Бескласно друштво је друштво у којем нико није рођен у друштвеној класи као у класном друштву.

Разлике у богатству, приходима, образовању, култури или друштвеним мрежама могу се појавити и само би биле одређене индивидуалним искуством и достигнућима у таквом друштву. Дакле, концепт не поставља одсуство друштвене хијерархије већ ненаследност класног статуса. Хелен Кодер дефинише друштвену класу као сегмент заједнице чији чланови показују заједнички друштвени положај у хијерархијском рангу. Кодер сугерише да је право класно организовано друштво оно у коме је хијерархија престижа и друштвеног статуса подељена на групе. Свака група са својим друштвеним, економским, ставовима и културним карактеристикама, и свака има различите степене моћи у одлучивању заједнице.

Бекласна друштва се могу постићи бројним средствима, као што су укидање наслеђа, успостављање друштвеног власништва и моделирање друштвених структура као што је примећено у МАРЕЗ-у, Револуционарној Каталонији и праисторијским племенима.

Бескласност Термин бескласност је коришћен за описивање различитих друштвених појава.

У друштвима у којима су класе укинуте, обично је резултат добровољне одлуке чланства да се формира такво друштво како би се укинула претходна класна структура у постојећем друштву или да се формира нова без икакве. Ово би укључивало комуне модерног периода као што су различите америчке утопијске заједнице или кибуци, као и револуционарне и политичке акте на нивоу националне државе као што су Париска комуна или Руска револуција. Укидање друштвених класа и успостављање бескласног друштва примарни је циљ анархизма, комунизма и слободарског социјализма.

Према Улриху Беку, бескласност се постиже класном борбом: „Колективни успех са класном борбом је оно што институционализује индивидуализацију и раствара културу класа, чак и под условима радикализације неједнакости“. У суштини, бескласност ће постојати када неједнакост и неправда доведе у редове идеје друштва о потреби за друштвеним рангирањем и хијерархијом.

Док Ролф Бекер и Андреас Хаџар тврде да је класни идентитет ослабио, у том „класном положају више не ствара дубок осећај идентитета и припадности“, други тврде да класа наставља да утиче на животе, као што је то како је успех деце у образовању у корелацији са богатством њихових родитеља.Of course class still matters – it influences everything that we do, Will Hutton, The Guardian, January 10, 2010

Марксистичка дефиниција

У марксистичкој теорији, племенско друштво ловаца-сакупљача, примитивни комунизам, било је без класа. Сви су били једнаки у основном смислу као припадници племена и различити функционални задаци примитивног начина производње, ма колико они били крути и слојевити, нису и нису могли само због бројности да произведу класно друштво као такво. Са преласком на пољопривреду, развојем производних снага развила се могућност да се направи вишак производа, односно да се производи више од онога што је неопходно за задовољење непосредних потреба. Према марксизму, ово је такође омогућило развој класног друштва јер се вишак производа могао користити за исхрану владајуће класе која није учествовала у производњи.

Либертаријански социјализам Либертаријански социјализам, који се такође назива левичарски либертаријанизам, социјални анархизам, социјални либертаријанизам и социјалистички либертаријанизам, је група анти-ауторитарних социјалистичких политичких филозофија која одбацује социјализам као централизовано државно власништво и контролу над економијом, коју сматрају државним капитализмом. Политичка филозофија је проучавање фундаменталних питања о влади, држави, правосуђу, политици, слободи и спровођењу правног кодекса од стране ауторитативног тела. Према Чарлсу Лармору, други приступ види политичку филозофију као слободу да се дисциплинује према основним карактеристикама људског стања које чине реалност политичког живота.

Либертаријанизам је скуп политичких филозофија и покрета који подржавају слободу као основни принцип. Либертаријанци настоје да максимизирају политичку слободу и аутономију, истичући слободу избора, добровољног удруживања и индивидуалног просуђивања. Либертаријанци деле скептицизам према ауторитету и државној моћи, али се разликују по обиму њиховог противљења постојећим политичким и економским системима. Различите школе либертаријанске мисли нуде низ погледа у вези са легитимним функцијама државне и приватне моћи, често позивајући на ограничавање или распуштање принудних друштвених институција.Long, Joseph.W . "When I speak of 'libertarianism'... I mean all three of these very different movements. It might be protested that LibCap ["libertarian capitalism"], LibSoc ["libertarian socialism"] and LibPop ["libertarian populism] are too different from one another to be treated as aspects of a single point of view. But they do share a common—or at least an overlapping—intellectual ancestry."

Прошле и садашње политичке филозофије и покрети који се обично описују као либертаријански социјалистички укључују анархизам (посебно анархокомунизам, анархосиндикализам, колективистички анархизам и мутуализам), као и аутономизам, комунализам, партиципизам, цеховски социјализам,"It is by meeting such a twofold requirement that the libertarian socialism of G.D.H. Cole could be said to offer timely and sustainable avenues for the institutionalization of the liberal value of autonomy..." Charles Masquelier. Critical theory and libertarian socialism: Realizing the political potential of critical social theory. Bloomsbury Publishing. New York-London. 2014. pg. 190. слободарски марксистички револуционизам"Locating libertarian socialism in a grey area between anarchist and Marxist extremes, they argue that the multiple experiences of historical convergence remain inspirational and that, through these examples, the hope of socialist transformation survives." Alex Prichard, Ruth Kinna, Saku Pinta and Dave Berry (eds). Palgrave Macmillan, December 2012. pg. 13. филозофије као што су саветни комунизам"Councilism and anarchism loosely merged into ‘libertarian socialism’, offering a non-dogmatic path by which both council communism and anarchism could be updated for the changed conditions of the time, and for the new forms of proletarian resistance to these new conditions." Toby Boraman. . Palgrave Macmillan, December 2012. pg. 268. и луксембургизам,Murray Bookchin, Ghost of Anarcho-Syndicalism; Robert Graham, The General Idea of Proudhon's Revolution. као и неке верзије утопијског социјализмаKent Bromley, in his preface to Peter Kropotkin's book The Conquest of Bread, considered early French utopian socialist Charles Fourier to be the founder of the libertarian branch of socialist thought, as opposed to the authoritarian socialist ideas of Babeuf and Buonarroti." Kropotkin, Peter. The Conquest of Bread, preface by Kent Bromley, New York and London, G. P. Putnam's Sons, 1906. и индивидуалистичког анархизма. by Various AuthorsFrench individualist anarchist Émile Armand shows clearly opposition to capitalism and centralized economies when he said that the individualist anarchist "inwardly he remains refractory – fatally refractory – morally, intellectually, economically (The capitalist economy and the directed economy, the speculators and the fabricators of single are equally repugnant to him.)""Anarchist Individualism as a Life and Activity" by Emile ArmandAnarchist Peter Sabatini reports that in the United States "of early to mid-19th century, there appeared an array of communal and "utopian" counterculture groups (including the so-called free love movement). William Godwin's anarchism exerted an ideological influence on some of this, but more so the socialism of Robert Owen and Charles Fourier. After success of his British venture, Owen himself established a cooperative community within the United States at New Harmony, Indiana during 1825. One member of this commune was Josiah Warren (1798–1874), considered to be the first individualist anarchist". Peter Sabatini. "Libertarianism: Bogus Anarchy""It introduces an eye-opening approach to radical social thought, rooted equally in libertarian socialism and market anarchism." Chartier, Gary; Johnson, Charles W. . Pg. Back cover.

Види још

Буржоазија Комунистичка револуција Комунистичко друштво Корпоративна моћ Једнакост исхода Лажна свест Средња класа Нови разред Пролетаријат Социјална једнакост Друштвена организација Друштвени статус Социјализам Комунизам без држављанства Радна класа

Референце

Литература

Категорија:Друштвене класе Категорија:Марксизам Категорија:Марксистичка теорија