић и Љубомир Ковачевић 1989. - Љиљана Крстић и Дејан Мијач 1990. - Данило Бата Стојковић и Јован Ћирилов 1991. - Александар Поповић и Љубомир Убавкић Пендула 1992. - Бранко Плеша и Бранислав Цига Јеринић 1993. - Није додељена 1994. - Стево Жигон и Петар Краљ 1995. - Сава Барачков, Музеј позоришне уметности, Српско народно позориште, Светлана Бојковић и Дејан Пенчић Пољански 1996. - Лазар Ристовски и Милослав Буца Мирковић 1997. - Бора Тодоровић и Фестивал Дани комедије у Јагодини 1998. - Стеван Шалајић 1999. - Ружица Сокић 2000. - Оливера Марковић и Љубомир Симовић 2001. - Вида Огњеновић 2002. - Милева Жикић 2003. - Београдско драмско позориште 2004. - Предраг Ејдус 2005. - Раде Марковић и Егон Савин 2006. - Војислав Воки Костић 2007. - Биљана Србљановић 2008. - Народно позориште Ниш 2009. - Мирко Бабић 2010. - Миодраг Табачки 2011. - Боро Драшковић 2012. - Властимир Ђуза Стојиљковић 2013. - Милена Дравић 2014. - Андраш Урбан 2015. - Дара Џокић и Факултет драмских уметности 2016. - Нада Јуришић 2017. - Рената Улмански 2018. - Михаило Јанкетић 2019. - Герослав Зарић 2020. - Миланка Берберовић 2021. - Светозар Рапајић 2022. - Бранка Петрић 2023. - Радомир Путник 2024. - Војислав Брајовић 2025. - Горица Поповић 2026. - Департман драмских уметности, Академија уметности Нови Сад

Добитници Прстена са ликом Јоакима Вујића мини|десно|150px|Прстен са ликом Јоакима Вујића мини|десно|150px|Небојша Брадић, добитник Прстена са ликом Јоакима Вујића 2002. - Љубомир Убавкић Пендула 2003. - Марко Николић и Миодраг Марић 2004. - Мирко Бабић и Југ Радивојевић 2005. - Пјер Валтер Волиц 2006. - Милош Крстовић 2007. - Владан Живковић 2008. - Небојша Брадић 2009. - Себастиан Тудор 2010. - Драгана Бошковић 2011. - Драган Јаковљевић 2012. - Горица Поповић 2013. - Нада Јуришић 2014. - Милан Рус 2015. - Снежана Ковачевић 2016. - Ивана Вујић 2017. - Марина Стојановић 2018. - Братислав Славковић 2019. - Миодраг Пејковић 2020. - Јелена Јањатовић 2021. - Анђелка Николић 2022. - Владанка Павловић 2023. - Милић Јовановић 2024. - Иван Видосављевић 2025. - Александар Милосављевић 2026. - Александар Лукач

Добитници Медаљона са ликом Јоакима Вујића 2013. - Амбасада САД у Београду 2014. - Културни и документациони центар Срба у Мађарској 2015. - Министарство културе и информисања Републике Србије 2016. - Телеком Србија 2018. - Призма Крагујевац

Остале активности Из Театра су 1965. иницирани Сусрети професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић (централне Србије), који се сваке године у мају одржавани у другом од десетак градова. Од 2004. до 2011. године Театар је домаћин Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора, ЈоакимФест, а од октобра 2006. године и Међународног позоришног фестивала, Јоакимфест.

Театар настоји да развије и друге делатности осим приказивања представа. Од 2005. покренуо је издавачку делатност са сталним часописом Јоаким, основана је Галерија Јоаким, наручио монографије свих добитника Статуете Јоаким Вујић (едиција Јоакимови потомци, 2009. године објавио прву књигу из едиције Премијера, започео истраживање и објављивање крагујевачког драмског наслеђа. Захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије Књажевско-српски театар је отпочео са реализацијом пројекта Дигитализација чији је циљ да се слике и снимци више од 50 представа дигитализују и учине преко сајта Књажевско-српског театра доступне јавности.

Од 2018. године првобитно под покровитељством Музичке школе „др Милоје Милојевић” а потом и удружења Опера нова на сцени Књажевско-српског театра покренута је стална оперска сцена. Премијерним извођењем опере Дидона и Енеј Хенрија Персела 2018 године, а затим и опере Именео наредне 2019. године, обе у режији оперског редитеља и мотивационог говорника Тадије Милетића покренута је крагујевачка оперска продукција која се наставља и у наредним годинама.

На предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић'' 14. фебруара 2007. године, Скупштина Града Крагујевца донела одлуку којом се најстаријем српском театру враћа првобитни назив Књажевско-српски театар.

Распродаја савјести, 30.10.1954, Крагујевац, Књажевско-српски театар Наследство, 30.12.1954, Крагујевац, Књажевско-српски театар Лов на вештице, 24.03.1955, Крагујевац, Књажевско-српски театар Радозналац, 21.05.1955, Крагујевац, Књажевско-српски театар

Књажевско-српски театар

Źródło i licencja